I POJMOVI I KATEGORIJE EKONOMIKE POSLOVANJA
1.
-
Ekonomske nauke
Nauka, šire posmatrano, predstavlja skup znanja i istina o pojavama u prirodi i društvu.
Ekonomske nauke spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmet izuča
vanja imaju
ekonomsku oblast društvenog ži vota. Predmet izučavanja ekonomskih nauka danas je skoro svaka
ljudska delatnost
u kojoj se javlja problem ograničenih sredstava i mogućnosti za realizaciju
odabranih ciljeva. One razvijaju odgovarajuće sopstvene
naučne metode
pomoću kojih
omogućavaju što povoljniji izbor pravaca i načina ekonomskog razvoja.
Ekonomske nauke izučavaju
pojave
u reprodukciji i ekonomskom životu s aspekta društvenih
odnosa. Sistemski posmatrano, one predstavljaju jedan od podsistema u sistemu društvenih
nauka. Ekonomske nauke izučavaju i
institucije
u okviru kojih se obavlja ekonomska
aktivnost društva.
Ekonomske nauke cine celinu koja se oznacava nazivom ekonomska
nauka ili ekonomija.
To jedinstvo u sadržaju i opusu istraživanja definiše predmet, cilj i
metod istraživanja ekonomskih nauka. Ekonomska nauka obrađuje i problematiku
finansiranja društvenih delatnosti
-
Ekonomija
Reč
ekonomija
vodi poreklo od grčke reči
OIKONOMIA
u izvornom značenju„pravila o radu u
gazdinstvu“. Pod terminom
ekonomija
označava se „ukupnost ekonomskih nauka“, ko je
obuhvataju „svaku ljudsku delatnost u kojoj se susreće problem ograničenih sredstava i
resursa za realizaciju odabranih ciljeva“. Iz ovakvog pristupa pojmu
ekonomija
proizilaze i
zahtevi
efektivnosti
, ko ja označava maksimalnu realizaciju ciljeva u okviru datih raspoloživih
uslova i resursa, kao i
efikasnosti
, koja označava ostvarivanje postavljenih ciljeva sa
minimalnim trošenjem raspoloživih resursa.
Ekonomija je naučna disciplina i oblast ko jaizučava ekonomske zakonitosti u privredi
jedne zemlje, grupe zemalja ili regiona.
Kao posebna oblast nauke ekonomija obuhvata
ekonomsku teoriju, ekonomsku
politiku i prateće ekonomske discipline koje omogućavaju
kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava, kao i primenu naučnih dostignuća
u praksi. U užem značenju, pojam „ekonomija“ se može tumačiti i u smislu
štedljivosti i racionalnog korišćenja raspoloživih komponenata i resursa.
Ekonomija se definiše i kao
konkretna ekonomska stvarnost. Ekonomi ja obuhvata danas
splet ukupnosti ekonomskih nauka i naučnih disciplina.
Savremena ekonomija izučava
zakonitosti materijalnog razvoja i
ekonomskog života društva i njegovih podsistema. Ona je
uvek svrsishodna
delatnost (društva, preduzeća, pojedinca) usmerena ka ostvarivanju
određenih ekonomskih ciljeva. Ti ciljevi izviru iz ekonomskih potreba društva, preduzeća,
užih grupa, pojedinaca i slično. Pod ekonomijom podrazumevamo opštu ekonomsku teoriju,
politicka ekonomija
.
Izraz
ekonomija
označava štedljivost i racionalno korišćenje
raspoloživih resursa
, kao
i red u upravljanju i vođenju gazdinstva
– domaćinstva. Šire
gledano, ekonomija obuhvata ekonomske odnose i aktivnosti ljudi ili
grupa vezane za
procese reprodukcije. Osnovna i globalna nauka u sistemu ekonomskih nauka jeste
ekonomija(ili politička ekonomija). Ona proučava i tumači zakone proizvodnje, razmene,
raspodele i potrošnje materijalnih dobara za život u ljudskom društvu uopšte.
Sve ostale eko nomske nauke, kao specifične i izvedene nauke, razvijaju se na osnovu opštih
zakonitosti ekonomije.
-Ekonomika
Termin
ekonomika (economics)
se upotrebljava i da
izrazi eko nomsko sta nje u određenoj
privrednoj oblasti, ekonomsku delatnost
ili
pak
ukupnost ekonomskih odnosa i procesa
u
zemlji, grani ili preduzeću.
Termin
ekonomika
označava i ekonomske nauke ili naučne di sci pli ne ko je
izu ča va ju
određenu eko nom sku stvar nost
kao seg ment druš tve nog ži vo ta,
u ci lju „obez be đi va nja uslo va za što po volj ni ji iz bor pra va ca bu du ćeg raz vo ja
pri vre de i druš tva“. Ekonomija kao nauč na disciplina stara je, kao zaokružena i sistematski
izučavana
oblast, oko dva veka. Smatra se da to izučavanje počinje od Adama Smita i njegovog dela
„Bogatstvo naroda“.
Kao na uč na di sci pli na, ekonomika pro u ča va de lo va nje eko nom skih zako
ni to sti u od re đe noj ze mlji, pri vred noj obla sti ili pred u ze ću. Ona izu ča va i
razrađuje
kon kret ne od no se
iz me đu lju di ili grupa, ve za ne za pro cese privredne
delatnosti, kao i me re i ob li ke eko nomske po li ti ke ze mlje, pod ruč ja, pri vred ne
de lat no sti ili gra ne.
Eko no mi ka izu ča va:
-komponente pro iz vod nje – re pro duk ci je;
-uslo ve i ob li ke ko riš će nja raspoloživih kom po ne na ta;
-za ko ni to sti i prin ci pe ra ci o nal nog kom bi no va nja raspoloživih fak to ra
pro iz vod nje (efi ka sno sti i efek tiv no sti);
-ostva re ne re zul ta te u pro ce su obavljanja delatnosti;
-raspode lu ostva re nih re zul ta ta iz procesa ra da i poslo va nja.
Eko no mi ka izuèava i is tra žu je od no se u procesu poslovanja u okvi ru ko jih
èovek de lu je na ostale fak to re pro iz vod nje. Uz po moæ tih fak to ra, pro iz vo di razme
nju je, ras pode lju je, troši i obnavlja proces pro iz vo dnje i uslu ge. Izu ča va ju ći kon kret nu
eko nomsku stvar nost na osno va ma eko no mi je, ekono
mi ka se da lje
raš čla nju je
na po seb ne na uč ne di sci pli ne. Eko no mi ka se raš čla njuje
na eko no mi ke po je dinih
pri vred nih de lat no sti: eko no mi ku in du stri je, eko no mi ku po ljo pri vre de,
eko no mi ku unu traš nje tr go vi ne, eko no mi ku tu ri zma, i drugo.
Si stem eko nom skih na u ka upot pu nju je se i zaokružuje ve ćim bro jem na učnih
di sci pli na, kao što su:
eko nom ska isto ri ja, eko nom ska geo gra fi ja, pri vred nasta ti
stika
, za tim na u ka o fi nansi ja ma sa ni zom svo jih gra na, kao i teo ri je računo
vod stva i druge.
-Eko nom ska po li ti ka
Eko nom ska po li ti ka je po seb na oblast eko nom skih na u ka
. Ona je na u ka
o me ra ma i me to da ma državnog re gu li sa nja, usme ra va nja i me nja nja od no sa
u okvi ru ekonomskih delatnosti i re pro duk ci je jed nog druš tva.
Eko nomska po li ti ka pred sta vlja i prak tič nu delatnost, odnosno skup aktiv
nosti ko ju, u glo bal nom re gu li sa nju eko nomskog ži vo ta ka odabra nim ciljevi
ma, spro vo di dr ža va, njene institucije i or ga ni. U tom smislu,
eko nomska
po li ti ka predstavlja kon cen tri sa ni iz raz eko no mi ke.
Eko nom ska po li ti ka se ba vi izu ča va njem na če la, pra vi la po na ša nja i za koni
to sti ko je se po ja vlju ju u eko nomskim i drugim ak tiv no sti ma dr ža ve, kao i
regularnog de lo va nja dr ža ve na eko nomsku ba zu i na posto je će eko nomske
od no se u ci lju nji ho vog me nja nja, prilagođavanja i usa vr ša va nja.
