ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО – САНИТАРНА ШКОЛА 

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

СЕМИНАРСКИ РАД

 ПРЕДМЕТ: МЕДИЦИНА РАДА

ТЕМА: МОБИНГ НА РАДУ

Ментор:

       Студент:

Др мед. Зорица Јовановић

             

  

Лакета Дубравка 81-13

Страна | 2

САДРЖАЈ

Увод.........................................................................................................3

1.1. Појам мобинга................................................................................4

1.1.1 Узроци мобинга............................................................................5

1.2. Хронологија развоја теорије о мобингу.....................................6

2.1. Врсте мобинга.................................................................................7

2.1.1. Врсте напада у мобингу.............................................................8

3.1. Последице и реакције жртве мобинга......................................10

4.1. Мобер и утицај мобинга на радно место.................................11

4.1.1. Утицај мобинга на радно место.............................................12

5.1. Послодавац и мобинг..................................................................13

6.1. Начини спречавања и борба против мобинга........................14

6.1.1. Начини превенције мобинга...................................................15

6.1.2. Закон против мобинга..............................................................16

Закључак..............................................................................................18

Литература...........................................................................................19

background image

Страна | 4

УВОД

Велика конкуренција  за новим радним местима, организацијске промене, економска 

криза, несигурност радних места и очекивање флексибилности радника доводе да проблем 
мобинга постаје све важнији и изражајнији за пословање предузећа и завода.

Тако је мобинг као ново дефинисани појам деценијама присутан  посебно у земљама 

које   су   у   транзицији   односно   у   претварању   друштвеног   у   приватно   власништво.   Овај 
феномен у већини земаља није у довољној мери санкционисан позитивним законским 
прописима као што су посебни Закони о заштити жртава мобинга,   из једног јединог 
разлога а то су интереси послодавца.

Чести су случајеви запошљавања радника на одређено време јер оно послодавцима 

омогућава   запошљавање   профила   радника   који   им   у   том   тренутку   највише   одговара, 
након што их  искористе за своје циљеве стављају запосленике под велики притисак због 
сталне могућности да им уговор о раду буде раскинут чиме су запосленици изложени 
константним уценама.

Уцене и притисци на раднике од стране послодаваца углавном се огледају кроз разне 

ситуације нпр:  „Имате превише година односно престари сте“, „Трудноћа раднице“ или 
се сматрају „ Непоузданим“. 

Такво понашање послодавца  често није утемељено у пословној понуди фирме, али 

има далекосежне и негативне последице на жртве и води изолацији, осећају кривице па и 
напуштању посла од стране радника, што и јесте био циљ послодавца.

Мобинг може бити последица и недостатка међусобног разумевања међу радницима, 

које се рађа из индивидуализма, а обично се одвија између радника на једнаком положају 
у хијерархијској лествици. Нису ретке ситуације да у људском раду човек човеку постаје 
вук. Отуда и појава мобинга.

 

Слика бр.1

Страна | 5

1.1. ПОЈАМ МОБИНГА 

Појам мобинга (злостављање)   потиче из енглеског језика, настао је од речи  

mob 

(руља,олош), тј. 

Mobbish 

(груб, вулгаран). 

Тако је настала реч  

mobbing

, што значи застрашити на вулгаран начин, нарушити 

или   уништити   лично   достојанство,   психички   угрозити   или   дотући   и     искључити   из 
социјалне средине. 

Мобинг је патолошка (непријатељска или неетичка) комуникација на радном месту, 

коју систематски упућује једна или више особа углавном ка једној особи. Намере онога ко 
врши   мобинг   (мобер)     усмерене   су   са   циљем   угрожавања   угледа,   части,   људског 
достојанства  или  интегритета    личности.  То  би  угрожавање  довело  до  престанка  рада 
онога над којим се врши мобинг.

Могу бити и укључени други циљеви мобинга, као што су померање жртве са радног 

места, сп речавање у напредовању, освета због поремећених односа, довођење у независну 
економску ситуацију и разна психичка малтретирања.

Мобинг   има   обележја   противправног   понашања,   које   је   супротно   уобичајеним 

правилима   пословног   морала   и   оваквим   мобингом   се   наноси   штета   жртви.   Почев   од 
стварање   осећаја   несигурности   код   жртве,   па   све   до   психосоматских   поремећаја   и 
наношења материјалне и нематеријалне штете. 

Најпотпунија дефиниција мобинга наведена је у новом француском закону о 

мобингу,а   гласи

:   „   Мобинг   је   психичко   малтретирање   које   се   понавља   путем   акција 

којима   је   циљ   или   последица   деградација   радникових     радних   услова,   које   могу 
узроковати напад и нанети штету људским правима и људском достојанству, нашкодити 
физичком   или   менталном   здрављу   или   компромитовати   жртвину   професионалну 
будућност“.

 

Слика бр.2

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti