Mišljenje i poremecaj misljenja
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И
ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКА
ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ШАБАЦ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: МЕДИЦИНСКА ПСИХОЛОГИЈА
МИШЉЕЊЕ И ПОРЕМЕЋАЈИ МИШЉЕЊА
Професор: Студент: Ђорђе Ђукановић
Проф.др Зоран Јовановић Бр.Индекса: 9/35/16
Шабац, фебруар, 2018.
САДРЖАЈ Страна
УВОД...................................................................................................................1
1. МИШЉЕЊЕ.................................................................................................... 2
2. ПОРЕМЕЋАЈИ МИШЉЕЊА........................................................................7
II

1. МИШЉЕЊЕ
Мишљење је психичка функција која служи удовољавању биосоцијалних и
сазнајних потреба човека.То је психичка функција помоћу које се сазнаје стварност,
схвата каузалитет - узрочност, схвата интеракција - међусобни однос и условљеност
свих појава и односа.
Мишљење такође можемо дефинисати као психичку функцију којом се
сагледавају везе и односи у објективном окружењеу, а применом специфичних
интелектиалних операција (мисаоне операције), као што су: упоређивање, анализа,
синтеза, генерализација контретизација, апстрактизација, дедукција, индукција,
компарација (упоређивање), претпостављање, дефинисање, оповргавање и асоцијација,
преко којих се доносе закључци, чија је сврха остваривање животних активности
прилагођених реалитету. Поред мисаоних операција, човек користи и мисаоне облике,
који се заједно са мисаоним операцијама називају мисаона средства. Мисаони облици
могу бити: опажај, представе сећања, појам, суд, закључак и мотив.
одвијати и без непосредног присуства опажања (апстрактно мишљење), а служи
задовољењу социјалних и биопсихолошких потреба. Мишљење подпада под утицај и
других психичких функција, као што су: нагони, воља, опажање, памћење, пажња,
интелигенција, функције свести и моралности.
Такође треба издвојити и грешке у
мишљењу, које су свакодневна појава. Оне потичу од предрасуда, антипатија,
симпатија, конформираности, утицаја васпитања, погрешно коришћених симбола и
пјмова, некоректне употребе логичких операција, погрешним претпоставкама, због
жеља, мотива, осећања, сумње, лажних уверења, претеране фантазије, интуиције итд.
Мишљење се надограђује на чулно сазнање. Док је одражавање реалног света у
опажању непосредно, оно је у мишљењу посредно. Према савременој психологији
мишљење постоји тамо где постоји одређени задатак и мотив да се он реши.
Мишљење има 3 фазе:
Аанализа задатка (схватање задатака) - Основни предуслов је схватање
проблема, те када се задатак схвати, он сам води ка циљу, што је већ друга фаза
мисаоног процеса;
Медицинска психологија и општа психопатологија
“, Медицински факултет, Нови Сад,
2007
Рот Н. „
Општа психологија
“. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2004.
Шешић Б. „
Општа методологија
“. Научна књига, Београд, 1988.
Зајечаревић Г. „
Основи методологије науке
“. Научна књига, Београд, 1987.
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti