SEMINARSKI RAD
Mikroorganizmi – struktura i funkcija ćelije
Mentor:
Student:
mart 2021
2
SADRŽAJ:
UVOD..............................................................................................................................................3
1. POJAM MIKROORGANIZAMA.............................................................................................4
1.1.
Podela
mikroorganizama..............................................................................................4
1.2.
Pozitivni
inegativni
aspekti
mikroorganizama………………………………………..6
2. ĆELIJA......................................................................................................................................7
2.1.
Vrste
ćelija....................................................................................................................8
2.2.
Delovi
ćelije..................................................................................................................8
2.3.
Oblik
ćelije..................................................................................................................14
2.4.
Veličina
ćelije.............................................................................................................15
2.5.
Funkcije
ćelije.............................................................................................................15
2.6.
Hemijski
sastav
ćelije.................................................................................................16
2.7.
Ćelijski
ciklus..............................................................................................................18
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………20
LITERATURA…………………………………………………………………………..………21
4
1. POJAM MIKROORGANIZAMA
Mikroorganizmi obuhvataju veliku grupu sitnih i većinom ljudskom oku nevidljivih
organizama.
Prva znanja o mikroorganizmima počela su pručavanjem nekih zaraznih bolesti, jer su
za čoveka bili najvažniji upravo ti mikroorganizmi koji izazivaju i prenose oboljenja. Još su
stari Egipćani u 4. veku pre nove ere, primetili da se neke bolesti prenose sa bolesnih na zdrave
osobe ali nisu znali da su za zaraze odgovorni baš neki mikroorganizmi. Kroz istoriju ljudi su
uočavali i koristili razne pojave u prirodi za koje su zaslužni mikroorganizmi, kao što
su fermentacija, truljenje, i koje su iskorištavali u prozvodnji i čuvanju hrane i pića. Za to vreme
ljudske istorije, ljudi su bili većinom nesvesni njihovog prisustva i ogromnog značaja. Sve
dok Antoni van Levenhuk nije konstruisao prvi mikroskop osamdesetih godina sedamnaestog
veka. Prema nekim izvorima 14. aprila 1676. Levenhuk je posmatrajući razne materijale zapazio
neke mikroorganizme koje je nazvao
animalicules
. Svoja zapažanja i otkrića mikroorganizama
koje je posmatrao u kišnici, pljuvački, bunarskoj vodi je bilježio i objavio u "Zborniku
kraljevskog društva" u Londonu. To su bile prve opisane bakterije, odnosno prvi opisani
mikroorganizmi. Veliki doprinos nekoliko godina posle dali su i poznati naučnici Luj
Paster i Robert Koh, istraživajući fermentaciju i izolovanje čistih kultura mikroorganizama.
1
1
Wikipedia
5
1.1.
Podela mikroorganizama
Prema ekološkim faktorima kojim su izloženi u prirodi, mikroorganizmi imaju veoma
različitu ekološku valencu.
2
Prema ishrani mikroorganizmi se dele na:
u odnosu na izvor energije:
-
fototrofi - koriste energiju Sunčevog zračenja, i mogu biti fotoautotrofi i fotoorganotrofi
(fotoheterotrofi) (alge, neke bakterije),
-
hemotrofi - obezbeđuju energiju oksidacijom raznih organski i neorganskih jedinjenja
(bakterije, neke alge, praživotinje, gljive),
-
miksotrofi.
u odnosu na izvor ugljenika dele se:
-
autotrofni - vrše fotosintezu (alge),
-
heterotrofni - koriste organska jedinjenja, proteine, ugljene hidrate, masti i dr. za sintezu
(sve gljive, većina bakterija, praživotinje, neke alge).
u odnosu na izvor azota postoji podela:
-
aminoautotrofi - koriste azot iz neorganskih jedinjenja (bakterije
rodova Rhizobium, Azotobacter, Clostridium, neke alge, odnosno bakterije
razdela Cyanobacteria),
-
aminoheterotrofi - koriste organska jedinjenja sa azotom.
Prema potrebama za vodom većina su stenovalentni, odnosno za njihov normalan život i
funkciju neophodna je voda. Najbolji primer su alge koje ili naseljavaju vodu (bilo slatku
ili slanu) ili vlažna staništa. Izuzetak su spore algi preko kojih se neke razmnožavaju ili
alge koje se u nepovoljnom periodu života (npr. suši) učaure i u tim oblicima mogu bez
vode mesecima, pa i godinama. Kod bakterija postoje vrste koje su otporne na sušu (iz
rodova Mycobacterium, Corynebacterium) ali većina zahteva vlagu. Isti je slučaj i
sa gljivama. Dok opet, s druge strane mnogi lišajevi, koji su simbioza gljive i alge,
podnose nedostatak vode duži vremenski period.
2
Čomić, R.Lj., 1999.:
Ekologija mikroorganizama
, Prirodno-matematički fakultet. Kragujevac.
