Migracije stanovništva: tipovi, uzroci i teorijski pristupi

Увод

У демографији се изучавају и миграције, односно просторна покретљивост

становништва. У савременом смислу миграције се проучавају тек после увођења
статистичког метода при посматрању ове појаве. Ова област статистичких истраживања је
недовољно заступљена како у нашој земљи, тако и у већини других земаља.

Задатак поменутих истраживања је првенствено:

- утврђивање обима и токова миграционих струја у погледу исељавања и усељавања;
- сагледавање демографских, економских, социјалних и других чинилаца који условљавају

миграциона кретања; проучавање могућности за доношење мера које би допринеле
јачању оних миграција које се могу сматрати повољним за економски развој;

- израда пројекција будућих миграционих кретања;
- сагледавање утицаја миграција на демографски развитак ( тј. на наталитет, морталитет и

структуру становништва), као и на друштвени и економски развој.

Поред наведених општих циљева истраживања просторне покретљивости, постоји

низ специфичних, на пример, решавање проблема незапослености, квалификационе
структуре радне снаге на неким подручјима, недостатка радне снаге у неким регионима и
тако даље.

1. Типови миграционих кретања

Миграције становништва се према критеријуму времена деле на следеће типове:



Сталне миграције – становници се пресељавају из свог досадашњег места сталног
боравка са намером да се у другом месту стално настане.



Сезонске (повремене) миграције – становници се привремено настањују у другом
месту ради обављања сезонског рада, после чега се враћају у своје место сталног
боравка.



Дневне и седмичне миграције – свакодневни или седмични одлазак људи на посао,
такође свакодневни или седмични одлазак ђака и студената ради похађања наставе.
Боравак ђака и студената у месту школовања за време наставе може се такође
уврстити у повремене, на неки начин сезонске миграције.

Према критеријуму државне припадности, миграције могу бити:



Спољне – покретљивост ван државних граница



Унутрашње – покретљивост унутар земље

Спољне и унутрашње миграције могу бити сталне или повремене. Ређе су међутим

дневне или седмичне спољне миграције.

Спољње миграције подразумевају кретање становништва преко државних граница.

Оне су изазване разноврсним условима (нпр. убрзан пораст становништва, политички и
велики сукоби, економске кризе итд. ) од којих зависи њихов обим и интензитет. Могу се
поделити на:

Континенталне миграције

Међуконтиненталне миграције

За разлику од спољне миграције које утичу на кретање укупног броја становника,

унутрашње   миграције   делују   само   на   прерасподелу   становништва   унутар   данашње
територије.   Унутрашње   миграције   које   се   одвијају   унутар   граница   једне   државе
(миграција   село-град,   миграције   на   бази   удадбено-женидбених   веза,   миграције   између
региона).
Унутрашње миграције могле би се класификовати на:

Локалне миграције ( пресељавања између различитих насеља унутар исте општине)

Регионалне миграције ( означавају пресељавања између општина у истој макро
целини)

Међурегионалне миграције ( пресељавања између макро целина унутар Србије:
Војводина, Централна Србија, Косово и Метохија)

Dr Spasić D. , mr Avramović D. , “Ekonomika zaštite životne sredine”, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2008.god.

2. Основне карактеристике савремених миграција

Шездесетих година, када је економска миграција из раније Југославије почела да

игра значајну улогу на европском простору, феномен међународних миграција се доста
мења. Са промена односа држава и њиховом политиком коју заступају миграције су се
константно повећавале, ретко кад стагнирале.

Популација, односно становништво је један од кључних фактора друштвено

економског развоја једне земље. Становништво се под утицајем привредног развоја, нивоа
стандарда, стабилности и сигурности мења и утиче на демографско кретање, тј. одлазак
стновништва.

Мотивације за миграције су разне, али све се своди на исти циљ, извеснија и

перспективнија будућност. Људи данас на различите начине покушавају да оду из земље.
Један од таквих начина је азил. Људи који траже азил данас то раде из економских
разлога, ређе због политичких. Класификација миграционих токова није јасно
разграничена. Једни одлазе због потреба посла, други ѕбог породичног окупљања, трећи
због азил.

Миграције као економске, гледајући на дефиницију имају нека заједничка обележја,

мада због њиховог настајања могу, али и не морају бити сасвим исте. Све зависи од
личних атрибута економских миграната :

Степен образовања

Етничко порекло

Географско порекло

Године старости

Пол особе, итд.

Економске миграције могу бити :

Легалне или скривене

Привремене или сталне

Миграција становништва се може класификовати са становишта земаља порекла

(емиграција) и са становиштва земаља пријема (имиграција). Тако се у једној земљи
јављају различити типови миграната, и то :