Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини
МИШИЋНИ СИСТЕМ КОД ЧОВЕКА
( семинарски рад)
Бијељина, децембар 2012.
1
Садржај
Увод..........................................................................................................................2
Мишићни систем.....................................................................................................3
Структура мишића...................................................................................................6
Мишићи и њихове функције..................................................................................8
Енергетски системи мишића................................................................................16
Хипертрофија мишића..........................................................................................17
Закључак.................................................................................................................18
Литература..............................................................................................................19
3
Мишићни систем
Мишићни систем представља аутономну целину у организму која има
функцију да покреће делове тела или цело тело. Он се састоји из мишића,
односно група мишићних ћелија спојених у целине на различитим местима у
телу, које су тетивама повезане за кости. Својом контракцијом (грчењем,
скупљањем) мишићи померају кости за које су везани, а тиме и друге делове
тела. Све покрете тела, од трептаја ока до скока у висину, омогућују мишићи.
Од мишића зависи чак и варење хране као и проток крви кроз организам.
Мишиће можемо поделити на:
глатке мишиће;
попречно - пругасте и
срчани мишић.
У прву групу спадају глатки мишићи који се зову тако због њиховог изгледа
под микроскопом, а њихову функцију представљају покрети унутрашњих
органа којих нисмо свесни, као што су утроба или бешика.
У другу групу спадају попречно - пругасти мишићи којима управља мозак.
Њих у људском телу има око 430, што чини више од 40% телесне масе
одраслог човека. Ова група, заједно са скелетом и тетивама одговорна је за
све врсте покрета, почевши од осмеха до трчања уз степенице.
Трећу групу представља срчани (кардијални) мишић, који чини главни део
срца.
4
Мишићни систем заједно са скелетним чини апарат за кретање; осим тога он
учествује у многим физиолошким процесима:
- исхрани;
- дисању;
- циркулацији крви.
Мишићи се за кости спајају сноповима везивних влакана – тетивама. Крај
тетиве, најближе централном делу тела, назива се корен мишића и обично је
краћи од везивних делова на другом крају. Обично је корен на једној страни
зглоба, а везивни део на другом удаљеном крају, тако се грчењем мишића
помера и зглоб. Веза са нервним системом је остварена тако што је сваки
мишић инервисан посебним нервом. Тако један мишић може да врши само
једну врсту покрета па су због тога мишићи удружени у функционалне групе
које делују антагонистички (нпр. двоглави мишић на предњој страни
надлакта код човека савија руку, а троглави на задњој страни је опружа).
Осим одређених кожних мишића, који потичу од ектодерма, сви остали су
мезодермалног порекла. Мускулатура кичмењака састоји се из: глатких и
попречно - пругастих мишићних влакана.
Попречно - пругасти мишићи
простиру се по целом телу, чинећи веома
велики део укупне масе тела - и до 25 %, чак и код новорођенчета. Дакле,
попречно - пругаста влакна изграђују мишиће телесног зида, главе, удова,
очних мишића и дијафрагме. Контролишу покрете разних делова скелета,
укључујући и ушни мишић (стапедијус) који ради на бубњу, сићушној ушној
кости као и највећи бутни мишић - глутеус максимус, који поред своје
функције на бутини, контролише и зглоб кука.
Глатка влакна
граде мишиће унутрашњих органа, црева, бубрежних и
полних одвода, зида крвних судова и кожну мускулатуру. Телесни мишићи
колоуста и риба, као и мишићи у току ембрионалног развића виших
кичмењака, представљени су са две уздужне траке на боковима тела. Ове
траке су подељене попречним преградама (миосептама) на већи број
сегмената (миомера).
