"MOBBING" - MORALNA
ZLOSTAVLJANJA NA RADNOM MESTU
Socijalno-medicinski fenomen zlostavljanja na poslu ("mobbing") koji ostavlja posljedice
na duševno i telesno zdravlje žrtve. Prema navodima iz strane literature, s modernizacijom
društva, globalizacijom i prelaskom na kapitalistički način poslovanja, možemo očekivati sve veći
broj klijenata koji će se obraćati po stručnu psihološku pomoć zbog smetnji nastalih pojačanjem
zahteva na radnika, loših međuljudskih odnosa i zlostavljanja na radnom mestu.
U literaturi se nalaze različiti termini koji se odnose na mobing. Termin "mobbing"
najčešće se koristi u švedskoj, njemačkoj i italijanskoj literaturi, dok u zemljama engleskog
govornog područja nailazimo na termin "Bullyng", a u SAD-u najčešći termini su "work abuse" ili
"employee abuse". "Bullyng" je termin koji se u engleskoj literaturi često koristi i za maltretiranja
učenika
u
školi
od
strane
učenika
ili
nastavnika.
Puno je i termina kojim se pokušava prevesti "mobbing": psihološko zlostavljanje,
psihološko maltretiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje itd.
Riječ "mobbing" dolazi do engleskog glagola "to mob". U srpskom rečniku nalazimo
prevod: bučno navaliti, nasrnuti u masi.
Prvi naučnik koji je počeo istraživati ovaj fenomen bio je nemački psiholog Heinz Leymann. On je
zaslužan jer je prvi upotrijebio naziv "mobbing" za određena ponašanja na radnom mestu,
odredio njegove karakteristike, posljedice na zdravlje, a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama.
Riječ "mobbing" Leymann je pozajmio iz etologije Konrada Lorenza. Naime, Lorenz je tom reči
nazvao ponašanje nekih vrsta životinja koje, udružujući se protiv jednog svog člana, napadaju ga
i isteruju iz zajednice, dovodeći ga ponekad i do smrti. Slično ponašanje ljudi u radnoj sredini
Leamann je nazvao mobingom.
Sistematsko proučavanje mobinga započelo je pre 10-ak godina. Naime, u zadnjoj dekadi 10.tog
veka promenjen je odnos prema radniku i radnim pravima. Prava radnika su veća. Stoga su
nastala mnoga istraživanja toga fenomena sa željom da ga se što bolje prepozna i odrede
njegove karakteristike kako bi se moglo raditi na poboljšanju kvaliteta međuljudskih odnosa i na
prevenciji mobinga.
S druge pak strane velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacione promene
(privatizacija, spajanje, restrukturiranje, informatizacija), ekonomska kriza, new economy,
nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti od radnika, doveli su do povećanja
učestalosti mobinga. Moralna maltretiranja postala su uočljivija više nego ikada. Poslodavci su
prisiljeni da analiziraju svaki problem koji ima negativne posledice na produktivnost i na
troškove proizvodnje. Istraživanja su dokazala da je jedan od važnih faktora u povećanju
troškova i mobing. Leymann je procenio troškove koje ima preduzeće zbog mobinga (godišnji
gubitak je od 30.000. do 100.000 $ po radniku koji je bio izvrgnut mobingu).
U Nemačkoj jedan radnik koji je bio izvrgnut mobingu košta preduzeće između 25 i 75 hiljada
evra godišnje zbog gubitaka uzrokovanih izostajanjem s posla zbog bolovanja, smanjenja
radnog učinka i zbog grešaka u radu. Statistički podaci ukazuju da 50% radnika izvrgnutih
mobingu ide na bolovanje 6 nedelja godišnje, 31% od 1,5 meseci do 3 meseca, a 11% ostaje kod
kuće na bolovanju više od 3 meseca godišnje.
DEFINICIJA MOBBINGA
Prema Leymannu:
"Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i
neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više
pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj
je bespomoćan i u nemogućnosti da se obrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih
aktivnosti. One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem
razdoblju (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog
ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje".
Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podieliti na:
1.) Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja
- nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru;
odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi, ne primećuju se znakovi npr.
dizanje ruke itd.)
2.) Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa
- žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je
premeštena u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna
druženja kolega i slično.
3.) Napadi na ličnu reputaciju
- izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni
komentari ličnih karakteristika žrtve itd.
4.) Napadi na kvalitet profesionalne situacije
- stalne kritike i prigovori, vređanja, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocena rada,
žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, kompijuter (sindrom
"praznog stola"), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili
prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da
pogreši), zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom "punog stola"), stalno
menjanje radnih zadataka.
5.) Napadi na zdravlje
- žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji
odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, žrtva se seksualno zlostavlja (u nekim
istraživanjima pod terminom "mobbing" se podrazumijeva samo psihološko zlostavljanje i
proučava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i telesnog nasilja, dok su u drugim telesno i
seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).
Po Leymannu svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva
mobinga.
Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili kancelarijskih svađa. Ko praktikuje mobing
ima svesnu nameru (retko nesvesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti
radnu sredinu.
VRSTE MOBINGA
S obzirom na smer akcija mobing dijelimo na vertikalni i horizontalni.
Vertikalni mobing se odnosi na situacije u kojima:
- pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
- pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (strateški
mobing, "bossing")
- jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog.
Horizontalni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj
2
