SEMINARSKI RAD
TEMA: MOBING
Predmet:
Upravljanje ljudskim resursima
Profesor:
Student:
Uvod
Mobing je neprepoznatljiva pojava u Srbiji. O tome se ne priča mnogo, jer se žrtve
mobinga ne oglašavaju povodom zlostavljanja na radu, i to iz razloga jer ne žele da izgube posao.
Veliki je broj slučajeva koji nisu prijavljeni, mada žrtve pokušavaju same da se izbore sa tim.
Mobing je široko rasprostranjena pojava koja se dešava svuda u svetu, a najčešće je
proučavana na radnom mestu. Često se kaže da nam je tim sa posla druga porodica, zbog toga
moramo pripaziti šta se dešava oko nas, jer je možda neko nama blizak žrtva mobinga.
Dešava se naravno da se neko razlikuje više od drugih, i to može u mnogome da mu bude
jedna loša karakteristika. Osobe koje se i malo razlikuju od drugih često su na meti mobera, jer se
više sukobljavaju od drugih. To vodi do mnogo konflikata, ne samo u preduzeću, nego i u životu
van preduzeća.
U svakom slučaju, najbitnije je pronaći kompromisno rešenje, toleranciju u
medjuljudskim odnosima jer sukob se javlja kada nečije ponašanje ne moze da se toleriše. Sve do
tada dvoje ili više ljudi može da funkcionise.
U preduzećima se javljaju horizontalni i vertikalni konflikti, a nosioci sukoba mogu biti
pojedinci, ali i grupe. U preduzećima se često javlja zlostavljanje, maltretiranje ili ponižavanje,
takve pojave se dešavaju oduvek, ali o njima se do sada nije pričalo.
Pošto je mobing postao svakodnevna pojava, dobio je definiciju i postao je najpopularnija
tema mnogih istraživanja, predavanja, televizijskih emisija. Kao pojava, ima vrste, posledice i
može se smatrati "bolešću" jedne organizacije.
Mobing počinje bezazlenim aktivnostima. Javlja se u pet faza. Može se sprečiti
prevencijom, zaustaviti na pocetku, ali ako se ne zaustavi snose se posledice, a posledice su
najgore po zrtvu mobinga, jer mobing utiče na žrtvino psihofizičko zdravlje.
Posledice mobinga vidljive su u vidu stresa (47%), čestim odsustvovanjem sa posla u
prethodnih 12 meseci (34%). Mobing često prati i teška finansijska situacija žrtve, a u prisustvu
mobinga, traženje novog posla je otežano zbog psihofizičkog stanja žrtve.
Žrtva mobinga treba što pre da se obrati za pomoc, u koliko se utvrdi da je zaista žrtva
mobinga, mober dobija opomenu, udaljava se sa radnog mesta 30 dana bez nadoknade, premešta
na drugo radno mesto. A ukoliko se slučaj ponovi u toku 6 meseci, mober dobija otkaz.
"U studiji sprovedenoj 1999. u Engleskoj, na 1.100 zaposlenih dobijeni su sledeći podaci:
• 421 (38%) zaposlenih navelo je jednu ili više vrsta šikaniranja (mobinga) u prethodnoj
godini.
• 460 (42%) bili su svedoci maltretiranja drugih.
• Najveći broj mobinga, najverovatnije je došao od strane menadžera.
• Osoblje koje su doživelo mobing (šikaniranje) ispoljilo je; značajno niži nivo zadovoljstva
poslom (10,5%), viši nivo nezadovoljstva poslom nakon izazvanog stresa
(22,5%), depresiju (8%), anksioznost (30%), a nameru da napusti posao (8,5%).
• Podrška na poslu može biti u stanju da zaštiti ljude od nekih štetnih efekata maltretiranja,
pokazalo je ovo istraživanje."
1
1
sr.wikipedia.org
2
mobinga najčešće su osobe koje su prijavile nepoštovanje zakona ili nepravilnosti u radu, starije
osobe pred penzijom ili mladi zaposleni. Žrtve takodje mogu biti i radnici koji iz bilo kog razloga
nisu simpatični radnom okruženju ili rukovodiocu.
Potkopavanje, spletkarenje i ponižavanje sa ciljem da se eleminišu nepodobni, odnosi
mnogo više energije od samog zalaganja za radni proces, napredovanje firme, društva i
pojedinaca. Nepodobne osobe treba tražiti u grupi intelektualnih osoba jer imaju svoje mišljenje i
ne prihvataju lako naloge nestručnih rukovodilaca jer su stručniji od njih i takve osobe ometaju
obavljanje kriminalnih radnji. Takve osobe su zbog toga izložene okrutnim i pakosnim
postupcima manadzmenta kao što su sprečavanje napredovanja, klevetanje, špijuniranje,
ucenjivanje, ugrožavanje ličnosti žrtve i njenog socijalnog, profesionalnog i privatnog
funkcionisanja. Napadi na dostojanstvo i ugled žrtve mogu da prouzrokuju veoma ozbiljne
posledice, koje mogu da dovedu i do samoubistva.
Loša komunikacija na poslu često može da izazove sukob mišljenja, pri čemu takav sukob
stavova dovodi do benefita u produktivnom i kreativnom smislu. Srbija je bez vrednovanja tudjeg
rada, tudje ličnosti u celini, tudjeg misljenja i bez kulture ponašanja, zbog toga radno okruženje
gradi organizacionu kulturu primenjujući identičan model koji postoji u svetu, tj. pisanje
anonimnih pisama, spletkarenja i primenjujući mobing za neposlušne. Kada osoba koja je na
poziciji vlasti, stupi u komunikacijski proces, a nema neophodnu veštinu za komunikaciju i od
argumenata prihvata samo silu i moć, lako dolazi do mobinga. U sukobu mišljenja, ako se ne
pruži mogućnost i drugoj strani da odbrani svoj stav, dolazi do narušavanja temelja civilizacije
koji je postavljen još u rimskom pravu tj. da se čuje i druga strana. Nemoguće je očekivati u
takvim kolektivu, kreativnost i progres, jer su svi radni procesi narušeni strahom. Jedna bitna
karakteristika za mobing jeste ta, da se mobing javlja u radnim sredinama gde bar jedna osoba ne
liči na ostale. Ta osoba se ne uklapa u model ličnosti koji je odredjen u kolektivu, kao "optimalan
model".
Kako dolazi do razvoja mobinga?
Loša organizacija poslovanja je jedan od inicijalizirajucih faktora. Analiza od skoro 800
slučajeva pokazala je skoro stereotipan uzorak. Ekstremno loša organizacija rada ustanovaljena je
u svim ispitanim slučajevima, takodje ustanovljeno je da je menadzment bio ili nezainteresovan
ili bespomoćan. Kao primer možemo uzeti organizaciju rada jedne bolnice. Odredjen broj
bolničarki bio je intervjuisan, i one u opšte nisu znale ko im je nadredjeni. Ta bolnica imala je
najmanje dve paralelne hijerarhije upravljanja: jednu su predstavljali doktori odgovorni za
dijagnoze i prepisivanje terapija, a drugu su predstavljale bolničarke koje su bile odgovorne za
izvodjenje terapija. Obe hijerarhije imale su menadzment koji naredjuje bolničarkama, i obe vrste
su imale menadzera koji je imao autoritet nad bolničarkama. Radno opterećenje bilo je povećano
i usled nedostatka radne snage ili usled loše organizacije na dnevnoj osnovi. Često je bilo
potrebno spontano postavljanje nezvanicnog lidera, tj jedna bolničarka je preuyimala komandu
nad grupom bolničarki, nemajuci ovlašćenja za to, ali u cilju obavljanja posla. U takvim
situacijama, veoma je moguće da se desi konflikt, jer neka od bolničarki ne bi pristala na to. U
slučaju da se desi konflikt, on može biti produžen i kasnije može da preraste u mobing.
Bitan faktor za nastanak mobinga su za sigurno i karakterne osobine žrtve. Istraživanja
nisu do kraja razjasnila da li i u kojoj meri karakterne osobine žrtve utiču na pojavu mobinga.
4
