Mikrobiološka ispravnost vode

UPRAVLJANJE VODAMA ZA 

REKREACIJU

Tekst je namijenjen studentima Fakulteta zdravstvenih studija Univerziteta u Sarajevu, kao dio 

materijala za predmet Upravljanje pitkim i rekreacionim vodama; nastao je na osnovu Preporuka 

Svjetske zdravstvene organizacije 

Sarajevo, decembar 2010.2

Sadržaj

UVOD......................................................................................................................................................4

TIPOVI VODE ZA REKREACIJU...................................................................................................................5

1. OBALNE MORSKE I SLATKE VODE ZA REKREACIJU.............................................................................5

1.1. Načini korištenja vode za rekreaciju .........................................................................................5

1.2. Tipovi korisnika ........................................................................................................................7

1.3. Opasnosti i rizici .......................................................................................................................7

1.3.1. Vrste opasnosti.................................................................................................................7

1.3.2. Stepen kontakta s vodom .................................................................................................9

1.4. Mjere za smanjenje rizika u vodi za rekreaciju .........................................................................9

1.5. Upravljanje vodama za rekreaciju........................................................................................... 13

1.5.1. Pristup upravljanju ......................................................................................................... 13

1.5.2. Sudionici / Zainteresirane strane .................................................................................... 13

1.5.3. Integralno upravljanje obalnim područjem ili riječnim bazenom ..................................... 15

1.5.4. Tipovi upravljačkih aktivnosti.......................................................................................... 15

I. USKLAĐENOST SA STANDARDIMA................................................................................... 15

II. KONTROLA I TEHNOLOGIJE ZA SMANJENJE ONEČIŠĆENJA............................................... 16

III. JAČANJE SVIJESTI I INFORMIRANJE.................................................................................. 16

IV. JAVNO-ZDRAVSTVENE AKCIJE I INTERVENCIJE................................................................. 17

2. BAZENI I SLIČNE SREDINE ZA REKREACIJU ...................................................................................... 17

2.1. Opća razmatranja................................................................................................................... 17

2.1.1. Tipovi bazena ................................................................................................................. 17

2.1.2. Tipovi korisnika............................................................................................................... 19

2.1.3. Stepen kontakta s vodom ............................................................................................... 19

2.2. Opasnosti i upravljanje kvalitetom vode i zraka ...................................................................... 20

2.2.1. Utapanje i ozljeđivanje ................................................................................................... 20

2.2.2. Mikrobiološka opasnost.................................................................................................. 21

2.2.3. Hemijska opasnost ......................................................................................................... 22

2.2.4. Upravljanje kvalitetom vode i zraka ................................................................................ 23

2.3. Upravljački okvir za provedbu mjera....................................................................................... 26

3. EU POLITIKA UPRAVLJANJA VODAMA ZA KUPANJE ........................................................................ 263

3.1. Direktiva o vodi za kupanje iz 1976. (76/160/EEC) .................................................................. 27

3.1.1. Vode za kupanje na koje se Direktiva odnosi................................................................... 27

3.1.2. Standardi kvaliteta (granične vrijednosti za zagađivače).................................................. 27

3.1.3. Odredbe za iznimne okolnosti ........................................................................................ 27

3.1.4. Monitoring /praćenje kvaliteta vode za kupanje, izvještavanje i informisanje javnosti .... 27

3.2. Direktiva o vodi za kupanje iz 2006. (2006/7/EC) .................................................................... 27

3.2.1. Poboljšanja koja donosi Nova Direktiva o vodi za kupanje............................................... 28

4. BIH REGULATIVA O VODI ZA KUPANJE............................................................................................ 28

4.1. Zakon o vodama (2007.)......................................................................................................... 29

4.2. Uredba o klasifikaciji voda i voda obalnog mora Jugoslavije u granicama SR BiH..................... 29

Slike

Slika 1 – Osnovni tipovi voda za rekreaciju / kupanje, prema Smjernicama Svjetske zdravstvene 

organizacije, 2003....................................................................................................................................5

Aktivnosti Svjetske zdravstvene organizacije (World Health Organization – WHO) vezano za vode za 

rekreaciju ili kupanje, započele su sedamdesetih godina 20. stoljeća, i to najprije organiziranjem dva 

stručna skupa na ovu temu. Na skupovima su naglašene opasnosti koje su povezane sa korištenjem vode 

u svrhu rekreacije, konstatovana veza između kvaliteta vode i zdravlja kupača, te predložena sanitarna 

ispitivanja mjesta za kupanje. Nakon niza stručnih savjetovanja koja su uslijedila, 1989. godine su 

pripremljeni dokumenti u formi uputstva za mikrobiološka ispitivanja vode za kupanje te mogući 

protokoli za epidemiološka istraživanja. Nastavljena su istraživanja s ciljem izbora najprikladnijeg 

protokola, te definiranja numeričkih standarda.

U praksi se često izrazi “opasnost” i “rizik” tretiraju kao sinonimi. Međutim, “opasnost” je skup okolnosti 

koje bi mogle dovesti do štete, gubitaka života, ozljeđivanje ili do pojave bolesti. “Rizik” od takvih 

događaja je definiran kao vjerovatnoća da će se događaj pojaviti kao rezultat izloženosti određenoj 

količini (kvantumu) opasnosti. „Stopa učestalosti“ je očekivani broj događaja koji se pojavljuju za 

definiranu količinu opasnosti. Strogo govoreći, vjerovatnoće i stope podliježu različitim zakonitostima, ali 

ako su vjerovatnoće male i događaji nezavisni, dvije vrijednosti će biti približno jednake. Rizici mogu 

varirati od zanemarivih - štetni događaj koji se pojavljuje u frekvenciji ispod jednog od milion, do visokih 

– gdje je vjerovatnoće pojave događaja više od jednog od sto.

"Annapolis protokol" iz 1999. godine nastao je u nastojanju da se razvije adekvatan i efikasan način 

upravljanja vodama za rekreaciju koje su onečišćene fekalnim zagađenjem.

Najvažnije preporuke Protokola su:

 odmaknuti se od oslanjanja na numeričke vrijednosti indeksa fekalnih bakterija kao jedinog 

kriterija usklađenosti, i početi koristiti informacije o zagađenju koje dospijeva u rekreacijske 

vode, uz potporu neposrednim mjerenjima odgovarajućih fekalnih indeksa;

 koristiti akcije odvraćanja od korištenja vode u područjima visokog rizika, odnosno periodima 

visokog rizika.

Drugim riječima, radi se o primjeni “upravljanja rizikom”, kroz djelovanje inspekcije s jedne strane, te 

procjene mikrobiološkog kvaliteta vode s druge strane. Ovaj pristup podrazumijeva prikupljanje 

podataka o mogućim izvorima zagađenja u slivu rekreacione vode, kao i informacija u obliku numeričkih 

vrijednosti aktuelnog fekalnog onečišćenja. Kombinacijom ovih elemenata dobiva se osnova za 

klasifikaciju voda za rekreaciju.

Rezultati testiranja Protokola, provedeni u više zemalja, ugrađeni su u Preporuke / Smjernice za sigurnu 

vodu za rekreaciju1

Svjetske zdravstvene organizacije, objavljene 2003. godine.

1

Guidelines for Safe Recreational Water Environments 5

TIPOVI VODE ZA REKREACIJU

Općenito se razlikuju dva osnovna tipa voda za rekreaciju, i to prirodne vode i vještačke, tj. bazeni za 

kupanje. Slijedeći ovakvu osnovnu podjelu voda za rekreaciju, Preporuke za sigurnu vodu za rekreaciju

Svjetske zdravstvene organizacije sastoje se iz dvije knjige: Knjiga 1 - Obalne i slatke vode2

, te Knjiga 2 -

Bazeni i slične sredine za rekreaciju3

, Slika 1.

Slika 1 – Osnovni tipovi voda za rekreaciju / kupanje, prema Smjernicama Svjetske zdravstvene 

organizacije, 2003. 

1. OBALNE MORSKE I SLATKE VODE ZA REKREACIJU

1.1. Načini korištenja vode za rekreaciju

Brojni su različiti načini korištenja vode u rekreacijske svrhe, na primjer, plivanje, ronjenje, veslanje, 

ribolov... , pri čemu se razlikuje i izloženost tijela kupača kontaktu sa vodom i raznim drugim situacijama,

koje mogu ugroziti njegovo zdravlje. 

U Tabeli 1. sistematizirani su različiti načini korištenja vode u rekreativne svrhe. Popularnost voda koje 

su pogodne za rekreaciju nerijetko može stvoriti sukobe između aktivnosti, kao što je u tabeli navedeno. 

podzemnih voda.6

Kod visokoaktivnih sportova, često je prisutan unutarnji sukob između uživanja i opasnosti koje nosi 

uzbuđenje, što se može riješiti odgovarajućom brigom o sigurnosti, uz obuku i nadzor.

U socio-ekonomskom kontekstu korištenja voda za rekreaciju, značaj turizma je svakako veliki u smislu 

obima aktivnosti i uticaja na socio-ekonomske i ekološke sfere, te odgovornosti i sredstava kojim 

raspolaže. Svake godine, milijuni turista sjate se na obalna područja. Turizam je treća po veličini 

industrija u svijetu i primarni privredni sektor u pojedinim državama i regijama.

Tabela 1 – Primjeri konfliktnih interakcija između i unutar raznih rekreativnih aktivnosti, i moguće mjere 

za kontrolu

Rekreacione aktivnosti Konfliktne / suprotstavljene 

interakcije

Moguće mjere za kontrolu

Rafting, kanu, kanu-slalom Izazovno i uzbuđujuće, ali sa 

prisutnom opasnošću od utapanja 

za učesnike i ostale korisnike

Nošenje pojasa za spasavanje, 

zaštitne kacige; organizirani trening 

u spašavanju života; lokalni i 

nacionalni kodeksi rada; nadzor i 

pokrivanje rizika na organiziranim 

događajima, razdvajanje 

suprotstavljenih oblika korištenja

Skijanje na vodi, jetskiing, 

jedrenje na dasci

Opasnost od ozljeda za plivače; u