Visoka medicinska i poslovno-tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Seminarski rad iz Poslovnog okruženja
Tema: Mobing
Predavač:
Studenti:
Dr Zoran Jokić
Saša Kulić 8-36/2017
Nemanja Ranković 8-22/2017
Šabac, 2019.
SADRŽAJ
1. Uvod.............................................................................................................................3
2. Hronologija razvoja mobinga......................................................................................4
3. Vrste mobinga..............................................................................................................5
4. Vrste napada................................................................................................................ 6
5. Faze mobinga............................................................................................................... 7
6. Zdravstvene smetnje i simptomi..................................................................................8
7. Kako dolazi do razvoja mobinga................................................................................. 9
8. Žrtve mobinga..............................................................................................................10
9. Mober...........................................................................................................................11
10. Načini sprečavanja borbe protiv mobinga.................................................................12
11. Zaključak................................................................................................................... 15
12. Literatura....................................................................................................................16
2
2. Hronologija razvoja teorije o mobingu
Ovaj svojevrsni psihoteror iako je postojao decenijama kroz istoriju ljudskog privređivanja prvi
je uočio, formulisao i dijagnostikovao 1980.-tih švedski psiholog nemačkog porekla prof. dr.
Hajnc Lejman (Heinz Leymann 17. jul 1932. Wolfenbiittel, Nemačka - 1999. Štokholm,
Švedska). On je u početku, tokom 60.-tih istraživao permanentno neprijateljsko ponašanje kod
dece u školama i dao mu ime mobing. Kasnije, početkom 80.-tih je istu vrstu ponašanja uočio
kod zaposlenih na radnom mestu i od tada je bio vodeći svetski ekspert za mobing. Razvio je
efikasne metode za sprečavanje mobinga i rehabilitaciju žrtava mobinga. Dr. Hajnc je čak i
napisao enciklopediju mobinga u kojoj između ostalog upozorava svetsku javnost na mobing,
kao na zanemarivani i tolerisani vid ugrožavanja osnovnih ljudskih prava, koji može biti
višestruko štetan ne samo po žrtvu već i po radni kolektiv. Prema rečima doktora Lejmana, bilo
da se radi o pakosnim primedbama, špijuniranju, klevetanju ili čak i pretnjama i mučenju, cilj
svakog mobinga je da ugrozi integritet neke osobe, odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i
privatni život. Dalje, Dr. Hajnc Lejman je u svom istraživanju ovog oblika ponašanja na radnom
mestu utvrdio njegove karakteristike, posledice na zdravlje i osnovao kliniku za pomoć žrtvama
mobinga. On je otkrio da se čak svaki četvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nađe u
ulozi objekta ovog vida zlostavljanja.
Što se tiče mobinga na radnim mestima, prva publikacija je izašla 1976. na temu "Maltretirani
radnik", autor je bio Brodski C. M. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M., 1976)). U toj
knjizi, prvi put, se sreću tipični slučajevi onoga što je nazvano mobing. Ipak, Brodski nije bio
direktno zainteresovan za analizu samo ovih slučajeva i bili su prezentovani uz slučajeve nesreća
na radnom mestu, psihičkog stresa, iscrpljenosti velikim brojem časova rada, dosadnih radnih
zadataka itd.
Ova knjiga je bila fokusirana na težak život običnog radnika i njegovu situaciju, što je danas
predmet istraživanje stresa. Zbog svog sociološko-medicinskog aspekta i lošeg razlikovanja
sličnih stresnih situacija na radnim mestima, knjiga, napisana pod uticajem društvene i političke
levo orjentisane klime kasnih šesdesestih i kasnih sedamdesetih nije u opšte imala nikakvog
praktičnog uticaja na društvo. Nažalost autor, Brodski, nije mogao da napravi razliku između
onoga što se danas naziva mobing i drugih tema (industrijskih nesreća, stresa usled zahtevnog
posla, hemijskog zagađenja na radnom mestu itd.). Brodski je posmatrao radnika obolelog od
stresa kao žrtvu svoje vlastite slabosti. Ipak, ova publikacija je bila prva u kojoj se obrađivala
tema mobinga/maltretiranja i konkretni slučajevi istog.
4
Švedsko istraživanje ranih osamdesetih se pojavilo bez poznavanja Brodskievog rada. Kako je
nastalo potpuno samostalno, razlog za ovo istražvanje je bio novi Zakon o radnom okruženju u
Švedskoj iz 1976. godine i "Nacionalni istraživački fond Švedske" koji su nudili velike
mogućnosti da se uđe u nove oblasti istraživanja privredne psihologije. Sistematično istraživanje
dr. Lejmena je počelo 1982. što je dovelo do malog naučnog izveštaja napisanog u jesen 1983. a
objavljenog na početku 1984. Nacionalnom odboru radne bezbednosti i zdravlja u Štokholmu,
Švedska. Posle ovoga kroz njihove nacionalne zakone o radnom okruženju Švedska, Finska i
Norveška su podržale prava radnika na zaštitu kako fizičkog tako i psihičkog zdravlja. I danas
ove tri skandinavske zemlje prednjače u pogledu zaštite od mobinga.
Tokom godina istraživanja ovog fenomena, mobinga, oblika psihičkog terora, postojalo je ne
slaganje u naučnoj zajednici kako da se ovaj fenomen nazove. Pored termina "horizontalno
nasilje", "psihičko maltretiranje" ili "psihičko terorisanje", uglavnom su se upotrebljavali izrazi
buling i mobing i to u zavisnosti od toga koja je institucija stajala iza naučnika koji je tu temu
obrađivao. Na kraju, zbog činjenice da i mobing i buling predstavljaju dva vrlo različita oblika
destruktivnog ponašanja, treba i ih i upotrebljavati u različitim kontekstima. Buling označava
destruktivno ponašanje dece u školi strogo okarakterisano fizičkim nasiljem, a mobing je oblik
suptilnijeg psihičkog nasilja kod odraslih na radnom mestu. Ovakav stav je u zadnje vreme
prihvaćen u naučnoj zajednici koja se bavi ovim fenomenima.
3. Vrste mobinga
Mobing se deli na vertikalni i horizontalni. Prema istraživanjima 55% je vertikalni, 45%
horizontalni mobing.
Vertikalni mobing događa se kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika, ili
jednog po jednog dok ne uništi celu grupu (zato se još naziva i bosing ("bossing") ili kada jedna
grupa radnika (podređenih) zlostavlja pretpostavljenog (što se događa u 5% slučajeva).
Horizontalni mobing odvija se između radnika na jednakom položaju u hijerarhijskoj
organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu da podstaknu želju da se eliminiše
neki kolega (doskorašnji prijatelj) pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi
napretku u karijeri. Često žrtva ove vrste mobinga može biti radnik koji se ističe po kvalitetu i
predanosti poslu i radnim zadacima. Horizontalni mobing je i kad čitava grupa radnika zbog
unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, izabere jednog radnika, žrtvu, na kojoj žele dokazati
da su snažni i sposobniji.
5
