Moderna i savremena arhitektura

Sadržaj

UVOD........................................................................................................................................................3

1. ŠTO JE ARHITEKTURA?.........................................................................................................................3

2.POČETAK MODERNE I SUVREMENE ARHITEKTURE..............................................................................4

2.1  Pokret Arts and Crafts...................................................................................................................5

2.2 Čikaška škola..................................................................................................................................5

3.ARHITEKTURA POČETKOM 20. STOLJEĆA.............................................................................................7

3.1 Zgrada Larkin..................................................................................................................................7

3.1 Moderna arhitektura u Beču..........................................................................................................8

3.2 Moderna arhitektura u Njemačkoj................................................................................................9

3.3 De Stijl..........................................................................................................................................10

3.4  Moderna arhitektura u Francuskoj i Italiji..................................................................................12

3.5 Bauhaus........................................................................................................................................12

3.6  Internacionalni stil.......................................................................................................................13

3.7 CIAM.............................................................................................................................................14

3.8 SOM..............................................................................................................................................14

3.9 Brutalizam....................................................................................................................................15

3.11 Postmoderna arhitektura...........................................................................................................15

3.12 Dekonstruktivizam.....................................................................................................................16

4.  MODERNA ARHITEKTURA U HRVATSKOJ..........................................................................................17

ZAKLJUČAK.............................................................................................................................................19

POPIS LITERATURE:................................................................................................................................19

2

2.POČETAK MODERNE I SUVREMENE ARHITEKTURE

          Razlozi nastanka moderne arhitekture pripisuju se prirodnom razvitku ukusa, 

znanstvenog i tehničkog napretka konstrukcija te kao rezultat novih teorija u estetici. To 

tumačenje se dokazuje građevinama projektiranih od kraja 18. stoljeća do danas.

Moderna arhitektura počinje sredinom 19. stoljeća izgradnjom robnih kuća, stanica i 

mostova. Zasnivala se uglavnom na uporabi armiranog betona i čelika koja je omogućila 

izgradnju visokih građevina.  Tijekom devetnaestog stoljeća u arhitekturi su se pojavile nove 

ideje sa primjenom novih građevinskih materijala, posebice željeza, čelika, stakla i šupljeg 

keramičkog crijepa. Ti novi materijali su poboljšani tijekom industrijske revolucije i 

omogućili su fleksibilnost i projektiranje većih dimenzija ljudskih djela. Željezo se prvi puta 

upotrijebilo kao samostalni materijal pri gradnji prvog željeznog mosta kod Coalbrookdalea 

iz 1777.-1779. U Europi se uporaba željeza, kao i industrijski razvoj,vukao za engleskom 

proizvodnjom. U prvoj polovici 19. stoljeća željezne konstrukcije upotrebljavale su se za 

građevine gotovo svih vrsta, a dekorativni stupovi i željezni elementi su se osobito pojavili u 

netradicionalnim građevinama kao što su Kraljevski paviljon u Brightonu kojega je 

projektirao John Nash. Koncept monumentalno stakleno-željeznih građevina započela je 

Kristalna palača u Londonu koja asocira na prostor i veličinu svjetovne katedrale. Ona je 

rastavljena pa ponovno sastavljena dok nije uništena u požaru 1936. godine. Hale 

željezničkih postaja su primjeri eksperimentiranja zgrada od željeza i stakla. Hala postaje 

Saint-Lazare u Parizu omogućila je slikaru Monetu novo iskustvo sa svjetlom, prostorom i 

pokretom pa ju je naslikao nekoliko puta. Većina željeznih mostova u devetnaestom stoljeću 

bili su ili viseći ili rešetkasti, no most iznad zaljeva Forth u Škotskoj učinio je konzolne 

mostove poznatima. Most je izgrađen u isto vrijeme kada i Eiffelov toranj u Parizu, 1889. 

godine i na isti način pozivaju promatrača da konstrukcije doživi iznutra. Desetak godina 

nakon, postepeno se smanjivao unos željeza u građevinu. Tek pri samom kraju 19. stoljeća 

pojavio se metal kao arhitektonski element na kojem će se temeljiti dobar dio arhitekture 

dvadesetog stoljeća. Vrhunski je primjer pariška Opera koju je projektirao Charles Garnier. 

Ti su se stilovi zadržali daleko u dvadeseto stoljeće kao službeni stilovi javnih i 

monumentalnih zgrada. Omiljeni stil za američke banke, spomenike i druge javne građevine 

bio je akademski klasicizam te iz toga razdoblja potječe promenada u Washingtonu koja se 

proteže od Capitol Hilla do Lincolova spomenika. Ferissov kotač kojega je kreirao graditelj 

mostova George Washington Ferris postao je Chicagov odgovor na Eiffelov toranj. Kružnom 

4

putanjom kotač je zamijenio dizalo za posjetitelje koji žele ići na platformu za promatranje 

grada

2.1  Pokret Arts and Crafts

Fenomen umjetnosti i obrta započeo je polovicom devetnaestoga stoljeća utjecajem Williama 

Morrisa koji je okupio slikare, arhitekte i ostale umjetnike. Osim u Velikoj Britaniji, pokret je 

bio razvijen i u Americi i Kanadi. Pokret 

Arts and Crafts

 želio je povratak kvalitetnog ručnog 

rada i sposobnosti da napravi jednostavne predmete za svakodnevnu uporabu. Pokret je 

snažno utjecao na umjetničke pokrete poput 

Art Nouveau

 te bečke Secesije. Motivacija 

umjetnika ovog pokreta bili su vrtni gradovi. Osnovna ideja vrtnih gradova dolazi od želje 

zaustavljanja rušenja i napuštanja nastambi. S tim se ciljem stvaraju moderne jezgre planirane 

za određenu populaciju i strukturirane su na način da se izbjegne daljni rast. Letchworth je 

bio prvi vrtni grad koji je 1903. realizirao Ebener Howard, no urbanizam vrtnih gradova nije 

dugo potrajao te je ubrzo i zaboravljen.

2.2 Čikaška škola

Henry Hobson Richardson bio je američki arhitekt koji se nije okrenuo stilovima gotike i 

romanike. Njegovo djelo, robna kuća Marshall Fiel u Chicagu dala je samom gradu poseban 

stil poslovnih zgrada. Karakteristično za taj grad postala je čežnja ka što višim zgradama. 

Prozori su raspoređeni u sve manjim nizovima arkada. Robna kuća sagrađena je sa 

tradicionalnim nosivim zidovima, gredama i stupovima. Stil gradnje ove kuće znatno je 

utjecala i na ostale arhitekte Čikaške škole, Louisa Sullivana i na Franka Lloyda Wrighta. 

Veliki dio Chicaga bio je uništen u požaru 1871. godine što je izazvalo novi put arhitekture 

čije su se tehnike rabile u Europi i Americi narednih stotinu godina.

Važnost nebodera za tvrtku Home Insurance u Chicagu koje je projekt arhitekta Williama Le 

Baron Jenneya bila je visoka samo deset katova, ne višlja od ostalih zgrada u New Yorku. 

Njezina važnost počiva na tome da je ona konstruirana pravom neboderskom konstrukcijom u 

kojoj unutarnji metalni skelet nosi težinu vanjske zidane ljuske. Jenny je također uveo i 

dizalo što je motiviralo ostale umjetnike na povišenje ostalih djela, odnosno zgrada. Koristeći 

5