MIRNO REŠAVANJE SPOROVA
I. DIPLOMATIJA –
DIPLOMATSKI NAČINI
– ne znači
da će se konačno rešiti spor
II. PRAVOSUĐE –
ARBITRAŽA ILI MEĐUNARODNI
SUD
– osigurava se rešenje spora pošto se strane
unapred obavežu
VAŽNO:
- da se saglase sve strane u sporu
- ako je u ugovoru unapred predviđen način rešavanja
sporova
- posebne klauzule
- jednostrana deklaracija
ISTORIJA
I. Pakt Društva naroda
– dužnost država da sporove rešavaju arbitražom
- Stalni sud međunarodne pravde
- Savet i Skupština Društva naroda imaju obavezu da
pomognu u rešavanju sporova
II. Povelja UN
- čl. 33 st. 1. - Stranke u svakom sporu čije trajanje može
da ugrozi održanje međunarodnog mira i bezbednosti
treba da traže rešenje pre svega putem pregovora,
istražne komisije, posredovanja, izmirenja, sudskog
rešavanja, pribegavanja regionalnim ustanovama ili
sporazumima ili drugim mirnim načinima po svom
vlastitom izboru
- Statut Međunarodnog suda pravde
I. DIPLOMATSKI NAČINI
1. Pregovori
2. Istraga/anketa
3. Dobre usluge
4. Medijacija /posredovanje
5. Mirenje/koncilijacija
ZAJEDNIČKI ELEMENTI:
- učešće predstavnika strana u sporu ili trećih
- treći samo pomaže – ne presuđuje
- ne mora da se primenjuje međunarodno pravo
PREGOVORI
a) države same pregovaraju bez uticaja i
pomoći
“trećeg”
b) nema unapred propisane procedure
c) pregovore vode ovlašćeni predstavnici
država u
sporu
d) države daju prednost ovom načinu
e) mnogi međunarodni ugovori predviđaju da strane u
sporu rešavaju sporove pregovorima
PREGOVORI - primeri
2. SSSR (RF) – Kina o graničnom sporu
od 1986. godine
