Malacko, J.: MODELOVANJE STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA U SPORTU Sport Science 1(2008), 1: 12-17

MODELOVANJE STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA U SPORTU

Julijan Malacko

Univerzitet "Bra

a Kari

", Fakultet za menadžment u sportu, Beograd, Srbija

Stru

ni rad

Sažetak
Modelovanje obuhvata najbitnija pitanja u oblasti sterategijskog menadžmenta, pod kojim se podrazumeva
izrada i funkcionisanje takvih modela strategije, koji omogu

uju celovito i dugoro

no predvi

anje aktivnosti,

u svrhe upravljanja i kontrole procesa aktivnosti u sportskim organizacijama. Cilj rada je da se putem
konstrukcije šest pojedina

nih modela, koji su kreirani na osnovama filozofskih, koncepcijskih, kreacijskih,

nau

nih, tehnoloških i pragmati

nih pristupa koji mogu pomo

i modelovanju u zajedni

ki proces, a s druge

strane, fenomenu kontinuirane prilagodljivosti pod uticajem sve novijih tehnologija, jer one dovode do
optimalne promenljivosti u globalnom organizacionom sistemu sporta, kao i njegovim podsistemima,
komponentama, elementima i funkcijama.

Klju

ne re

i: modelovanje, strategijski menadžment, informatika, tehnologija, nauka

Uvod

Savremeni sistem sporta u svetu doživljava
neprekidne duboke kvalitativne, kvantitativne i
strukturalne transformacije, koje proisti

u iz sve

novijih društvenih, ekonomskih, politi

kih i

tehnoloških uslova razvoja društva. Sve bolji sportski
rezultati koji se poslednjih godina postižu u raznim
sportovima, u znatnoj su meri promenili shvatanja i
karakter rada u sportu i postavili nove zahteve za
rešavanje niza aktuelnih zadataka na integralnoj
osnovi. Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko-
tehnološkoj i poslovno-upravlja

koj funkciji

savremenih sportskih organizacija nesumnjivo
predstavljaju u današnjem svetu jedan od najvažnijih
podsticaja promene sportske i poslovne funkcije i
filozofije, i okretanje

oveka prema njegovom znanju

i kreativno-stvarala

kim potencijalima, kao

najvažnijim proizvodnim i razvojnim resursima.
Pristupanje Europskoj Uniji donosi nove izazove
organizacionom sistemu sporta, kao što su postizanje
boljeg kvaliteta, fleksibilnosti, mobilnosti, te
mogu

nosti odgovaranja na potrebe i promene kako u

pojedinim zemljama tako i evropskoj zajednici.
Politika Evropske Unije u odnosu na mobilnost radne
snage može imati za posledicu odlazak iz zemlje
upravo mladih ljudi.

Posebno visoko obrazovanih (u obliku »odliva
mozgova«). Kako bi se takvi rizici izbegli, potrebno
je uskla

eno delovanje društveno-politi

ke zajednice

na integralnoj osnovi. Jedan od preduslova aktivnog
uklju

enja ljudi u informaciono i komunikaciono

društvo je njihova osposobljenost za koriš

enje

informacione i komunikacione tehnologije (ICT, od
engl. Information and Communication Technology) u
svakodnevici.

Obrazovni i sportski sistemi se moraju suo

iti sa

izazovima i potrebama informacionog društva u
kojem informaciona i komunikaciona tehnologija
otvara široke mogu

nosti celoživotnog u

enja i

obrazovanja. Uzimaju

i u obzir

injenicu da je

informaciono-komunikaciona tehnologija (ICT)
izvršila zna

ajan uticaj na radno okruženje i

svakidašnji život ljudi i postala neizostavnom
kompetencijom, srednjoro

ni i dugoro

ni ciljevi

razvoja sporta moraju sadržavati mere kojima bi se
koriš

enje ICT-a proširilo, pridonose

demokratizaciji procesa sportskog razvoja. Tek sa
ubrzanim razvojem ukupne tehnologije, a posebo
informati

ke i upravlja

ke, postaje evidentno da

snaga privrede i nauke, kao prioritetni razvojni
potencijali, sve manje zavise od mašina, opreme i
kapitala.

Sve više zavise od sistema vrednosti ljudskih resursa,
odnosno znanja i kreativnih potencijala kojima ljudi
raspolažu i primenjuju ga. Na taj na

in, uz znanje,

kao presudnog faktora razvoja, postaje i kreativnost i
imaginacija, odnosno stvarala

ka implementacija

znanja u proizvo

enju ideja, saznanja i otkri

a. Na

današnjem nivou visokih sportskih dostignu

a u

svetu, kao i primeni sportske nauke i trenažne
tehnologije, sve ve

a pažnja poklanja se ljudskim

resursima u upravljanju sportskim i poslovnim
funkcijama u sportskim organizacijama. U vezi s tim,
opšte je poznato, da je visoki nivo sportske nauke,
trenažne i upravlja

ke tehnologije, direktno uslovljen

ljudskim resursima u sportskim organizacijama. Isto
tako je poznato, da se bez adekvatno osposobljenih,
kreativnih i stvarala

kih ljudskih resursa ne može

sprovoditi razvojna politika, nauka i tehnologija ni u
jednom upravlja

kom sistemu u društvu, pa prema

Malacko, J.: MODELOVANJE STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA U SPORTU Sport Science 1(2008), 1: 12-17

tome ni u sportu, jer, kao što je poznato, ljudi su
nosioci reformi, razvoja i progresa. U savremenoj
teoriji i praksi sporta, smatra se, da trend razvoja
savremenih sportskih rezultata predstavlja ishodište
visoke takmi

arske efektivnosti, koja u svetu svoju

podlogu ima u sve razvijenijoj trenažnoj tehnologiji
zasnovanoj na sportskoj nauci. U vezi s tim je dobro
poznato, da se svaka ljudska delatnost u kojoj se
ostvaruje neki proizvod odvija po nekoj tehnologiji
rada, ili konkretnije re

eno, da je nemogu

e u bilo

kojoj ljudskoj delatnosti ostvariti neki visoko vredan
proizvod, a da pri tome nije bila primenjena visoko
razvijena tehnologija rada. To u sportu preciznije
zna

i, da svakom visoko ostvarenom sportskom

rezultatu prethodi primena visoko razvijene
tehnologije rada,

ija se konstrukcija gradi na

osnovama jasne, precizne i optimalno definisane
koncepcije, projekcije i strategije razvoja.

Pojam i cilj strategijskog menadžmenta

Strategijski menadžment se naj

eš

e definiše kao

nau

na disciplina i veština koriš

enja na

ina kako da

se ostvare neka željena stanja (ciljevi), i naj

eš

predstavlja izraz filozofije organizacije aktivnosti, te
na taj na

in pruža bližu definiciju vizije

operacionalizacije tehnologije rada. Željeno stanje
prilikom izrade bilo kakvog organizacionog sistema
predstavlja primarni zadatak, jer samo onda kada se
zna šta se želi ostvariti putem neke aktivnosti, može
se definisati celokupan radni proces, odnosno
predvideti na integralnoj osnovi zasnovanu
tehnologiju rada. Da bi se uopšte mogao sprovoditi
proces bilo kakve aktivnosti, željeno stanje se mora
definisati na što precizniji, objektivniji i jasniji na

in,

a ne generalno.

Dakle, mora biti dato u merljivim veli

inama, kako bi

postojala mogu

nost njegovog proveravanja, odnosno

kontrolisanja. Projekcije, koje predstavljaju pravce u
konstrukciji budu

eg željenog stanja neke delatnosti,

mogu se definisati kao izbor izme

u mogu

alternativa tokova, što zna

i, da oni na integralan

in obuhvataju sve relevantne elemente aktivnosti,

pomo

u kojih se mogu konceptualizovati, kako, kada

i na koji na

in se mogu realizovati, kao i kakvi se

efekti mogu od njih o

ekivati. Me

utim, prilikom

konceptualizacije nekog željenog stanja najve

problem predstavlja dilema, zašto baš na takav na

izvršiti neku konstrukciju budu

eg željenog stanja, a

ne na neki drugi na

in, kao i da li je neko definisano

željeno stanje upravo ono koje obezbe

uje najve

uspešnost za rešavanje nekog problema. Pri tome
treba imati u vidu, da bez predvi

anja potreba i

mogu

nosti razvoja bilo kakvog organizacionog

sistema, u periodu za koji se utvr

uje koncepcija i

projekcije njegovog razvoja, nije mogu

e realno

utvrditi ciljeve i zadatke razvoja. Analiza trenutnog
stanja i sagledavanje željenih promena i ishodišta,
koje treba da nastupe kao posledica funkcionisanja
organizacionog sistema, omogu

uje da se uz realnije

utvr

ivanje ciljeva unapred uti

e na pove

anje

funkcionalnosti procesa. Osnovni cilj strategijskog
razvoja je upravljanje strategijskim planiranjem, koji
ima zadatak da dugoro

no definiše ciljeve strategije

razvoja organizacije, kao i da obezbedi sve
relevantne resurse u rukovo

enju njegove realizacije.

Ovaj problem se u savremenom svetu naj

eš

rešava konstrukcijom i funkcionisanjem modela
strategijskog razvoja odre

enih aktivnosti.

Cilj rada

U svetu se poslednjih godina u sistemu sporta sve
ve

a pažnja poklanja izradi generalne (nacionalne)

strategije razvoja sporta pojedinih zemalja, kao i
konstruisanju što optimalnijih generalnih i/ili
pojedina

nih modela strategije razvoja, s obzirom da

se danas još uvek upravljanje bazira pretežno na
intuitivnim i tradicionalnim iskustvima, ali i uz sve
ve

e uvažavanje i kontinuiranu primenu nau

nih

saznanja, kao i informaciono-menadžerskog na

ina

mišljena u upravljanju sportom. Za razliku od
empirijsko-intuitivnog na

ina upravljanja, u

današnjim uslovima, informaciono-menadžerski
na

in pruža daleko objektivnije i ubedljivije

mogu

nosti da se upravlja

ke akcije, pored

uobi

ajenih misaono-logi

kih i kvalitativno-

filozofskih, formulišu i u obliku odgovaraju

strategijsko menadžerskih modela, izraženih u
kvantitativnom obliku, zasnovanih na empirijskim
istraživanjima, tradiciji i ste

enih iskustava. Cilj rada

je da se putem konstrukcije šest pojedina

nih modela,

koji su kreirani na osnovama filozofskih,
koncepcijskih, kreacijskih, nau

nih, tehnoloških i

pragmati

nih pristupa i projekcija strategijskog

razvoja menadžmenta u sportu ukaže, s jedne strane,
na modelovanje, nadopunjavanje i saradnju u
zajedni

ki proces, a s druge strane, na uvek prisutan

fenomen kontinuirane prilagodljivosti pod uticajem
sve novijih tehnologija, koje, po pravilu, dovode do
optimalne promenljivosti u globalnom
organizacionom sistemu sporta, kao i njegovim
podsistemima, komponentama, elementima i
funkcijama.

Modelovanje strategijskog menadžmenta

Modelovanje obuhvata najbitnija pitanja u oblasti
sterategijskog menadžmenta, pod kojim se
podrazumeva izrada i funkcionisanje takvih modela
strategije, koji omogu

uju celovito, koherentno i

dugoro

no predvi

anje aktivnosti, kao i kratkoro

optimalno upravljanje, kontrolu i pra

enje

integralnim procesima aktivnosti u sportskim
organizacijama, kako bi se najbolje pozicionirali i
postizali, s jedne strane, organizacioni ciljevi i misije,
a sa druge strane, najoptimalnije sportske i poslovne
tehnologije, sa polaznih osnova pravnog,
informati

kog, nau

nog, tehnološkog,

menadžmentskog i marketinškog pristupa, pa u tom
sklopu i svih daljih operativnih rešenja koja iz takvog
pristupa slede.