21.MAKSIMIZIRANJE PROFITA MONOPOLISTE
Monopolista maksimizira profit tako što peoizvodi onu kolicinu robe pri
kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom trošku, tačka A, a zatim uz
pomoć krive tražnje određuje cenu koja će podstaći kupce da kupe tu
količinu proizvoda, tačka B.
Grafikon
Preduzeće njpre proizvodi autput na niskom nivou Q1 i u tom slučaju je
marginalni trošak manji od marginalnog prihoda, ali ako preduzeće poveća
proizvodnju za jednu jedinicu, dodatni prihod je tada veći od dodatnih
troškova pa se profit uvećava. To znači da kada je granični trošak manji od
marginalnog prihoda, preduzeće može da poveća profit proizvodnjom više
jedinica. U Q2 je marginalni trošak veći od marginalnog prihoda i ako bi
preduzeće smanjilo proizvodnju za jednu jedinicu, ušteđenji troškovi bili bi
veći od izgubljenog prihoda. To znači da preduzeće može da poveća profit i
smanjenjem proizvodnje. Preduzeće prilagođava svoj obim proizvodnje sve
dok količina ne dostigne Qmax pri kojoj je marginalni prihod jednak
marginalnom trošku tačka A, i to je količina autputa koja maksimizira profit
monopoliste. Na monopolskom tržištu cena je veća od marginalnog troška.
A kada monopolista odabere količinu pri kojoj je MR=MC na osnovu krive
tražnje nalazi cenu koja odgovcara toj količini tačka B.
22.DRUŠTVENI TROŠAK MONOPOLA
Za razliku od konkurentnog preduzeća, monopolista naplaćuje cenu koja je
veća od marginalnog troška, i sa stanovišta potrošača ta viša cena
monopolistu čini nepoželjnijim, dok sa stanovišta proizvođača ta visoka
cena monopolsku poziciju čini veoma privlačnom.
Ako monopolsko preduzeće mora da snosi dodatne troškove da bi zadržalo
svoj monopolski položaj, npr, ako je država ta koja je omogućila monopol
nekom preduzećeu, onda ono mora da unajmi lobiste koji bi ubedili
zakonodavce da i dalje bude monopolista.Tada koristi deo svog profita na
plaćanje tih dodatnih troškova. Društveni gubitak monopola uključuje i ove
troškove i čist gubitak od cene koja je veća od marginalnog troška.
Ovo objašnjavamo pomoću efikasnog obima autputa
Grafikon
Ovde vidimo šta bi uradio dobronamerni planer ako bi on rukovodio
monopolskim preduzećem. On ne vodi računa samo o profitu nego i o koristi
potrošača. On pokušava da maksimizira ukupni višak. Kriva tražnje
pokazuje vrednost koju dobru pripisuju potrošači, odnosno njihovu
spremnost da plate to dobro, a kriva marginalnog troška pokazuje troškove
monopoliste. Društveno efikasna količina se nalazi u tački gde se seku kriva
tražnje i kriva marginalnog troška. Ispod te količine vrednost koju dobru
pripisuju kupci veća je od marginalnogtroška pa se sa povećanjem autputa
povećava i ukupni višak. Iznad te količine marginalni trošak je veći od
vrednosti koju dobru pripisuju kupci, pa bi se ukupni višak povećao
smanjenjem autputa. Ovde bi se postigao efikasni ishod kada bi monopolsko
preduzeće naplaćivalo cenu koja se nalazi u tački preseka krive tražnje i
marginalnog troška.
24.KARAKTERISTIKE OLIGOPOLA
Na konkurentnom tržištu preduzeće je tako malo da nije u stanju da utiče na
cenu svog proizvoda pa uzima cenu koja je zadata tržišnim uslovima, dok je
na monopolskom tržištu preduzeće jedino koje ga snabdeva određenim
dobrom pa je u stanju da samo bira bilo koju cenu.
Suština oligopola je u tome što na njemu postoji samo nekoliko prodavaca sa
sličnim ili istim proizvodom i postupci bilo kog prodavca na tržištu mogu da
imaju veliki uticaj na profit svih ostalih prodavaca. Za razliku od
konkurentskih, oligopolska preduzeća su međusobno zavisna. Preduzeća
ovde imaju konkurente ali se ne suočavaju sa takvom konkurencijom da bi
uzimali cenu kao datu. Ovakva konkurencija se naziva nesavršenom a
oligopol je jedan od tipova nesavršene konkurencije.
23.JAVNA POLITIKA PREMA MONOPOLIMA
Država mora da reaguje na problem monopola na jedan od četiri načina
-pokušajem da monopolizovane grane učini konkurentnijim na osnovu
antimonopolskih zakona čiji je cilj smanjenje monopolske moći. Ovi zakoni
omogućavaju državi da na različite načine unapređuje konkurenciju, da speči
pripajanja ali i da rascepka kompanije
-regulisanjem ponašanja monopola na način da reguliše cene koje naplaćuje
monopol. I alokacija resursa će biti efikasna ukoliko se postavi cena koja je
jednaka marginalnom trošku
Grafikon
Ako regulatori zahtevaju da monopolista naplaćuje cenu jednaku
marginalnom trošku, cena će biti manja od prosečnog ukupnog troška i
monopol će biti na gubitku. U praksi se ipak dozvoljava monopolu da ima
veći profit u vidu odstupanja od cene koja je jednaka marginalnom trošku.
-država može da reši problem prirodnog monopola tako što će preuzeti
upravljanje monopolom od privatnog preduzeće i timemće uspostaviti javno
vlasništvo.
-i da država ne učini ništa ukoliko je tržišni neuspeh mali u odnosu ma
nesavršenosti javnih politika.
25.RAVNOTEŽA OLIGOPOLA.
