SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................................ 2
1.NASTANAKMODERNIH GRADOVA.................................................................................3
2. POJAM MODERNIH GRADOVA........................................................................................4
2.1. Pametna mreža u modernim gradovima...................................................................5
2.2. Transport u modernim gradovima............................................................................6
2.3. Stanovništvo u modernim gradovima......................................................................7
3. IZGLED I PROJEKTOVANJE MODERNIH GRADOVA...................................................8
4. BEZBJEDNOST U MODERNIM GRADOVIMA................................................................9
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................11
LITERATURA..........................................................................................................................12
Seminarski rad – Moderni gradovi
1
UVOD
Savremeni gradovi su primer razvoja naše civilizacije koji mame ljude iz ruralnih
sredina u nadi ka boljem i naprednijem životu. Samim tim, gradovi privlače najkvalitetnije
ljudske, tehnološke, organizacijske i prirodne resurse koji dovode do nastajanja problema sa
kojima se svet danas suočava. Neki od tih problema su zagađenje vazduha i životne sredine,
manjak resursa, zdravstveni problemi, otežan saobraćaj i loša infrastruktura, teškoće u
upravljanju i još mnogi drugi problemi sa kojima se susreću urbane sredine. Kako zbog ovih i
drugih problema koji nastaju, a zahvaljujući tehnologiji koja je donela mnoge promene u
načinu života, gradovi su počeli sve više da napreduju i realizuju ideje kako bi bili u toku sa
savremenim dostignućima.
Jedna od tih ideja je i „koncept pametnog grada“ koji upotrebom savremenih
informacionih tehnologija nudi razna rešenja kako vezana za upotrebu obnovljivih izvora, za
sistem saobraćaja, kontrolu parkinga tako i za bezbednost saobraćaja i ljudi.
Ovaj koncept kao i drugi koji su vezani za „pametne“ ideje, imaju za cilj da olakšaju i reše
tekuće probleme i naprave dobru podlogu za budućnost, pogotovu upotrebom tehnologije,
koja je toliko moćna da otvori mogućnosti lagodnijeg i lakšeg života.
Međutim, iako donosi razne prednosti, pametan grad i nije toliko savršen i još uvek se
radi na njegovom usavršavanju i realizovanju ideja i rešenja ali sa osvrtom na bezbednost i
sigurnost građana u njemu. Upravo iz bezbednosnih razloga, odlučila sam da u radu iznesem
sve prednosti, osobine, kao i mane ovog koncepta koje su uvideli eminentni autori, kao i
kakve sve to ideje može tehnologija da nam ponudi.
Seminarski rad – Moderni gradovi
3
2. POJAM MODERNIH GRADOVA
Moderni gradovi danas, postaju međusobno sve sličniji što dovodi do toga da
paralelno kombinuju povećanje konkurentske sposobnosti i održiv urbani razvoj koji
podrazumeva više dimenzija: kvalitet života i stanovanja, ekonomiju, kulturu, društvene
odnose i pitanja održivih predela. Kako bi ostvarili maksimum kvaliteta u ovim i drugim
dimenzijama, gradovi nastoje to učiniti sa što manje utrošenih resursa.
Zbog toga se koriste sve prednosti dostupnih modernih tehnologija i danas govorimo o
pametnom razvoju i pametnim gradovima.
Pod izrazom pametni grad u literaturi često možemo naići na simbolička odeđenja
koja u središte stavljaju ključne pojmove kao što su: tehnologija, ljudi i zajednica. Pa prema
tome, ako je naglasak na tehnologiji javljaju se termini: digitalni grad, inteligentni grad i
informacijski grad, ako je naglasak na ljude imamo pojmove poput kreativnog grada, grada
koji uči i grada znanja. Za pametni grad gde je naglasak na zajednicu javlja se sintagma
pametna zajednica ili kreativna zajednica ( Nam & Pardo 2011).
Koncept pametenog grada neretko se sužava na pametnu upotrebu i korišćenje
informaciono–komunikacione tehnologije (IKT), dok širi koncept podrazumeva mnogo više
komponenti koje se tiču integrisanog pristupa poboljšanja učinka svih gradskih funkcija,
kvaliteta života građana i rasta privrede i ekonomije. To obuhvata vrlo različita područja i
aktivnosti poput: industrije i proizvodnje roba i usluga, obrazovanje, participaciju i učešće
građana i tehničku infrastrukturu.
Pojam pametnog grada
(smart city)
bazira se na upotrebi informacionih i
komunikacionih tehnologija i interneta, čijom upotrebom treba da se obezbedi bezbedno
upravljanje, energetska efikasnost, zaštita životne sredine i kvalitetan život. Samim tim, uz
upotrebu informacionih sistema može da se podigne kvalitet na viši nivo, da se smanje
troškovi i potrošnja resursa zbog čega se smatra da pojam pametnog grada može da postane
važan za savremenog čoveka.
Termin pametni gradovi nije dugo u upotrebi i još uvek ne postoji tačno određena i
jedinstvena definicija jer se koncept i dalje razvija. Ovaj pojam se koristi širom sveta u
različitim kontekstima i sa različitim značenjem, pa neke od sledećih definicija su najčešće
korišćene u praksi i u akademskim krugovima.
Prema Harisonu i Doneliju kolevka ovog koncepta je „ pokret za pametni rast“ (Smart
Growth Movement) koji je postao aktuelan u kasnim 1990- im kao nova paradigma urbanog
planiranja. Prema istim autorima popularizacija ovog termina počinje od 2005. godine i to
zahvaljujući poslovnim gigantima IKT kao što su
Cisco, IBM i Simens
koje koriste pojam
pametni grad u vezi sa kompleksnim informacionim sistemima koji integrišu urbanu
infrastrukturu i servise vezane za građevinarstvo, transport, elektro i vodosnabdevanje i
sigurnosne sisteme.
Po Harisonovoj studiji, pametni gradovi predstavljaju „instrumentalizovane,
međusobno povezane gradove“. Instrumentalizacija omogućava snimanje i integraciju uživo,
u realnom svetu podataka, kroz upotrebu senzora, ličnih uređaja, aparata, kmera, pametnih
