Plasmodiophara Brassiace
Кила купуса
Кила купуса је једна од најзначајнијих болести купуса. То је болест хладнијих
климатских ареала. P. Brassiace напада преко 100 врста гајених и коровских биљака иѕ
породице Brassicae. Најчешће се јавља на: купусу, репици, келераби, роткви и др.
Симптоми: Код биљака оболелих од киле купуса лишће је светло зелене или жућкасте
боје, вене у току топлог дела дана а ноћу се опоравља. Понекад рано захваћене
биљчице пропадају, док старије могу преживети али не формирају главицу.
Најкарактеристичнији симптоми су на корену а понекад и на подземним деловима
стабла. Испољавају се у виду задебљања корена.
На младим биљчицама се симптоми споа не уочавају, они се тек примећују на корену у
облику ситних гукастих израштаја.
Циклус развоја: Клијањем трајне споре дају по једну зооспору која продире у домаћина
кроз коренске длачице или ране које стварају секундарни коренчићи при пробијању
заштитног ткива. Инфицирана ћелија може бити 5 пута већа од ѕдравих. Ове крупне
ћелије су познате и као ``џиновске``.
За заразу је потребно да влажност земљишта буде изнад 50% укупног воденог
капацитета. Недостатак влаге онемогућава клијање спора и кретање зооспора, а
самим тим и инфекцију. Клијање спора могуће је на температури од 6* Ц, а оптимум је
18-
15 *Ц. Развој P. Brassicae условљена је и реакцијом земљишта. У земљиштима
алкалне реакције, кила купуса је безопасна, јер споре гљиве слабо клијају при
алкалној реакцији земљишта.
Сузбијање: Одувек је сузбијање киле купуса било тешко. Најбоље је комбиновати
различите мере сузбијања: агротехничке, хемијске, механичке и генетске. Треба
користити 7-годишњи или шири плодоредјер се трајне споре често дуго одржавају у
земљишту. Земљиште за производњу расада се може дезинфиковати: хлорпикрином,
дазометом, и метил бромидом и то 2 до 3 недеље пре сетве. Дазомет има предност
јер се грануле растурају и уносе помоћу култиватора. Расад купуса се може потапати у
4 % раствор живиног хлорида. У нашој земљи су све сорте купуса осетљиве према
P. Brassicae.
Polymixa Betae
Вектор вируса ``ризоманије`` репе
Ризоманија је једна од најштетнијих болести шећерне репе. Изазива је вирус
некротичног жутила нерава репе, чији је вектор Polymixa Betae. Ризоманија је
еколошки врло штетна и значајна болест у нашој земљи. Симптоми ризоманије су:
полиферација и некроза жиличастих коренчића и брадавичасти израштаји на месту
избијања жиличастих коренчића. Издуживање главе корена је карактеристично за
биљке оболеле од ризоманије. На листу се углавном јавља жутило и усправан положај
листа.
Polymixa Betae
се у природи одржава трајним спорама, које се у земљишту могу
одржати дужи низ година, а све то време у њима се одржава и вирус. Клијањем трајне
споре дају зооспоре које врше примарне заразе. Затим се у ћелији домаћина
формирају зооспорангије са зооспорама које служе за ширење заразе у природи. У
коренчићима се затим формирају трајне споре, које омогућавају одржавање паразита у
природи.
Сузбијање Polymixa Betae је врло тешко, од агротехничких мера вишегодишњи
плодоред даје задовољавајуће резултате у случајевима слабе заражености
земљишта.
Bremia Lactucae
Пламењача салате
Пламењача салате распрострањена је по целом свету. Најзначајнији домаћин је
салата, али штете могу настати и на цикорији, ендивији, артичоки и неким украсним
биљкама.
Симптоми: пламењача се јавља на салати, ендивији, радичу, цикорији у свим фазама
развоја. Котилечоди и први прави листићи могу бити потпуно захваћени
конидиофорама и конидијама. Тек иѕникле заражене младе биљке брзо угину. Биљке
које почну са формирањем главице ређе су нападнуте.
Према Цвјетковиђу на листу салате је јавља неколико типова симптома:
1.
Типичне пеге са спорулацијом на доњој страни листа
2.
Дифузне пеге видљиве са обе стране листа
3.
Широке пеге
4.
Мале угласте некротичне озледе
5.
Озледе са спорулацијом на лицу и наличју листа
Циклус развоја: Гљива презими у облику мицелије у зараженим биљкама и ооспорама
у биљним остацима. Примарне заразе могу настати или од конидија доспелих на
салату помоћу ветра или од инокулума у земљишту. Инфекција се оствари за 3 сата.
По завршеној инкубацији која траје 5-14 дана, кроз стома са наличја листа избијају по
2-
3 конидиофоре које се јако гранају и формирају по неколико конидија на сваком
завршетку. Конидије клијају у капи воде на температури 0-21*Ц а оптимум је на 10*Ц.
Сузбијање: У сузбијању се користе: агротехничке мере, хемијске мере и гајење
отпорних сорти. АГРОТЕХНИЧКЕ МЕРЕ су значајне при гајењу салате у затвореном
простору. Потребно је регулисати залевање, да се на биљци не задржава вода и
регулисати дневну температуру на 15* а ноћну на 5*Ц. За хемијску заштиту салате
прво је коришћена бордовска чорба а затим цинеб у интервалу од 2 недеље.
Недостатак ових фунгицида је тај што делови који нису третирани нису ни заштићени
па долази до инфекције. Ефикаснија заштита постиже се фунгицидом као што је
металаксил. Недостатак овог фунгицида је што долази до појаве резистентних изолата
гљиве према њему.
За сузбијање пламењаче најбоље је гајити отпорне сорте, којих је до сада створено
преко 100.
