xxxxxxxxxxxxxxxx, IV-4
шминка кроз историју
матурски рад
Page 4
1.
НАСТАНАК ШМИНКЕ
Порив за уљепшавањем људског лика стар је вјероватно колико и
сам човјек. Најранији археолошки докази о примјени козметике у
данашњем смислу потичу од првих урбаних цивилизација Старога свијета.
Жене из старог Сумера, на југу данашњег Ирака, правиле су од антимонита
(антимонова сулфида) или галенита (оловног сулфида) козметичко црнило
па њиме сјенчале очи да их привидно повећају, стоје и данас врло
раширено, а осим тога су и бојама румениле образе. Из једнога славнога
гроба из сумеранскога града Ура, насталог крајем трећег вијека П.Н.Е.,
археолози су ископали сићушну златну козметичку кутију с комплетом за
шминкање.
Стари су Египћани још више вјеровали у козметику. Као што се види
из египатских гробних сликарија, и жене и мушкарци редовно су сјенчали
очи црнилом и модрим лапис лазулијем односно зеленим малахитом
(хидрираним бакреним карбонатом, саставом сличним бакреној патини).
Славна заводница Клеопатра стављала је на обрве и трепавице машкару те
горње вјеђе бојала у модро, а доње у нилски зеленo
1
.
Слика бр.1 Шминка кроз историју
1
Ђорђевић, Ј. 2012. Историја шминке. Нови Сад
xxxxxxxxxxxxxxxx, IV-4
шминка кроз историју
матурски рад
Page 5
Извор:www.šminka-kroz-istoriju.com
Козметички су се пак састојци чували у кожнатим или ланеним
врећицама у облику груменчића па се на палети трљали у ситни прашак те
напокон наносили навлаженим штапићима од дрва, слонове кости, сребра,
стакла и бронзе. Козметички прибори с тим састојцима, заједно с палетама
за њихово мрвљење у прах, чест су налаз у гробовима старога египатског
племства, а има их још и из 4000. П.Н.Е. И мушкарци и жене мазали су
кожу жућкастом окром, али су је само жене потамњивале наранчастом
бојом. На образе се наносио руж од црвене окре помјешан с машћу, а
слична се смјеса приређивала и за усне.
Египћанке су на неким сликама приказане с обојеним ноктима и
сасвим је могуће да су их премазивале размин бојама, али их нокти нису
заокупљали колико и старе Кинезе. Тамнији су, наиме, из сокова траве
вадили пигмент од којих су им нокти постајали тамноцрвени. У Кини се
све донедавно држало даје изванредно отмено имати три центиметра дуге
нокте – који су показивали да се њихов власник не мора бавити физичким
радом – а богати су Кинези на своје отмене нокте учвршћивали посебне
сребрне штитиће да им се не ломе и оштећују
2
.
Припадници цивилизације долине Инда (из трећег вијека П.Н.Е, у
данашњој Индији и Пакистану) били су вјероватно први који су свој тен
освјетљавали кремом за лице од оловног бјелила. У градским кућама из тог
раздобља налазимо колачиће од тог козметичког средства. Слични су се
рецепти напокон проширили великим подручјем од Британије до Кине.
Грци су оловно бјелило увозили с Истока у облику таблета, а римске су га
даме наставиле трошити унаточ томе што су лијечници до тада већ успјели
доказати даје ријеч о врло отровној материји.
2
Ђорђевић, Ј. 2012. Историја шминке. Нови Сад
