I UVOD

1. POJAM I PREDMET IZUCAVANJA MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

Medjunarodno poslovanje je naucna disciplina koja izucava pravila
kojima se regulisu privredno-ekonomski odnosi.
Medjunaronde ekonomske tokove karakterisu razliciti principi I nacela,
koji funkcije na mikro nivou prenose na makro I globalni nivo u cilju
stvaranja jake konkurentske pozicije.
Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog
stepena sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na trzistu I koji
konkurencija ne moze tako lako dostici sem putem stvaranja sebi vecih
troskova I u duzem vremenskom periodu.
Trgovina je trajna drustvena aktivnost koja u trzisnoj privredi
organizuje I regulise robne tokove, I odvija se na domacem I
inostranom trzistu. Unutrasnja proizvodnja podrazumeva plasman
roba I usluga na domacem trzistu, a spoljna na medjunarodnom.
Spoljna trgovina u uzem smislu je iskljucivo promet izmedju dve zemlje
ili dva trgovinsko-politicka podrucja, odnosno uvoz I izvoz robe, dok je u
sirem smislu ona promet usluga, roba, kapitala, rada I prenos vesti.
Konkurentska pozicija na globalnom trzistu stvara se produktivnoscu,
ekonomicnoscu, rentabilnoscu, kao I ulaganjem u sistemska znanja, sto
ce usloviti naglasenu inovativnost poslovnih procesa.
Faktori koji uticu na medjunarodne odnose:

Prirodni faktori- prirodni potencijal tj bogatstvo zemlje
sirovinama, rudama, klimatski uslovi, velicina I polozaj zemlje

Proizvodni faktor-svi faktori proizvodnje kao sto su kvantitet ,
kvalitet osnovnih I obrtnih sredstava, raspoloziva radna snaga,
kvalitet organizacije rada, primena savremenih tehnologija,
intelektualne svojine itd.

Proizvodni odnosi- ogledaju se u efikasnoj I efektivnoj primeni
proizvodnih faktora, nacinu raspodele rezultata poslovanja kao I
visina zivotnog standarda

Ekonomski odnosi

Neekonomski faktori

1. Uslovi razmene (terms of trade) su odnosi izmedju promene izvoznih
cena I promene uvoznih cena roba koja su predmet medjunarodne
trgovine.
2. Fleksibilnost subjekata medjunarodnog poslovanja prilagodjavanju
uslovima poslovanja tj promenama u medjunarodnom okruzenju:
razvoj savremenih informacionih I telekomunikacionih tehnologija,
automatizacija proizvodnje, liberalizacija trzista,primeni I asimilaciji
sistemskog I globalnog znanja, procesima stvaranja inovativnoih
potencijala.
3. Slicnosti I razlike unutrasnje I spoljne trgovine ogledaju se u slicnim
ekonomskim zakonitostima, oblicima trzista, tehnikama trgovanja,
metodama formiranja cena, cilj plasiranja robe na trziste, odvijaju se na
ogranicenom trzistu.
Razlicitosti unutrasnje I spoljne trgovine proisticu iz mobilnosti I
efikasnosti faktora proizvodnje.
4. Determinante medjunarodnog poslovanja su : medjunarodno
okruzenje, drzava kao specifican subject, katalizator razmena sa
inostranstvom kroz multilateralne I bilateralne ugovore, nezavisnost I
suverenitet drzava, mobilnost roba I usluga, slabija mobilnost faktora
proizvodnje.

2. SUBJEKTI MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

- medjunarodna zajednica – njena uloga je posebno naglasena
posredstvom institucija kao sto su Svetska trgovinska organizacija,
medjunarodni monetarni fond, direktno utice na medjunarodno
poslovanje.

- drzava –Uloga u medjunarodnom poslovanu jeste da regulise
mehanizme I instrumente ekonomske delatnosti, kreiranje
multilateralnih I bilateralnih odnosa medj. Poslovanja.
- preduzece-ima funkciju nosioca medjunarodnog poslovanja

3. MEDJUNARODNE KONVENCIJE

Konvencije oznacavaju ugovorni odnosi ozmedju dve ili vise drzava,
zasnovani na bilateralnom ili multilateralnom metodu iz podrucja
medjunarodne trgovine I razmene.

3.1 Konvencija ujedinjenih nacija o ugovorima o medjunarodnoj
prodaji robe, Bec 1980.

Potpisivanje su inicirale UN I primenjuje se ne samo na clanice, vec I
kada je samo jedna potpisnica clanica. Obuhvata pravila koja se ticu
obligacionih odnosa izmedju prodavca I kupca. Da bi se konvencija
primenila moraju biti ispunjeni uslovi da je ugovor o prodaji robe
sklopljen izmedju dve teritorijalno razlicite drzave I da se vresi transfer
robe iz jedne zelje u drugu. Ne primenjuje se na ugovore ciji je pretezni
deo pruzanje usluga.

3.2 Briselski sporazum o sudskoj nadleznosti, Brisel 1968.

Briselski sporazum odredjuje nadleznost suda u resavanju sporova u
medjunarodnom poslovanju. Definise slobodno opredeljenje potpisnica
ugovora, a u slucaju nepostizanja kompromisa oko arbitraze, pokretac
spora ima pravo izbora izmedju sudova dveju zemalja.

3.3 Rimski sporazum o zakonu koji ce se primenjivati , Rim 1980.

Sporazum ustanovljava da ce se medjunarodnim ugovornim odnosima
primenjivati zakon zemlje na cijoj teritoriji se odvija delatnost koja je

predmet ugovora ili ce se primenjivati nacela medjunarodnog
trgovinskog zakona.

3.4 Sporazum o zastiti intelektualne svojine

Problematika je reguisana u nekoliko medjunarodnih konvencija od
kojih se svaka odnosi na neki segment intelektualne svojine: Pariska
1882-registracija I zastita prava intelektualne svojine, Madridski
sporazum 1891-zastitni znak, Minhenski sporazum 1973, Vasingtonski
sporazum 1970, Sporazum iz Strazbura 1971, sporazum iz Haga 1934-
registracija patenta

3.5 Sporazum o prevozu robe

Sporazumom iz Zeneve 1956 regulisan je drumski prevoz robe,
sporazumom iz Brisela 1924. pomorski saobracaj, konvencijom iz Cikaga
1944 vazduzni prevoz, sporazumom iz Berna 1890 zeleznicki prevoz.

4. IZVORI MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

4.1 Izvori medjunarodnog javnog prava

- medjunarodni ugovori
- medjunarodno obicajno pravo
- opsti principi

4.2 Izvori medjunarodnog privatnog prava

Smatra se da je medjunarodno privatno pravo izvor medjunarodnog
poslovanja

4.3 izvori iz domaceg zakonodavstva

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju,
Zakon o slobodnim zonama, Zakon o carini, Zakon o preduzecima,
Zakon o obligacionim odnosima

5.7 Nacela preferencijalnog tretmana

Ovo nacelo ogleda se u nizu benificija I pogodnosti kojim se omogucava
povecan pristup privrednih subjekata I roba u drzavi, strani ugovornici

5.8 Sistem pravicnog tretmana

Ovaj sistem se naziva I sistem nediskrimiminacije I podrazumeva
jednak I pravican postupak za sve zemlje I njihove privredne subjekte

II RAZVOJ MEDJUNARODNE TRGOVINE

Sustna medjunarodne trgovine vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji
I medjunarodnu razmenu dobara, kako bi se povecao dohodak zemlje
koja ucestvuje u toj razmeni.
U zatvorenoj privredi input je jednak dohodku, tj sve sto se proizvede u
privredni neke zemlje uravnotezeno je sa dohodkom te zemlje.
U otvorenoj privredi dohodak je jednak privatnoj I javnoj proizvodnji,
investicijama I trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza I
izvoza.
U toku istorijskog razvoja spoljne trgovine diferencirale su se cetiri
dominantne spoljnotrgovinske politike:
1. Markantalizam (prelazak iz feudalizma u rani liberalizam). Osnovne
karakteristike u spoljnotrgovinskoj politicu su: glavni oblik bogatstva
bio je novac, spoljna trgovina je izvor bogatsva jedne drzave, aktivna

platnobilansna politika obezbedjuje se protekcionistickim merama, sve
transakcije sa inostranstvom regulisu se u kovanom zlatu I srebrenom
novcu, ne priznaje se medjunarodno investiranjem naplata kamate,
osiguranje, priliv po osnovu turizma I drugi devizni prilivi.
2.Liberalizam polazi od pretpostavke ukidanja svih ogranicenja,
odnosno uspostavljanja slobodne konkurencije I trgovine, sa naglaskom
na sferu preduzetnicke privrede.
3. Protekcionizam instrumenti su carine, kvote, dobrovoljna izvozna
ogranicenja, standardi. Opravdanost protekcionizma vidi se u zastiti
mladih industrija dok ta mlada industrijska grana ne postane
konkurentna na medjunarodnom trzistu.
4. Intervencionizam javlja se nakon svetske krize 1929-1933. Usmeren je
na citav niz mera I instrumenata kojima drzava regulise medjunarodnu
trgovinu I medjunarodna placanja na teritoriji. Ove teorije usmerene
sun a stvaranje stabilnosti privredjivanja.
Osnovni pojmovi u teorijama medjunarodne trgovine:

Input – sva ulaganja u proizvodne faktore, tj proizvodnju neke
privrede

Dohodak – rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore, tj
proizvodnju neke privrede

Medjunarodni odnosi razmene su cene po kojima poslovni
subject jedne zemlje izvoze I uvoze proizvode I usluge

Bruto nacionalni dohodak- zbir bruto domaceg proizvoda I neto
dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta

Bruto domaci proizvod –ukupna vrednost dobara I usluga
prizvedenih na teritoriji jedne drzave u toku jedne godine

Uvoz- prodaja na teritoriji domace drzave proizvoda I usluga
proizvedenih u inostranastvu

Oportunitetni trosak je trosak koji se javlja zbog neproizvodnje
jednog dobra radi proizvodnje drugog.

Marginalna stopa transformacije- kolicina proizvoda od cije
proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnje drugog povecala
za jedinicu

Granica proizvodnih mogucnosti- maximalna kolicina jedinica
nekog proizvoda, koja se moze proizvesti pri bilo kojoj datoj
kolicini jedinica drugog proizvoda

Relativna ponuda I traznja predstavlja kolicnik ponude I trznje u
svetskim razmerama, broja jedinica jednog proizvoda sa
ponudom I traznjom drugog proizvoda u funkciji formiranja
relativne cene

Relativna cena- tacka preseka kriva relativne ponude I traznje

1. KLASICNE TEORIJE MEDJUNARODNE TRGOVINE

U klasicne teorije ubrajaju se Teorija apsolutnih prednosti Adama Smita
I Teoriju komparativnih prednosti Dejvida Rikarda.

1.1 Teorija apsolutnih prednosti

polazi od pretpostavke drustvene

podele rada izmedju dve zemlje I prednosti koje dolaze sa
sapecijalizacije unutar pojedinih delatnosti, baziranih na takvoj podeli.
Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede
odredjeni proizvod sa nizim troskovima inputa, od neke druge zemlje,
odnosno, da pri takvoj specijalizovanoj proizvodnji ostvari najnize
oportuitetne troskove. Nedostatak ove teorije je da po njoj ne postoje
razlozi za medjunarodnu trgovinu u slucaju da drzava nema nize
oportuitetne troskove.

1.2 Teorija komparativnih prednosti

Smatra da je neophodno specijalizovati se u proizvodnji onog proizvoda
u kome ima komparativne prednosti, odnosno, u proizvodnji onog
proizvoda gde se ostvaruje veca produktivnost I nizi oportunitetni
troskovi.

2. NEOKLASICNE TEORIJE MEDJUNARODNE TRGOVINE

Razvijanje klasicne teorije nastavili su Tausig I Vajner. Tauser uvodi
kamatu kao troskove kapitala, a troskove proizvodnje treba razloziti na
kamatu I nadnice. Tausig tvrdi da bez obzira na postojanje
komparativnih prednosti u proizvodnji nekog proizvoda , postoje razlike
u visini nadnica izmedju dve zemlje, moze bitno uticati na podelu rada I
specijalizaciju.
Neoklasicari tvrde da se komparativna prednost jedne zemlje moze u
proizvodnji nekog dobra u odnosu na drugu zemlju, moze odrediti samo
ukoliko je razlika u ceni kostanja tog proizvoda u dve zemlje niza od
transportnih troskova.

3. SAVREMENE TEORIJE MEDJUNARODNE TRGOVINE

Savremene teorije u tumacenju uzroka medjunarodne trgovine,
polaziste imaju u razlicitosti raspolozivih faktora proizvodnje izmedju
zemalja.

3.1 Teorija opste ravnoteze

tvorac Bertil Olin u objasnjavanju uzroka

medjunarodne trgovine polazi od pitanja koje robe zemlja treba da
izvozi, a koje da uvozi I kako se formiraju odnosi razmene izmedju
zemalja. U teoriji ravnoteze Olin uvodi I faktore novca, cena I deviznog
kursa. U slucaju dve zemlje, sa papirnim novcem I razlicitim cenama
proizvoda, tendencija kupovine bice usmerena na zemlju sa nizim
cenama proizvoda I kretanja se na taj nacin jednostrano usmeravaju, sto
ce za posledicu imati promene u traznji za novcem, promene u
cenamam I u stabilnosti deviznog kursa.

3.2 Teorija troskova supstitucije

7.2 Komparativni pregled teorije komparativnih I konkurentskih
prednosti

Teorija komparativnih prednosti pociva na principima fizickih

sredstava , na velikim preduzecima ,autarhicnom okruzenju, nizim

troskovima

Teorija konkurentske prednosti pociva na principima

socijalnih sredstava, pre svega znanja I kvalifikovanog ljudskog resursa,

zasniva se na zajednickoj viziji privatnog I javnog sektorai

preduzetnickom modelu izgradnje nacionalnog ekonomskog rasta,

kvalitetnijim proizvodima.

III GLOBALIZACIJA U SAVREMENOM DRUSTVU

1. KONCEPTI I CILJEVI GLOBALIZACIJE

Globalizacija je uspostavljanje globalnih vrednosti, koje prevazilaze
okvire pojedinih drzava.
Globalizacija je prosla 4 evolutivna razdoblja:

Protoglobalni poretci (univerzalne civilkizacije I imperije). U
periodu rimskog carstva I u vreme starih Grka , Krstaskim
ratovima dolazi do ekonomske ekspanzije.

Doba renesanse (1350-1600)- poceci razmene proizvodnje, pre
svega radne snage, tj trgovinu robljem

Kolonijalana osvajanja I ekspanzija industijalizma- Transportna
revolucija oznacava pocetak savremenog trzista koje u sebi
sublimira biznis, konkurenciju, ponudu, traznju, komunikaciju I
novac

Megaglobalizacija- vreme hladnog rata I posle- zapadni svet se
okrece prema profit

Javno deklarisani ciljevi globalizacije su povezivanje drzava, otvaranje
trzista, borba za eliminisanje oruzja za masovno unistenje, borba protiv
siromastva ratova, jednakost medju ljudima, Slobodan protok robe,
kapitala I ljudi, podrska drzava , institucija I kompanija. Negativne
strane globalizacije su sto su se povezivale uglavnom razvijene drzave, u