MATURSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
TEMA: MIT I MITOLOGIJA
PROFESOR: UČENIK:
2
SADRŽAJ
1. Uvod...................................................................................................................................3
2. Pojmovno određenje mita................................................................................................4
3. Uzroci nastanka mita.......................................................................................................6
4. Funkcije mita....................................................................................................................7
5. Klasifikacija mitova.........................................................................................................8
6. Sadržaj mitskih priča......................................................................................................10
7. Grčka i Rimska mitologija..............................................................................................11
8. Odnos između mita i filozofije, poezije, herojske priče, bajke i basne.......................12
9. Mit, kult i filozofija..........................................................................................................15
10. Zaključak..........................................................................................................................17
11. Korišćena literatura.........................................................................................................18
4
2. POJMOVNO ODREĐENJE MITA
Mit je priča koja nije istinita i koja po pravilu uključuje natprirodna bića. Mit se uvek bavi
pitanjem nastanka sveta. Mit objašnjava kako je nešto postalo, on daje primitivno objašnjenje
postanka sveta i natprirodnih, kosmičkih sila. Mitovi su ustvari zbirke priča(mitova),
natprirodnih bića, božanstava, simbola i verovanja.
Mit se jos definiše kao opšte prihvaćeno verovanje koje se zasniva na skupu priča koje
objašnjavaju stvari oko nas. Mit se ponekad karakteriše kao priča koja pripada kulturi koja više
ne postoji. Neki mitom smatraju svaki sistem verovanja koji nije njihov. Za mnoge su mitovi
samo priče o starim Grcima i Rimljanima. Međutim, nijedna od ovih definicija ne zadovoljava.
Mitovi, iako izvori informacija, su kao zamišljene sprave koje objašnjavaju neobjašnjivo. Iako se
bave onim što doslovce nije tačno, ipak sadrže istine u nekom višem spiritualnom, filozofskom i
sociološkom smislu. Mitovi se uklapaju bilo gde u kontinuiranom nizu od istorijskih činjenica do
čiste imaginacije. Sadržaj i forma mita se mogu menjati u skladu sa željama i potrebama onoga
ko priča, u skladu s publikom ili svrhom zbog koje se priča. Prema tome, mit je u stanju da živi
svoj život. Npr. priroda egipatskog boga Ozirisa neverovatno se promenila tokom vekova. Nekad
se smatrao bogom vegetacije, a na kraju je postao bog podzemnog sveta, bog meseca, božanski
faraon i mnogo, mnogo toga.
Umetnost je najvažniji deo strukture mita i njegove naracije. Kao što se pisci i pesnici koji pišu
mitove oslanjaju na njihovu dugu usmenu tradiciju umetnici obezbeđuju vizuelne forme.
Umetnikova reprezentacija obezbeđuje u svesti konkretnu sliku mita i mitskih ličnosti kao što je
Atimen naslikao Atinu i Heraklov susret sa njenim bojnim kolima. U nekim slučajevima, kao u
memorijalnoj kljovi iz Benina, umetničko delo može dovesti do kulminacije u priči. Dok neke
reprezentacije, kao što je egipatska statua uveliko se zasnivaju na tradiciji, dok druge kao što je
Moris Densova slika Orfeja i Euridike daleko osobnija. U zavisnosti od toga zašto su i kako
stvorene, svaka slika predstavlja neku drugu dodanu dimenziju za naše razumevanje i
interpretaciju određenog mita. Mnoge od navedenih slika odražavaju mitove koji objašnjavaju
delatnosti, verovanje, instituciju ili neki prirodni fenomen.
Ostale slike se odnose na mitove zasnovane na poznatim ličnostima i događajima. Često se
nazivaju legende ili sage da se napravi razlika između njih i priča koje objašnjavaju postanak
5
sveta. Neki od ovih mitova koje su interpretirali umetnici u ovoj kolekciji su jasno ukorenjeni u
dokumentovanoj stvarnosti. Npr. priča o Nebukadnezaru je bazirana na priči o vladaru starog
Vavilonskog carstva, a priča koja se nalazi na izrezbarenoj kljovi iz Benina je u potpunosti
zasnovana na stvarnim ličnostima i događajima. Često istorijski detalji bivaju zasnovani u ime
onih izmišljenih i time zanimljivijih. Grantova slika u drvetu oslikava rodno mesto dobro
poznatog američkog predsednika. Herojski mitovi, priče i avanture ispunjene su fantastičnim
bićima i natprirodnim i hrabrim podvizima. Priče vezane za Izisa, Tezeja i sv. Katerinu iz
Aleksandrije predstavljaju široku paletu herojskih podviga postignutih pomoću vešte magične,
fizičke snage i odane vere. Kao što se prenosi bogatstvo mitova u ovoj kolekciji mitovi i neistine
nisu sinonimi. Što je nekome istina, to je drugom fantazija, pa ipak nije na nama da odlučujemo
da li je mitologija neke zajednice bolja ili verodostojnija od mitologije druge. Mit predstavlja
pozitivnu snagu koja objedinjuje mnoge kulture umesto da ih razdvaja. Širom sveta mitovi
ljudima daju objašnjenja, istoriju, idole, zabavu i tako mnogo drugih stvari koje im omogućuju
da promene svoje postupke i razumeju sve ono sto ih okružuje.
