UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANjA
Student: Marija Mičić 5767
METODSKI POSTUPAK OBUKE SMECA U ODBOJCI
(SEMINARSKI RAD)
Mentor: DR BRANISLAV DRAGIĆ
DR DEJAN STOJILJKOVIĆ
Niš, 2013/2014
1 SADRŽAJ:
SADRŽAJ...........................................................................................................................................1
UVOD-METODE OBUČAVANJA..........................................................................................................2
VERBALNA METODA.......................................................................................................................3
METODA OCIGLEDNOSTI..............................................................................................................4
METODA PRAKTICNOG VEZBANJA.............................................................................................5
SMEČ..................................................................................................................................................6
METODIKA OBUČAVANJA SMEČA KAO TEHNIČKOG ELEMENTA U ODBOJCI....................7
VEŽBE ZA OBUKU SMEČIRANJA..................................................................................................8
GRESKE KOJE SE JAVLJAJU PRILIKOM SMEČIRANJA...............................................................9
ZAKLJUČAK....................................................................................................................................10
LITERATURA...................................................................................................................................11
1
3 Verbalna metoda
Podrazumeva ostvarivanje komunikacije izmeĎu učenika – odbojkaša i nastavnika – trenera
putem „Ţive“ reči. Posredstvom verbalnog komuniciranja natavnik – trener saopštava i prenosi
znanja, postavlja zadatke i daje uputtva za njihovo rešavanje, aktivira i produbljuje paţnju,
analizira i ocenjuje rezultate rada itd. Poruke koje nastavnik – trener upućuje učenicima –
odbojkašima, moraju biti kratke, jasne, i razumljive, primerene uzrastu i intelektualnom nivou
učenika. Akcenat mora biti usmeren na reči koje zaista otkrivaju suštinu onoga što se učenicima
ţeli saopštiti. Nastavnik najpre treba učenicima da opiše zadatu vezbu, kako bi se kod njih
stvorila predstava o kretanjima kojima treba ovladati, osnovnim pravilima i načinom na koji se
vezba izvodi. Zatim sledi objašnjenje koje pruza odgovor učenicima na pitanje „Zasto“.
Obašnjenje mora da sadrţi osnovne podatke o valjanosti vezbe i njenim suštinskim obelezljima.
Sledi upućivanje ( instruktaţa ) koja sadrţi kraće poruke kojih se učenici moraju pridrzavati da bi
se vezba izvela što tačnije i bezbednije.
4 Metode očiglednosti
Koriste se sa ciljem da se obezbedi što potpunija i realnija predstava o kretanju, odnosno o vezbi
koju učenici treba da usvoje. U tu svrhu, uobičajeno se koriste dve metode:
a) metoda neposredne demonstracije ( pokazivanje uţivo ili prirodna demontracija )
b) metoda posredne demonstracije ( ilustrativna metoda ).
Metoda neposredne demonstracije je pokazivanje uzivo vezbe od strane nastavnika – trenera ili
posebno obučenog demonstratora. Pokazivanje se moze posmatrati i u celini ili po delovima,
normalnom brzinom ili usporeno, ali uvek tačno. Pravilo je da se nova vezba najpre demonstrira
u celini nekoliko puta, a u drugom pokusaju e moze pokazivati usporeno uz ukazivanje na neke
vazne detalje, dok je treće pokazivanje lično prvom s tim što neki vazniji detalj iz tehnike vezbe
moze biti blago naglašen.
Pokazivanje se uvek mora povezati sa odgovarajućim postupcima verbalnog komuniciranja.
Metoda posredne demontracije se najčešće koristi u cilju upotpunjavanja i preciziranja predstave
o kretanju. U tu svrhu koriste se različite varijante:
- demonstracija pomoću očiglednih nastavnih sredstava ( učila ) tipa crteza, šema, fotografija,
kinograma, i sl.
- kino i video demonstracija ( pomatranje nastavnih filmova )
- neke druge metode.
3
5 Metode praktičnog vežbanja
Od samog početka obučavanja, natavnik mora teziti da učenici – odbojkaši
što pre ovladaju zadatom vezbom ( smečom ). To se moze postići uglavnom
na tri načina ( metode ) :
- analitički metod
- sintetički metod
- kombinovani metod.
Analitički metod
Uglavnom se koristi pri obučavanju stukturno slozenijih vezbi, ako postoji realna mogućnost
raščlanjavanja, a da pri tom ne dodje do izobličavanja suštinskih karakteristika veţbe. Ovaj
pristup se najčešće koristi u početnoj fazi obučavanja. Prednost ovog metoda je što se ceo
postupak učenja pojednostavljuje, veţba se raščlanjuje na sastavne delove i savladjuje se deo po
deo. Raščlanjene delove ne treba dugo obučavati jer postoji mogućnost da se faze kretanja
formiraju u samostalne motoričke navike.
Analitički metod se koristi:
- pri obučavanju sloţenih kretanja kada nije pogodna primena sintetičkog metoda,
- kada je potrebno posebno veţbati jedan deo ( fazu ) kretanja,
- kada je u prethodnoj obuci usvojena neka greška koju treba ispraviti.
Nedostatak ovog metoda je u tome što remeti celovitost kretanja, naročito ako se predugo
insistira na analitičkom radu i kasni sa povezivanjem delova kretanja u potrebnu celinu.Tako
dolazi do narušavanja prirodnog ritma izmedju delova kretanja i onemogućava se formiranje
specifičnog stila izvodjenja pokreta.
