MEGATREND UNIVERZITET
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Predmet:
Sociologija Poslovanja
Seminarski rad:
Mobing
Student:
Profesor:
Silvija Kovač 053/12/240
prof. dr Darko Marinković
0
Subotica,decembar 2012.
SADRŽAJ
Uvod......................................................................
2
1
Mobing.....................................................................
3
1.1
Hronologija razvoja mobinga.............................
4
2.
Vrste mobinga....................................................
5
3.
Posledice i reakcije žrtava mobinga.....................
7
4.
Mober.................................................................
8
5.
Uticaj mobinga na radno mesto..............................
9
6.
Poslodavac i mobing...........................................
10
8.
Načini sprečavanja i borbe protiv mobinga............
12
9.
Zaključak....................................................................
14
10.
Literatura……………………………………………..
15
1
1. MOBING
Pojam mobing ( zlostavljanje) potiče iz engleskog jezika. Nastao je od reci
mob
( rulja,ološ), tj mobbish ( grub,vulgaran).Tako je nastala reč mobbing,što znači zastrašiti na
vulgaran način,narušiti ili uništiti lično dostojanstvo,psihički ugroziti ili dotući ili isključiti iz
socijalne sredine.
Radi se o novodefinisanom,ali odavno postojećem obliku zlostavljanja na radnom mestu.
Mobing je patološka( neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu,koju
sistematski upućuje jedna ili više osoba uglavnom ka jednoj osobi Namere onoga ko vrši
mobing (mober) usmerene su sa ciljem ugrožavanja ugleda,časti,ljudskog dostojanstva ili
integriteta ličnosti,kako bi to ugrožavanje obično dovelo do prestanka rada onoga nad kojim
se vrši mobing.Mober,za cilj može imati i druge efekte,kao što je pomeranje žrtve sa radnog
mesta,sprečavanje u napredovanju,osveta zbog poremećenih odnosa,dovođenje u nezavisnu
ekonomsku situaciju i dr.
Mobing ima obeležja protivpravnog ponašanja,koje je suprotno uobičajnim pravilima
poslovnog morala i mobingom se nanosi šteta žrtvi mobinga,počev od stvaranja osećaja
nesigurnosti,pa sve do psihosomatskih poremećaja i nanošenja materijalne i nematerijalne
štete.
Najpotpunija definicija mobinga navedena je u novom francuskom zakonu o mobingu, a
glasi: «Mobing je psihičko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili
posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koje mogu uzrokovati napad i naneti štetu
ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, naškoditi fizičkom ili mentalnom zdravlju ili
kompromitovati žrtvinu profesionalnu budućnost».
Uzroci mobinga su raznovrsni.Neki od karakterističnih uzroka su :
-neadekvatno definisana organizacija u određenoj radnoj sredini,
-loš pristup prilikom selekcije i odabira ljudi za zapošljavanje,
-greške pri raspoređivanju na određene poslove,
-pogrešna poslovna filozofija organizacije,
-ekonomske poteskoće organizacije,
-nesposobnost menadžmenta,
-psihološke karakteristike pojedinca,
-lični animozitet i netrpeljivost,
-eliminacija konkurencije,
-angažovanost žrtve mobinga u žastiti prava radnika(sindikalni predstavnici),
-namera stvaranja nezamenljivosti kod poslodavca,
-protivljenje promenama,
-familijarne veze na štetu drugih,
-nedostatak opšte,odnosno poslovne kulture i
-opšte stanje u društvu (npr.izražena nezaposlenost).
U praksi se može istovremeno pojaviti više uzroka zajedno.
3
Kakve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi zakonski akti doneseni u mnogim
državama,pretežno razvijenim,koji predviđaju sankcije u slučajevima mobinga.
Žrtva mobinga može postati svako,bez obzira na pol i godine života,socijalni status,spoljašnji
izgled,stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju.Naprotiv,što je posao bolje pozicioniran
to je mobing suptilniji.Iako istraživanja i iskustva pokazuju da su mobingom podjednako
ugroženi i muškarci i žene,stručnjaci smatraju da su žene ipak za nijansu rizičnija grupa.
1.1. Hronologija razvoja teorije o mobingu
Ovaj svojevrsni pshihoteror prvi je uočio,formulisao i dijagnostikovao švedski
psiholog,nemačkog porekla prof.dr.Hajnc Lejman ( Heinz Leyman,17.07.1932) 1980-tih
godina.On je,početkom 60-tih istraživao permanentno neprijateljsko ponašanje kod dece u
školama i dao im ime mobing.Kasnije,početkom 80-tih je istu vrstu ponašanja uočio kod
zaposlenih na radnom mestu i od tada je bio vodeći svetski ekspert za mobing.Razvio je
efikasne metode za sprečavanje mobinga i rehabilitaciju žrtava istog.Dr.Hajnc je napisao i
enciklopediju mobinga u kojoj između ostalog upozorava svetsku javnost na mobing,kao na
zanemarivani i tolerisani vid ugrožavanja osnovnih ljudskih prava,koji moze biti višestruko
štetan ne samo po zrtvu vec i po radni kolektiv.Prema rečima doktora Lejmana,bilo da se radi
o pakosnim primedbama,špijuniranju,klevetanju ili čak i pretnjama i mučenju,cilj svakog
mobinga je da ugrozi integritet neke osobe,odnosno njen profesionalni,socijalni ali i privatni
život.Lejman je u istraživanju ovog oblika ponašanja na radnom mestu utvrdio njegove
karakteristike,posledice na zdravlje i osnovao kliniku za pomoć žrtvama mobinga.On je otkrio
da se čak svaki četvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nađe u ulozi objekta ovog
vida zlostavljanja.
O mobingu na radnom mestu,prva publikacija je izašla 1976. godine na temu “ Maltretirani
radnik“,autora Brodski C.M. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M., 1976). U toj knjizi se
sreću tipični slučajevi onoga što je nazvano mobing.Ipak,Brodski nije bio direktno
zainteteresovan za analizu samo ovih slučajeva, bili su prezentovani i slučajevi nesreće na
radnom mestu,psihičkog stresa,iscrpljenosti velikim brojem časova rada.. itd.Ova knjiga je
bila fokusirana na težak život radnika i njegovu situaciju,što je danas predmet istraživanja
stresa.
Švedsko istraživanje ranih 80-tih se pojavilo bez poznavanja rada Brodskievog rada.Kako je
nastalo potpuno samostalno,razlog za ovo istraživanje je bio novi Zakon o radnom okruženju
u Švedskoj iz 1976. godine i „Nacionalni istaživački fond Švedske“ koji su nudili velike
mogućnosti da se uđe u nove oblasti istraživanja privredne psihologije.Kroz nacionalne
zakone o radnom okruženju Švedska,Finska i Norveška su podržale prava radnika na
zaštitu,kako fizičkog tako i psihičkog zdravlja.I danas ove tri zemlje prednjače u pogledu
zaštite od mobinga.
4
