EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (1) str. 63-78
63
Stru
č
ni
č
lanak
338.48-6:502/504(497.11)
Mr Vaso Jegdi
ć
′′′′
MODEL RAZVOJA EKOTURIZMA U VOJVODINI
Rezime:
Resursna osnova ekoturizma Vojvodine bogata je i specifi
č
na.
Zasniva se na o
č
uvanim oblastima prirode, sa raznovrsnim i zanimljivim
geografskim pojavama i sa visokim stepenom biološke raznovrsnosti. Ambijent
je upotpunjen ruralnim podru
č
jima, koja karakterišu autohtona agrarna
proizvodnja i živopisna sela sa tradicionalnom arhitekturom i kulturnim
nasle
đ
em razli
č
itih naroda
.
Model razvoja ekoturizma treba da dovede u ravnotežu sve komponente
turisti
č
kog proizvoda (atraktivni resursi, infrastruktura, oprema, organizacija,
aktivnosti i doživljaji). U središtu razvoja treba da se na
đ
e profitabilni
ekoturisti
č
ki proizvod Vojvodine,
č
iji je integralni deo maksimalno o
č
uvana
životna sredina i kulturne osobenosti lokalne zajednice, uz stalno poboljšanje
kvaliteta doživljaja posetilaca.
Klju
č
ne re
č
i:
model ekoturizma, o
č
uvanje životne sredine, ruralno
podru
č
je, lokalna zajednica, ekoturisti
č
ki proizvod.
THE DEVELOPMENT MODEL OF ECOTOURISM IN
VOJVODINA
Abstract:
The resource basis of ecotourism in Vojvodina is rich and
specific. It stands on preserved natural areas with various and interesting
geografic phenomena and high level of biological diversity. The environment is
enriched with rural areas known for the authentic agrarian production and
colorful villages with traditional arhitecture and cultural heritage of different
communities.
*
EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (1)
64
A development model of ecotourism has to put in balance all the
components of the tourism product (attractive resources, infrastructure,
facilities, organisation, activities and experiences). The profitable ecotourism
product of Vojvodina needs to be in the focus of development, along with
maximal preservation of the environment and cultural distinctions of local
communities, permanently enhancing the quality of visitors’ experience.
Key words: :
ecotourism model, environmental protection, rural area,
local community, ecotourism product.
JEL Classification:
Q19, R58, L83
1. Uvod
Aktuelni trendovi u evropskom turizmu idu na ruku razvoju ekoturizma
u Vojvodini jer naglašavaju o
č
uvanu prirodnu sredinu i održivi razvoj, ali i
dugoro
č
no pozitivan trend tražnje za specifi
č
nim doživljajima i iskustvima
autohtonih ekoruralnih podru
č
ja, odnosno tražnju za proizvodima specijalnih
interesa. Sa druge strane, evropska politika ruralnog razvoja (Leader + program)
pruža dobru osnovu za integralni razvoj ekološki o
č
uvanih i ruralnih podru
č
ja
Vojvodine. Razvoj ekoturizma u Vojvodini treba da objedinjuje najatraktivnije
turisti
č
ke programe više zašti
ć
enih oblasti i da ih kombinuje sa specifi
č
nim
ruralnim doživljajima i proizvodima posebnih interesa.
Odsustvo strategije razvoja ekoturizma u Srbiji i adekvatne ekološke i
socijalne politike, zahteva oprez i postupno uklju
č
ivanje ekoturizma u programe
zaštite, sa naglaskom na njegovu ekološku održivost. Model razvoja ekoturizma
predstavlja prvi i najvažniji korak u definisanju strategije ekoturizma.
Predlažemo da integralni pristup održivom upravljanju prirodnim dobrima
Vojvodine i razvoju ekoturizma po
đ
e od slede
ć
ih pretpostavki:
•
obaveze da se na najbolji mogu
ć
i na
č
in izbalansiraju potrebe zaštite
prirode i potrebe lokalne zajednice sa objektivnim mogu
ć
nostima
privrednog koriš
ć
enja, kako bi se spre
č
ili nesporazumi i antagonizmi
izme
đ
u njih;
•
rešenja
inicijalnog
modela
finansiranja
aktivnosti
zaštite,
uspostavljanjem ekonomskih instrumenata, odnosno finansijskih
mehanizama ulaganja u zaštitu prirode i stvaranjem uslova za koriš
ć
enje
zašti
ć
enih oblasti od strane posetilaca;
•
uspostavljanja me
đ
usektorskih partnerstava u svrhu razvoja klju
č
nih
resursa putem harmonizacije interesa javnih, poslovnih i nevladinih
interesnih grupa na destinaciji;
EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (1)
66
strane velikog broja ljudi sa održivim turizmom. Danas postoji opšta saglasnost
oko toga da ekoturizam predstavlja najbolji na
č
in za pomo
ć
lokalnom
stanovništvu i zašti
ć
enim oblastima. To je idealna komponenta strategije
održivog razvoja, gde prirodni resursi mogu biti iskoriš
ć
eni kao turisti
č
ke
atrakcije, bez nanošenja štete turisti
č
kim podru
č
jima. Kako isti
č
u Drumm i
Moore (2005, s. 15), za kona
č
an uspeh neke ekoturisti
č
ke inicijative, klju
č
ni su
slede
ć
i elementi:
•
nizak uticaj na prirodne resurse u zašti
ć
enim oblastima,
•
uklju
č
ivanje interesnih partnera (stejkholdera): pojedinci, zajednice,
ekoturisti, turisti
č
ki preduzetnici i vladine institucije, u fazi planiranja,
razvoja, implementacije i kontrole,
•
poštovanje lokalne kulture i tradicije,
•
generisanje održivog i pravi
č
nog prihoda za lokalne zajednice i druge
stejkholdere,
•
generisanje prihoda za o
č
uvanje zašti
ć
enih podru
č
ja i
•
obrazovanje svih stejkholdera o njihovoj ulozi u zaštiti.
Razlike u pristupu ka tri klju
č
na kriterijuma: odnos prema atrakcijama,
obrazovna motivacija i ekološka i socijalna održivost, vode prema formiranju
dva razli
č
ita idealna tipa ekoturizma. Prvi se može okarakterisati kao
sveobuhvatan model koji zahteva holisti
č
ki na
č
in pristupa prirodnim
atrakcijama. On u pravom smislu teži idealnom tipu održivog turizma.
Minimalisti
č
ki model, suprotno od ovoga, nalazi se na grani
č
noj liniji održivosti
i predstavlja površan pristup proizvodu, usmeren na površnu održivost. Podela
na sveobuhvatni i minimalisti
č
ki pristup je novija pojava u literaturi, dok je
razlika izme
đ
u "tvrde" i "meke" dimenzije sektora ve
ć
dugo uspostavljena kao
teorijska, ali i kao empirijska konstrukcija.
Weaver (2006, s. 194) naglašava da su tipologije sveobuhvatni/
minimalisti
č
ki i tvrdi/meki ekoturizam površno sli
č
ne, ali se suštinski razlikuju.
Prva je zasnovana naj
č
eš
ć
e na opštem sektoru posledica i filozofija: holisti
č
ki ili
jednostavan pristup, unapre
đ
enje ili status kvo održivosti, globalni ili lokalni
prostorni domet itd., dok je druga tipologija zasnovana više na tržištu i
karakteristikama doživljaja.
Turisti
č
ka destinacija je osnovna celina u kojoj su zasnovane sve
složene dimenzije turizma. Ekodestinacije su naj
č
eš
ć
e zašti
ć
ena prirodna dobra
ili predeli sa o
č
uvanim prirodnim karakteristikama i bogatom bioraznovrsnoš
ć
u,
ali mogu obuhvatati i relativno izmenjene ruralne, pa
č
ak i neke urbane sredine.
Turisti
č
ka destinacija se pojednostavljeno može posmatrati i kao turisti
č
ki
proizvod koji na odre
đ
enim tržištima konkuriše drugim proizvodima (Keller,
2000, ss. 29-34). Uspeh destinacije sve više je odre
đ
en stepenom uravnoteženja
ekonomskih, socijalnih, ekoloških, kulturnih i politi
č
kih faktora. Danas je
ekološko okruženje klju
č
ni
č
inilac vrednosti svake turisti
č
ke destinacije. Zaštita,
EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (1)
67
rezervacija i racionalno koriš
ć
enje prostora, kao i njegovo unapre
đ
enje,
najzna
č
ajnija je podloga održive turisti
č
ke politike u razvoju turisti
č
ke
destinacije.
3. Model strukturisanja destinacije
Suštinu svake turisti
č
ke destinacije
č
ine slede
ć
e tri grupe elemenata:
•
atrakcije i atributi koji privla
č
e posetioce,
•
usluge smeštaja i ishrane za goste i
•
aktivnosti koje upražnjavaju gosti, odnosno pogodnosti za upražnjavanje
tih aktivnosti.
Idealna je kombinacija postizanje fizi
č
kog i ekonomskog balansa
izme
đ
u ovih elemenata koji u
č
estvuju u formiranju integralnog turisti
č
kog
proizvoda. U inicijalnom strukturisanju svake destinacije i njenom održavanju
na tržištu, uvek se postavlja pitanje: na koji se na
č
in mogu povezati i/ili
uskla
đ
ivati sadržaji i funkcije imaju
ć
i u vidu zahteve posetilaca, kao i
mogu
ć
nosti koje pruža konkretna destinacija sa stanovišta njene održivosti?
Kada su u pitanju zašti
ć
ene i druge oblasti prirode, kao ekodestinacije, primarna
je njihova ekološka održivost. Treba imati na umu da je najve
ć
a pretnja od
turizma u zašti
ć
enim podru
č
jima ona koja nastaje od prekomerne i
neprilago
đ
ene izgradnje smeštajnih kapaciteta, sportsko-rekreativnih i zabavnih
sadržaja, te saobra
ć
ajne infrastrukture.
Ve
ć
ina zašti
ć
enih oblasti Vojvodine je relativno malih dimenzija, sa
osetljivim ekosistemima pretežno vodenih staništa, koje teško mogu da podnesu
sve sadržaje potrebne jednoj turisti
č
koj destinaciji. Kao dokaz za ovu tezu može
poslužiti Park prirode "Pali
ć
", koji se, kompleksnom turisti
č
kom izgradnjom,
razvija kao kupališni, sportsko-rekreativni i wellness centar, ali sa malo
ekoturisti
č
kih programa i sa diskutabilnom ekološkom održivosti.
Zalažemo se za model ograni
č
ene izgradnje turisti
č
ke infrastrukture u
zašti
ć
enim oblastima i koriš
ć
enje smeštajnih i drugih kapaciteta koji ve
ć
postoje
u okolini zašti
ć
enih podru
č
ja (salaši, etno-ku
ć
e, smeštaj u seoskim
doma
ć
instvima, lova
č
ke ku
ć
e, pansioni, "vikendice", farme, ribarske kolibe,
plovila i sl., kao i objekti za rekreativne, sportske i kulturno-zabavne aktivnosti),
uz plansku dogradnju nedostaju
ć
ih kapaciteta. Zbog opasnosti da projekti
ekoturizma unište ekološke vrednosti, pre svega osetljive ekosisteme, smatramo
da od tri grupe elemenata turisti
č
kog sistema, zašti
ć
ene oblasti Vojvodine, uz
primarne atrakcije, treba da obezbede samo funkcionalni minimum elemenata
sekundarne ponude neophodne za pristup, kretanje, razgledanje, boravak i
upražnjavanje obrazovnih i rekreativnih aktivnosti u slobodnoj prirodi. Izgradnja
objekata u ekodestinacijama mora biti kontrolisana, ekološki licencirana i
