Mjenica: pojam, uloga i elementi
УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ФАКУЛТЕТ ПРАВНИХ НАУКА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ПОСЛОВНО ПРАВО
Тема: МЈЕНИЦA
Студент: ccccccccccccccc Ментор:
Број индекса: cccccccccc Проф. Др Марко Рајчевић
Бања Лука 2014.
САДРЖАЈ:

2. Појам мјенице
Мјеница је хартија од вредности по наредби којом њен издавалац (трасант) издаје
безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати
одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.
Или
једноставније, мјеница је облигационо-правна хартија од вриједности по наредби, која даје
њеном имаоцу право да тражи исплату своте новца која је у њој означена.
Мјеница је типична хартија од вриједности, што значи да има све битне особине
хартије од вредности:
Она мора бити сачињена као писмена исправа, а њен садржај је одређен
императивним прописима;
Садржи у себи грађанско право - право потраживања одређене суме новца;
Корисник мјенице не може да наплати суму означену у мјеници ако мјеничном
дужнику не презентује мјеничну исправу;
Мјеница лако циркулише у промету, што значи да се пренос мјенице и права која
су садржана у њој, обавља једноставно, уношењем посебне клаузуле у том смислу у
мјенично писмо и потписом лица које преноси мјеницу.
3. Улога мјенице
У савременом промету, мјеница има тројаку улогу. Она је средство плаћања, средство
обезбјеђења плаћања и средство кредита. Функцију средства плаћања мјеница има
нарочито у међународном саобраћају. Ако продавац и купац уговоре плаћање мјенице,
купац издаје мјеницу на изнад куповне цијене у којој означава продавца као корисника, а
своју пословну банку као лице које треба да плати по мјеници. Продавац подноси мјеницу
купчевој банци како би утврдио да ли она пристаје да исплати мјеницу. Уколико банка
прихвати ту обавезу потврдом на самој мјеници, продавац може бити сигуран да ће
наплатити куповну цијену када испоручи робу купцу.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Меница
Марко Рајчевић,
Пословно право
, Бања Лука 2007, стр. 364.
Мјеница је истовремено и средсво обезбјеђења плаћања. У случају да банка или купац не
плате по мјеници, продавац може у судском поступку који се води по посебним
правилима за мјеничне спорове, да наплати уговорени износ.
Мјеница често има улогу кредитног средства. Када купац и продавац договоре одложено
плаћање, купац издаје мјеницу са роком доспећа на дан када је договорено да куповна
цијена буде плаћена. За вријеме док чека да меница доспије за плаћање, продавац
кредитра купца.
4. Извори права мјенице
Правила о мјеницама су се првобитно развијала као обичајно право трговаца. Веома
раширена употреба мјеница у међународном саобраћају је још у 19. вијеку довела до
првих покушаја међународне унификације мјеничног права. Ти покушаји су уродили
плодом тек почетком 20. вијека. На конференцији у Женеви 1930. године су усвојене три
конвенције:
Конвенцуја о једнобразном закону о трасираној и сопственој мјеници;
Конвенција за регулисање извјесних сукоба закона о материји мјеничног права;
Конвенција о питању такса у материји мјенице.
Женевске конвенције је ратификовао велики број земаља међу којима су већина
земаља континеталне Европе, бивша СССР, Јапан и Бразил. Међународна унификација
мјеничног права није у потпуности успјела због одбијања САД-а да ратификује
конвенцију, док ју је Велика Британија прихватила само у односу на међународни, али не
и унутрашњи промет. Тако су настала два система мјеничног права: континетални
(женевски систем) који је важио у државама потписницама женевског система и
англосаксонски систем који је важио у САД-у, Великој Британији и земљама Комонвелта.
http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija37.htm
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti