Hemijski aspekti vode za piæe

Božo Dalmacija

1. HEMIJSKI ASPEKTI VODE ZA PI

Valorizacija hemijskog aspekta kvaliteta vode za pi

e obavlja se putem defi-

nisanja preporu

enih vrednosti odgovaraju

ih supstanci u vodi.

Preporu

ena vrednost

predstavlja maksimalnu koncentraciju odre

ene supstance u vodi za pi

e pri kojoj nema

negativnih posledica po zdravlje, ili je rizik za zdravlje prihvatljiv.

Najpoznatiji akt koji se

bavi kvalitetom vode za pi

e su Smernice Svetske zdravstvene organizacije (Smer-

nice SZO). Ove Smernice uti

u na ukupnu politiku vezanu za problematiku vode za pi

prakti

no u svim zemljama.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) publikovala je 1993. godine drugo

izdanje Smernica za kvalitet vode za pi

ije je prvo izdanje objavljeno 1984. godine.

Jasno je da pri izradi Smernica nije bilo mogu

e procenjivati delovanje svih supstanci

("hemikalija") koje se mogu na

i u vodi za pi

e. Dogovoreno je da hemijska jedinjenja i

elementi koji su posebno zna

ajni za pojedine zemlje, a nisu obuhva

eni Smernicama,

budu uklju

eni pri budu

im revizijama. Za kreiranje propisa u našoj zemlji iz ove oblasti,

pored Smernica SZO od velikog zna

aja su i Direktive Evropske Unije (Direktive EU).

Komisija Saveta EU je svoj predlog Direktiva o kvalitetu vode za humanu

potrošnju objavila krajem 1994. godine. Dogovoreno je da se propisi koji se odnose na
vodu namenjenu humanoj potrošnji usaglase na nivou osnovnih parametara kvaliteta i
zdravstvene ispravnosti vode, ostavljaju

i zemljama

lanicama slobodu da dodaju i druge

parametre ako to smatraju za potrebno. Predložene Direktive EU o kvalitetu vode za pi

(koje se odnose na vodu koja se koristi u doma

instvu i na vodu koja se koristi u prehram-

benoj industriji i koja može uticati na zdravstvenu ispravnost kona

nog proizvoda) treba da

definišu opšte parametre, od kojih

e neki biti utvr

eni u tehni

kom pogledu na nivou

Unije, a drugi na nacionalnom nivou. Tako

e je usaglašeno da nije zadatak Direktiva EU

zaštita resursa, ve

kvalitet vode koju koriste potroša

i, putem vode za pi

e i vode u

namirnicama u

ijoj se pripremi koristi.

U ovim Direktivama EU smanjen je broj parametara u odnosu na prethodno

izdanje Direktiva. Na nivou Unije obuhva

eni su samo oni parametri koji se smatraju

suštinskim za osiguranje kontinuiteta visokog nivoa zaštite zdravlja. Zatraženo je mišljenje
Nau

nog savetodavnog odbora za istraživanja toksi

nosti i ekotoksi

nosti hemijskih

jedinjenja o mnogim važnim supstancama, uklju

uju

i nitrate, pesticide i olovo. Tako

e su

u potpunosti uzete u obzir najnovije Smernice SZO, kao i varijacije uslova životne sredine
u Evropskoj Uniji.

Standardi u Aneksu 1 Direktiva EU odslikavaju visok nivo zaštite zdravlja, koji

je zasnovan na raspoloživim nau

nim saznanjima i na principu predostrožnosti. Na

primer, u slu

aju genotoksi

nih kancerogena obi

no nije mogu

e utvrditi koncentraciju

koja nema uticaja na zdravlje, a strogost svakog pojedina

nog standarda zavisi od toga šta

2 Priprema vode za piæe u svetlu novih standarda i normativa

se smatra prihvatljivim rizikom po zdravlje. Smatra se da je odgovaraju

i statisti

ki nivo

rizika: ne više od jednog slu

aja raka na milion ljudi pri izlaganju u toku celog životnog

veka.

U našoj zemlji kvalitet vode za pi

e reguliše Pravilnik o higijenskoj ispravnosti

vode za pi

e (u daljem tekstu: Pravilnik SFRJ), donet 1987. godine i dopunjen 1991.

godine Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za
pi

e, a koji je formulisan na osnovu podataka Smernica SZO iz 1984. i Direktiva EU iz

1986. godine. Nova saznanja od usvajanja Pravilnika SFRJ do danas name

u potrebe

njegove izmene. Radi toga je Savezni zavod za zaštitu i unapre

enje zdravlja formirao

Komisiju za pra

enje uticaja životne sredine na zdravlje (u daljem tekstu: Komisija),

ija je

jedna od obaveza da na osnovu najnovijih Smernica SZO, Direktiva EU i iskustava iz
jugoslovenske prakse preporu

i izmenu vrednosti pojedinih parametara Pravilnika SFRJ.

Preporuke Komisije koje se odnose na hemijski aspekt kvaliteta vode za pi

e bi

razmatrane u ovom poglavlju.

Vrednosti parametara kvaliteta vode za pi

e su zasnovane na raspoloživim

nau

nim podacima ili, kada su te vrednosti manje od onih koje se mogu posti

savremenim postupcima obrade, na najnižoj vrednosti koja se može ostvariti u praksi.
Preporu

ene vrednosti zaga

enja u vodi za pi

e u Smernicama SZO i Direkti-

vama EU su dobijene na osnovu dva izvora informacija. Prvi izvor je prou

avanje ljudske

populacije, a drugi, mnogo

eš

i, koriš

enje toksikoloških studija sa laboratorijskim

životinjama.

Hemijski kontaminanti u izvorištima vode za pi

e nalaze se zajedno sa brojnim

ostalim neorganskim i organskim supstancama koje se sre

u u koncentracijama koje nisu

opasne po zdravlje. Preporu

ene vrednosti hemijskih kontaminanata ra

unate su za svaku

pojedina

nu supstancu, bez uzimanja u obzir mogu

nosti interakcije tih supstanci sa

ostalim sastojcima u vodi. Me

utim, smatra se da je dovoljno to što je faktor nesigurnosti

ugra

en u najve

i deo preporu

enih vrednosti, i da su time dovoljno obuhva

ene mogu

interakcije. Sem toga, ve

ina kontaminanata ne nalazi se u koncentracijama bliskim

preporu

enim vrednostima. Me

utim, mogu postojati slu

ajevi kada se kontaminanti sa

sli

nim toksikološkim efektima nalaze u koncentracijama bliskim njihovim odgovaraju

preporu

enim vrednostima. U tim slu

ajevima treba da se sprovedu odgovaraju

ispitivanja koja uzimaju u obzir lokalne uslove. Prihvata se da su toksi

ni efekti tih

supstanci aditivni, uprkos tome da postoje i suprotni dokazi.
Preporu

ene vrednosti koncentracija su date sa aspekta sigurne zaštite zdravlja od

opasnih i štetnih hemijskih materija u vodi. Važno je ponovo naglasiti, da je stav Direkti-
va EU u vezi genotoksi

nih kancerogenih materija da ne postoji koncentracija koja je bez

rizika po zdravlje. Zbog toga je za pojedina

ne kancerogene materije polazna ta

ka za utvr-

ivanje preporu

enih vrednosti ona koncentracija koja bi izazvala ne više od jednog

slu

aja oboljenja od raka na populaciju od jednog miliona ljudi (10

-6

), uzimaju

i u obzir

ekspoziciju u toku celog života. Ovo je strože od Smernica SZO, koja je kao kriterijum
usvojila rizik od pojave ne više od jednog slu

aja raka na populaciju od sto hiljada (10

-5

1.1. PREPORU

ENE VREDNOSTI HEMIJSKIH SUPSTANCI

ZNA

AJNIH ZA ZDRAVLJE

4 Priprema vode za piæe u svetlu novih standarda i normativa

Pravilniku SFRJ, u slu

ajevima gde su ve

e izjedna

e sa vrednostima iz Direktiva EU, a u

slu

ajevima gde su manje da se zadrže te vrednosti.

Tabela 1

Pore

enje vrednosti neorganskih supstanci zna

ajnih za zdravlje u

Direktivama EU, Smernicama SZO, Pravilniku SFRJ i predlog

Komisije za pra

enje uticaja životne sredine na zdravlje.

Supstanca

Jedinica

mere

Direktive

Smernice

SZO

Pravilnik

SFRJ

Predlog

Komisije

Antimon

g/l

3 5

(P)

10 3

Arsen

g/l

10 10

(P), I, IA

50 10

Bakar

mg/l

(P), III

0,1 0,1

Barijum

mg/l

0,7

1 0,7

Berilijum

g/l

0,2 0,2

Bor

g/l

300

300 1000 300

Cijanidi

g/l

50 70 50 50

Fluoridi

mg/l

1,5 1,5

1 1

Hrom(III);hrom(VI)

g/l

50 50

(P)

100(III);50(VI) 50

Kadmijum

g/l

5 3 5 3

Mangan

mg/l

0,5

(P), III

0,05 0,05*

Molibden

g/l

70 250 70

Nikl

g/l

20 20 50 20

Nitrati

mg/l

45 50

Nitriti

mg/l

0,1

(P), V

0,005 0,03**

Olovo

g/l

50 10

Selen

g/l

10 10 10 10

Uran

g/l

50 50

Živa

g/l

1 1 1 1

Primedbe u Direktivama EU su navedene arapskim ciframa, u Smernicama SZO slovom
(P) i rimskim ciframa, a primedbe Komisije (*).

Vrednosti i klasifikacija ovih supstanci mogu biti izmenjene s obzirom na nau

ne dokaze

za koje se o

ekuje da budu uskoro na raspolaganju.

Kada se obavlja hloraminisanje, te vrednosti koncentracije mogu se zameniti sa 0,5 za

nitrite i za uslove kada je {[nitrati]/50 + [nitriti]/3}

≤

1, pri

emu srednja zagrada ozna

ava

koncentraciju u mg/l.

Ova vrednost se odnosi na reprezentativni uzorak vode uzet sa slavine i treba da važi

najkasnije 15-te kalendarske godine od datuma stupanja na snagu ovih Direktiva. Kada se
budu uvodile mere za postizanje te vrednosti, zemlje

lanice da

e prioritet onim oblastima

gde su koncentracije olova u vodi namenjenoj za ljudsku upotrebu visoke. Zemlje

lanice

osigura

e da se primene sve odgovaraju

e mere za smanjenje koncentracije olova u vodi

namenjenoj za ljudsku upotrebu koliko je najviše mogu

e tokom perioda neophodnog da se

postigne propisana vrednost koncentracije.Vrednost koncentracije za olovo je 25

g/l

ev od 5 godina nakon stupanja na snagu ovih Direktiva pa sve do 15 godina nakon što

su one stupile na snagu.

Hemijski aspekti vode za piæe

(P)

Privremena preporu

ena vrednost. Ovaj se termin koristi za sastojke vode za koje

postoje dokazi o mogu

oj opasnosti po zdravlje, ali za koje su raspoložive informacije o

uticaju na zdravlje ograni

ene; ili za koje je koriš

en faktor nepouzdanosti ve

i od 1000 pri

izra

unavanju podnošljivog dnevnog unosa (PDI). Privremene preporu

ene vrednosti se,

tako

e, preporu

uju za: (1) supstance za koje bi izra

unata preporu

ena vrednost bila

ispod granice kvantitativnog odre

ivanja ili ispod granice koja se može ostvariti primenom

postupaka obrade; ili (2) kada postoji mogu

nost da dezinfekcija izazove prekora

enje

preporu

ene vrednosti.

Preporu

ena vrednost za supstance koje se smatraju kancerogenim predstavlja

koncentraciju u vodi za pi

e koja se dovodi u vezu sa rizikom, reda veli

ine 10

-5

, od pojave

jednog slu

aja raka u toku života (jedan dodatni slu

aj oboljenja od raka na 100 000

stanovnika koji u toku 70 godina koriste vodu za pi

e koja sadrži datu supstancu na nivou

preporu

ene vrednosti). Koncentracije koje se dovode u vezu sa rizikom od raka reda

veli

ine 10

-4

ili 10

-6

mogu se izra

unati množenjem ili deljenjem preporu

ene vrednosti sa

10. U slu

ajevima u kojima se koncentracija, koja se dovodi u vezu sa rizikom reda

veli

ine 10

-5

od pojave jednog slu

aja raka u toku života, ne može posti

i zbog

neodgovaraju

e analitike ili tehnologije pripreme preporu

uje se privremena vrednost koja

se može ostvariti u praksi, i za nju se daje odgovaraju

a procena rizika od pojave raka.

Umerena kratkotrajna izloženost koncentracijama iznad preporu

ene vrednosti za

kancerogene supstance ne uti

e zna

ajnije na veli

inu rizika.

Pove

ani rizik pojave raka kože od 6 x 10

-4

Nema odgovaraju

ih podataka koji bi omogu

ili da se preporu

i vrednost koncentracije

koja je zasnovana na uticaju na zdravlje.

III

Koncentracija supstance koja je jednaka preporu

enoj vrednosti zasnovanoj na uticaju

na zdravlje ili je manja od nje, ali koja može da uti

e na izgled, ukus ili miris vode.

Pri ustanovljavanju nacionalnih standarda treba da se uzmu u obzir klimatski uslovi,

koli

ina konzumirane vode i unošenje fluorida iz drugih izvora.

Zbir koli

nika koncentracija nitrata i nitrita i njihovih preporu

enih vrednosti ne treba da

bude ve

i od jedan.

Poznato je da sve vode ne mogu odmah da zadovolje preporu

enu vrednost. U

uvremenu treba preduzeti sve druge preporu

ene mere kojima se smanjuje izloženost

dejstvu olova.

* i **

Smatra se da je voda ispravna u slu

aju da u oko 30% merenja vrednost

koncentracije dostigne vrednost do 0,1

mg/l

, frekvencija merenja po Pravilniku SFRJ.

Vrednosti koncentracija antimona i cijanida su niže u Direktivama EU u odnosu

na Smernice SZO i Pravilnik SFRJ, a Komisija preporu

uje da se koncentracije tih

supstanci dovedu na nivo propisan Direktivama EU. Zna

ajno niže vrednosti za nitrite

predvi

aju Direktive EU u odnosu na Smernice SZO, 0,1 u odnosu na 3 mg/l. EU

dozvoljava koncentraciju nitrita od 0,5 mg/l prilikom hloraminisanja vode, pod uslovom
da je:

[

]

[

]

nitrat

nitrit













≤

Hemijski aspekti vode za piæe

Berilijum.

Koncentracija berilijuma u prirodnim vodama je uglavnom ispod 1

g/l. Retko je na

en u vodi za pi

e i to u veoma niskim koncentracijama. Opsežna

istraživanja sprovedena u SAD su utvrdila koncentraciju berilijuma u vodi od oko 0,2

g/l,

a maksimalnu 1,2

g/l.

Bor

. Hemija borovih jedinjenja još nije dovoljno razjašnjena u prirodi. U vodi se

nalazi uglavnom kao anjon borne kiseline. Koncentracija bora u morskoj vodi je od 4-5
mg/l ra

unato kao borna kiselina. U kanadskim priobalnim vodama koncentracije bora su

bile 3,7-4,3 mg/l. Vode uš

a reka u more su bogate borom, jer se transportuje iz mora.

Koli

ine bora u površinskim vodama u SAD su bile 0-6 mg/l, a

esto ispod 1 mg/l. U

severnoj Italiji koncentracije bora u jezerima su ispod 0,09 mg/l. U ispitivanju odabranih
vodovoda u SAD na

ene su koncentracije bora izme

u 0-0,74 mg/l, srednja 0,12 mg/l.

Prose

na koncentracija bora u 3842 uzorka tretirane i distribuirane vode u Kanadi,

posmatrane u periodu od 1987-89. godine bila. je 0,042-235

g/l, maksimalna 570

g/l. U

Holandiji koli

ine bora u svim vodovodima u 1984.godini varirale su od <0,005-0,61 mg/l,

srednja 0,02 mg/l. U odabranim vodovodima u bivšem SSSR koncentracije su bile 0-6
mg/l. U Sijera Leone u 9 razli

itih izvora vode za pi

e koncentracija bora je bila 4,6-18,1

mg/l. Nivoi koncentracija bora u 37 izvora mineralne vode u SAD su bili od <0,005-4,2
mg/l, a u 7 uzoraka je bilo 1 mg/l.

Cijanidi

se povremeno nalaze u pija

oj vodi primarno kao posledica industrijskog

zaga

enja.

Fluoridi

. Ve

e koli

ine su na

ene u podzemnim vodama, a u morskoj vodi uku-

pna koncentracija fluorida je 1,3 mg/l. U oblastima bogatim mineralima koji sadrže fluor
izvorska voda može sadržati i do 10 mg/l fluorida. Najve

a prirodna koncentracija fluorida

je 2800 mg/l. U podzemnoj vodi koncentracija fluorida se menja u zavisnosti od tipa stena,
ali ne prelazi 10 mg/l. Koncentracija fluorida u nekim selima u Kini je bila ve

a od 8 mg/l.

U Kanadi koncentracija fluorida u pija

oj vodi je bila od <0,05-0,2 mg/l, u flouri-sanoj

0,6-1,1 mg/l. U SAD 0,2% stanovništva je izloženo koli

ini fluorida u vodi ve

oj od 2

mg/l. U Holandiji preko cele godine prose

ne vrednosti za pija

u vodu iznose 0,2 mg/l. U

nekim afri

kim zemljama gde je tlo bogato mineralima fluora koli

ine fluorida u vodi su