4. Ponovna raspodela prihoda. Dobitnici vladinih prihoda upotrebljavaju prikupljene
prihode radi osiguranja javnih penzija; minimalni nivo prihoda za bolesn i e osobe,
iznemogla lica, starije osobe, itd. Država koja daje visok prioritet ovim ciljevima, obično
preporućuje upotrebu progresivnog sistema poreskih prihoda, znači da se oporezuju više
oni koji imaju veće prihode.
Carine i carinski sistem odredjene države je od odgromnog značaja za razvoj i
zaštitu domaće privrede. Bez modernih carina i carinskog sistema ne može se ostvariti ni
privredni prosperitet zemlje, a niti njeno uključivanje u medjunarodne tokove. Carina je
snažan izvor budžetskih prihoda države. Carina i carinski sistem moraju da se stalno
menjaju, dopunjuju i usavršavaju, sve u cilju da carina bude ekonomski faktor zaštite i
razvoja domaće privrede. Na tom planu, država ne može imati samo autonomna reženja,
nacionalna rešenja, već su u carinski sistem moraju inkorporirati i savremena
medjunarodna rešenja pre svega, predvidjena kod niza razvijenih država, kao i rešenja
koja postoje u medjunarodnim organizacijama, pre svega u Svetskoj trgovinskoj
organizaciji (STO). To je uslov, bez kojeg se ne može razvijati domaća privreda, niti
uključivati ista u medjunarodne privredne tokove. Carina ima posebnu ulogu i pri
premošćavanju carinskih i vancarinskih barijera koje postoje, posebno kod niza
ekonomskih integracija, pa i carinska unija. U tim slučajevima, moraju se tražiti
odgovarajuća pravna i ekonomska rešenja kako bi robe i proizvodi iz zemalja koje se
nalaze izvan takvih regionalnih ekonomskih integracija mogle da dopru i na tržištu (na
primer, putem zaključivanja posebnih ugovora o carinskim preferencijama i drugih
ugovora kojima bi se unapredila robna razmena izmedju zemalja ekonomske integracije i
zemalja koje se nalaze izvan tih integracija). Primer za to je Evropska unija (EU) i
privredna saradnja zemalja izvan EU sa ovom integracijom, gde se putem opšte šeme
preferencijala nastoji unaprediti privredna saradnja EU sa odredjenim zemljama. Naša
zemlja očekuje da uskoro i ona zaključi, poseban sporazum sa EU o asocijaciji i
pridruživanju, sa perspektivom punopravnog uključivanja u Evropsku uniju.
4
konkurentnoj sposobnosti domaće robe, a uvozne carine moraju biti u funkciji zaštite
domaće proizvodnje.
Do ponovne pojave dolazi tek posle I svetskog rata, kada je uveden u većem broju
zemalja (Nemacka, Austrija, Belgija, Francuska, Italija...). Sad su porezp na promet uvele
tek u periodu velike ekonomske krize 1929 - 1933.g. Osnovni uzrok ponovne pojave
poreza na promet treba tražiti u potrebi pribavljanja novih prihoda za rješavanje
finansijskih problema nastalih u toku I svj. rata.
U savremenoj finansijskoj teoriji se razlikuju tri osnovne varijante poreza na promet:
1.
Jednofazni porez na promet
predstavlja takvu varijantu PNP kod koga se zahvatanje
vrši samo u jednoj tačno odredenoj fazi pri kretanju robe od proizvodača do potrošača.
Svefazni porez na promet
predstavlja takvu varijantu PNP gdje se vrši oporezivanje
prometa roba i usluga pri svakoj prometnoj fazi. Svefazni PNP se u principu javlja u dvije
varijante, i to:
svefazni bruto PNP;
Obračun se vrši na osnovicu u koju su ušli poreski iznosi iz ranijih
oporezovanih faza (kumulativni efekti). Pored svefaznog bruto PNP postoji i višefazni
PNP koji ne tereti sve faze prometa već samo neke od njih;
svefazni neto PNP;
Placeni porez u prethodnoj fazi prometa se oduzima iz poreske
osnovice u narednoj fazi. Npr. porez na dodatu vrednost.
Porez na dodatu vrednost
predstavlja najnoviju varijantu PNP, koja je našla svoju
primenu tek 1954.g. u Francuskoj. Za njeno prakticno provodenje u delo posebno se
zalagao njen idejni tvorac M.Laure. Porez na dodatu vrednost predstavlja porez cije je
plaćanje podijeljeno na parcijalna plaćanja, koja se obavljaju u svakom stadiju procesa
proizvodnje i distribucije na bazi dodate vrednosti u odredenom stadiju. U praksi su
7
