Sadržaj
Uvod.........................................................................................................3
Mirno rešavanje sporova........................................................................4
Sredstva mirnog rešavanja sporova......................................................4
Pregovori i konsultacije...........................................................................5
Dobre usluge.............................................................................................5
Posredovanje............................................................................................6
Anketne komisije......................................................................................7
Izmirenje....................................................................................................8
Postupak pred UN....................................................................................10
Rešavanje sporova posredstvom OEBS-a..............................................11
Sudski način rešavanja sporova.............................................................11
Arbitraža..................................................................................................12
Stalni arbitražni sud................................................................................12
Međunarodni sud pravde.......................................................................13
Zaključak..................................................................................................16
Uvod
Diplomatija kao pojam ima višestruko značenje.Poreklo ovog pojma potiče od grčke reči
diploma koja znači svečano pismo,ispravu presavijenu na pola,kao akt koji bi jedna strana
predavala drugoj,a ova prvoj na završetku pregovora. U najopštijem smislu,pod diplomatijom se
podrazumeva sposobnost u vođenju nekog posla,i kao takva je povezana sa pojmom spoljne
politike. Diplomatija je sredstvo spoljne politike. Kao takva ona je uža od pojma spoljne politike
koja predstavlja sveukupnu aktivnost države u odnosima sa drugim državama i međunarodnim
organizacijama,kao subjektima međunarodnih odnosa i međunarodnog prava.
Nastojanje da se međunarodni sporovi rešavaju mirnim putem predstavlja najvažnije pitanje
međunarodnog prava. U toku prošlog veka razvijene su brojne metode i tehnike koje stoje na
raspolaganju subjektima međunarodnog prava,za mirno rešavanje njihovih sporova. Spor znači
neslaganje,a međunarodni spor podrazumeva da se to neslaganje tiče subjekata međunarodnog
prava.
•
arbitraža
•
sudsko rešavanje spora
•
rešavanje u okvirima međunarodnih organizacija.
Pregovori i konsultacije
Diplomatski pregovori i konsultacije predstavljaju prvi i početni oblik rešavanja spora.Pregovori
se obično održavaju iymeđu strana u sporu koje pokušavaju da dođu do kompromisnog rešenja i
da reše nastali spor.Na to ih upućuje i Povelja UN koja nalaže da su strane u sporu dužne da
rešenje traže putem pregovora,posredovanja..ili kakovog drugog mirnog rešenja.
Pregovori imaju svoje dobre i loše strane.Dobra strana je to što su pregovori elastični,što znači
da nije bitna priroda spora i da li kao takva ne spada pod međunarodno pravo.Što govori da se
rešenje postiže lakše i brže nego sudskim putem.Loše strane su postojanje subjektivizma.Strane u
sporu nemaju predstavu o svim činjenicama,o činjenicama zbog čega je jedan spor izbio.Pored
toga,na strane deluju spoljni faktori,kao što je javno mnjenje,koje vrši pritisak na strane u sporu.
Ukoliko se ne postigne dogovor,bilo bi pogrešno zanemariti ostala sredstva za mirno rešavanje
spora,jer su pregovori početna faza koja ne mora uvek da donese rezultate,ali bitno je da postoji
svest o određenom problemu i spremnost strana da ga reše.Postoji u mogućnost da se u spor
uključi i širi krug država,jer će to dovesti do objektivnosti i boljeg sagledavanja problema,i
iznalaženja najadekvatnijeg rešenja.
Dobre usluge
Dobre usluge(good offices),su faza u kojoj se obavetno pojavljuje i treća,neutralna
strana.Isključiva uloga strane koja pruza dobre usluge je uspostava kontakta i komunikacije
između u sporu u cilju razgovora o otklanjanju spora.pri tom,drzava koja ukazuje dobre usluge
ne ulazi u spor,niti se iznjasnjava u vezi sa njim,ostavljajući stranama da to same u neposrednom
kontaktu reše.
Elementi dobrih usluga su:
•
Intervencija trećih država ili istaknitih državljana trećih drzava,tj onih koje nisu
uključene u spor.
•
Intervencija se sastoji u tome da se stranke u sporu dovedu za pregovarački sto ili da
treća strana bude kurir između stranaka u sporu.
•
Treća strana ne učestvuje u rešavanju spora,rešenje ostaje u isključivoj nadleznosti
stranaka u sporu.
Dobre usluge prestaju na dva načina:
•
Dovođenjem stranaka u neosrednu vezu.Prestanak dobrih usluga se poklapa sa
početkom neposrednih pregovora između stranaka u sporu;
•
Kidanjem svake veze između stranaka u sporu,ako se dobre usluge ostvaruju samo
prenošenjem poruka.
Dobre usluge najčešće nude države,ali postoje i primeri u kojima dobre usluge nude i
Organizacije UN,ili neka istaknuta ličnosti iz organizacije.Treba napomenuti da u ovim
situacijama treba biti veoma oprezan da se dobre usluge ne bi pretvorile u posredovanje i
nametanje rešenja koje odgovara samo jednoj strani,ili je izraz posebnih interesa pružaoca
usluga.
Dobre usluge se pružaju
ad hoc
,i po pravilu su bezuslovne.Mada prisutni su slučajevi gde su
dobre usluge zahtevale ispunjenje određenih uslova.
Posredovanje
Posredovanje je učešće treće strane,ali mnogo aktivnije i neposrednije nego u okviru dobrih
usluga.Posrednikova jedina dužnost nije samo dovođenje u kontakt strana u sporu,već i uticaj na
strane da se iznađe rešenje,uključujući tu i davanje konkretnih predloga,davanje mišljenja i
