MIKOREMEDIJACIJA
Gljive su posebno carstvo organizama i ujedno najrasprostranjenija grupa
organizama na Zemlji. Gljive imaju veoma siroku valencu sto znac i da su vepoma
prilagodljive razlicitim najekstremnijim uslovima. Gljive se smatraju pravim eko
inzinjerima jer uticu na okolne mikroorganizme. Micelije se mogu prosiriti na
nekoliko hektara sume i predstavljaju nejvece i najdugoocnije organizme na svetu.
Mikoremediacija je vid bioremediacije, ona predstavlja proces koji pomocu gljiva
vraca zemljiste iz zagadjenog u manje zagadjeno stanje. Termin mikoremediacija
prvensteno predstavlja korisenje micelija za popravku kontaminiranih zemljista.
Poznato je da gljive razgradjuju najrazlicitije materijale poput drveta,
tekstila, papira, plastike, koze i dr. Plesni prave kolonije na vlaznim materijalima
preko vlag iz vazduha. Uspešnost u biorazgradnji toksičnih zagađivača utvrđena je
za gljive belog truljenja, posebno iz roda Phanerochaete. Organske zagađivače,
pesticide, eksplozive, rastvarače, industrijske hemikalije i druge ksenobiotike
neutralizuju biljke iz roda Canna
MIKORIZA
Mikoriza predstavlja simbiozu gljiva i korena biljke. Kod
vecine sumsog drveca gljive obavijaju veci deo korena. Na
ovaj nacin micelije gljiva zamenjuju korenove dlacice i na taj
nacin olaksavaju biljkama usvajanje mineralnih hraniva.
Gljive poseduju enzime koje biljke nemaju i kojima mogu
neorganski fosfor i azot da prevedu u oblik koji biljke mogu da
koriste.
Pozitivne interakcije se dešavaju kada ni jedna vrsta nije
ostećena a korist od same interakcije je veća nego trošak po bar
jednu vrstu. Svaki partner u mutualizmu deluje u svrhu
sopstvenih ekoloških i evolucionih interesa.
