Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Методика физичког и здравственог васпитања
Тема: Мишићно ткиво
Ментор: др Ангела Месарош Живков Студент: Милана Шупица 5315
Кикинда, 2018. Година
2
САДРЖАЈ
Увод...........................................................................................................................................3
Развој мишића и како мишићи делују....................................................................................5
Рад мишића...............................................................................................................................6
Три групе мишића: Попречно- пругасто мишићно ткиво...................................................7
Глатко мишићно ткиво........................................................................9
Срчано мишићно ткиво......................................................................11
Мишићна снага.......................................................................................................................13
Закључак..................................................................................................................................14
Литература..............................................................................................................................15
4
Основна својства мишићних ћелија су контрактилност и ексцитабилност. Контракција
(скраћивање) се одвија захваљујући присуству протеина специфичне молекулске грађе
и организације унутар миоцита. Ексцитабилност подразумева присуство рецептора на
ћелијској мембрани који реагују на стимулацију, а који омогућавају нервном и
ендокрином систему да контролишу активност мишића.
(Слика 1)
5
РАЗВОЈ МИШИЋА И КАКО МИШИЋИ ДЕЛУЈУ
Читав мишићни систем има заједничко ембрионално порекло. Настаје од мезодерма и
једним малим делом од ектодерма. Глатко и срчано мишићно ткиво се развијају од
висцералног мезодерма, а скелетни мишићи од миотома (скуп мезенхималних ћелија).
Ћелије од којих настају мишићи у процесу миогенезе се називају миобласти. Постоје
примарни и секундарни миобласти, а ова подела се заснива на чињеници да се мишићи
развијају у два раздобља. Више од 90% мишићних влакана настаје од секундарних
миобласта, а на њихов развој у великој мери утиче инервација и остали спољашњи
чиниоци.
Сваки мишић је нервима повезан са мозгом. Сам мишић се састоји од снопа мишићних
влакана, танких као влас косе, у којима се налазе још тања микроскопска влаканца,
односно фрибили. Свако влаканце садржи снопове једне издужене материје у облику
ланца. То су мишићни протеини, актин и миосин.
Када хоћемо да савијемо мишић, мозак преко нерва шаље сигнал у мишић. Када приме
сигнал, протеини, актин и миосин склизну један поред другог, слично као кад људи
повлаче конопац руком преко руке. Сваки протеин склизне само за делић милиметра,
али ти мајушни покрети се увећавају у хиљадама фибрила који се налазе унутар
стотина влакана. Највећи број мишића може да се скрати на око две трећине дужине
коју има кад је опуштен мишић.
