UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADZMENT, EKONOMIJU
I FINANSIJE, BEOGRAD
Predmet
:
Organizaciono ponašanje i korporativna bezbednost
SEMINARSKI RAD
TEMA: MOBING
Mentor: Student:
Prof.dr. Tatjana Janovac Dragan Mihajlović, I002-01/2017
Beograd, 2020.godina
1
SADRŽAJ:
1. UVOD
........................................................................................................................................................3
2. GLAVNI DEO
…………………………………………………………………………………………..4
2.1
Definicija mobbing.................................................................................................................................4
2.2
Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja......................................................................................5
3. VRSTE MOBINGA
............................... ..............................................................................................6
3.1
Statistička istraživanja
.........................................................................................................................7
4. OSNOVNE FAZE MOBINGA
...............................................................................................................9
4.1
Kako prepoznati mobing
....................................................................................................................10
4.2
Uzroci koji dovode do pojave mobinga
...........................................................................................10
4.3
Žrtve mobinga
............................................................................
.
........................................................12
5. ZLOSTAVLJAČI “ MOBBERI”
...................................................................................................13
5.1
Profili zlostavljača
............................................................................................................................14
6. POSLEDICE MOBINGA
.................................................................................................................15
6.1
Reakcije žrtava mobinga
...................................................................................................................17
6.2
Mobbing Burn-Out sindrom................................................................................................................18
7. SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE
.............................................................................................18
8. MOBING U NAŠOJ SREDINI
.......................................................................................................19
9. SUZBIJANJE MOBINGA
...............................................................................................................20
9.1
Zakon o mobingu.....................................................................................................................20
ZAKLJUČAK
...........................................................................................................................................21
LITERATURA
.........................................................................................................................................22
2
2. GLAVNI DEO
2.1 Definicija mobbing
Prema Leymannu: “Mobbing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na
neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je sistematski usmerena od strane jednog ili više
pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj
je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani, i ta pozicija se održava konstantnim aktivnostima
maltretiranja (terora). Ove aktivnosti se odvijaju veoma učestalo (najmanje jednom sedmično) i u
dužem vremenskom periodu (najmanje šest meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja,
neprijateljsko ponašanje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje”.
Slika 1.
Primeri mobbinga
Mobing obično počinje konfliktom.
Postoji interakcija između barem dvoje učesnika - jedna osoba svesno preduzima
uznemirujuća ponašanja prema drugoj osobi.
Takve aktivnosti odvijaju se duže vreme (najmanje šest meseci).
4
2.2 Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja
1. Napad na mogućnost adekvatnog komuniciranja
Nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogučnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida
u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi, ne
primećuju se znakovi npr. dizanje ruke, itd).
2. Napad na mogućnost održavanja socijalnih odnosa
Žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne
postoji, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalno druženje kolega i slično.
3. Napadi na ličnu reputaciju
Izmišljene priče o žrtvi o njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje,
negativni komentari ličnih karakteristika žrtve itd.
4. Napad na kvalitet profesionalnog rada
Stalne kritike i prigovori, vređanje, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niske
ocene rada. Žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr.
telefon, računar (sindrom “praznog stola”), zadaju joj se zadaci neprilagođeni
profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su prejednostavni ili preteški i zahtevaju od
žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da pogreši), zatrpavanje
zadacima i određivanje nerealnih rokova (sindrom “punog stola”), kao i stalno
menjanje radnih zadataka.
5. Napad na zdravlje
Žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nedopuštaju
se godišnji odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, žrtva se seksulano
5
Slika 3. Vrste mobinga
Horizontalni (vodoravni) mobbing
se javlja između radnika koji su u jednakom
položaju u hijerarskoj organizaiciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu podsaknuti
želju da se eliminiše neki kolega, pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija vodi
napretku u karijeri. Čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može
izabrati jednog radnika “žrtvenog jarca” na kojem će dokazati da su snažniji i sposobniji.
Statitička analiza sprovedena među radnicima jedne kopmanije i Italiji, pokazala je da se u 55%
slučajeva mobinga radilo o vertikalnom mobingu, a u 45% slučajva o horizontalnom mobingu. U
veoma malom procentu (5%) slučajeva radilo se o mobingu grupe radnika prema nadređenom.
Nadređeni radnik zlostavlja celu grupu podređenih radnika =
bossing.
Strateški mobing
– poslovodstvo želi ukloniti neugodne ili neposlušne osobe, na
različite načine:
oduzimanjem radnih zadataka i instrumenata za rad ili davanjem zadataka nižeg ranga
stručnosti,
izolacijom,
kritikovanjem, često i javno,
premeštanjem u udaljenije delove firme (marginalizovanje),
određivanjem novih funkcija bez pripadajuće edukacije.
3.1 Statistička istraživanja
U jednom istraživanju sprovedenom u 10 država članica EU nađeno je da je u proseku
6,9% radnika bilo izloženo mobingu, najviše u Litvanijii (10,5%), Republici Češkoj i Slovačkoj
(9,5%), a najmanje na Kipru (3%) i Mađarskoj (3,5%).
7
