ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ТЕОЛОШКЕ ЕПИСТЕМОЛОГИЈЕ
ТЕМА: МОГУЋНОСТ БОГОПОЗНАЊА КОД
КЛИМЕНТА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ
МЕНТОРИ:
ДР ВЛАДАН ПЕРИШИЋ
МАРКО ВИЛОТИЋ
СТУДЕНТ:
СТЕФАН РАНЧИЋ 09/057
БЕОГРАД, 2013. Г
2
САДРЖАЈ:
I ПРОЛОГ
.................................................................................................................... 3
II ФОРМИРАЊЕ ГРЧКЕ, ЈУДЕЈСКЕ И ХРИШЋАНСКЕ КУЛТУРЕ
У АЛЕКСАНДРИЈИ
............................................................................................ 3
III ЖИВОТ И ДЕЛА КЛИМЕНТА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ
................................ 5
IV ОПШТЕ ОДЛИКЕ ГНОСТИЦИЗМА II ВЕКА
............................................ 6
V ОДНОС ВЕРЕ И ЗНАЊА
................................................................................ 8
А) Дијалог са гностицима
.................................................................... 8
Б) Климентов однос према философији
.......................................... 11
VI VIA NEGATIVA У ТЕОЛОГИЈИ КЛИМЕНТА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ
...... 15
VII ЕПИЛОГ
...................................................................................................... 17
4
од тог времена јеврејске општине нису ни престајале да постоје.
3
Грчка мисао извршила је
јак утицај на јеврејску заједницу и јудејски начин мишљења, првенствено преко грчког
језика, који су Јевреји у том мери усвојили да је и Јеврејска Библија, написана на
хербрејском језику, морала да буде преведена на грчки.
4
Овај превод је био погодан терен
за зближавање јудаизма са грчком културом.
Јудаизам је на теолошком плану успешно одолевао синкретизму. Ипак, контекст у
коме се он налазио утицао на формирање једне специфичне културе, која је усвајала
остварења грчке философске мисли и културе. На то не треба гледати као на нужну
последицу егзистирања јудаизма у новом контексту, у ком би се он нашао као пасивни
пријемник њему стране културе, већ као његов искорак и отварање према философској
мисли и аудиторијуму тог времена. За грчки ум, који је васпитаван на Платоновој
философији, битне су биле само вечне трансцедентне истине. Дословни смисао Библије,
оно што је за Јевреје било искуство народа Божијег у односу према Богу, за Грке је била
само сенка једне дубље стварности и не тако добар покушај теолошког говора.
Овакав став грчке мисли према дословној интерпретацији Писма је утицао на начин
на који је јеврејска заједница сада почела да доживљава и интерпретира Писмо. Оно се
тумачи алегоријском методом, и у њему се тражи скривени смисао.
5
Репрезент оваквог
тумачења Писма је Филон Александријски, јеврејски рабин и философ неоплатоничар. У
његовој егзегези долази до синтезе старозаветног учења и грчке философске мисли,
прожете платонским и стоичким елементима.
6
Поред римских култова и јудаизма, у Александрији је постојала и хришћанска
заједница, која је дошла веома рано, вероватно још у I веку. Први хришћани који су дошли
били су вероватно гностици или под снажним утицајем гностицизма,
7
тамо су познати
гностици Василид и Валентин држали предавања, а писани извештаји указују да је већ
3
Јован Мајендорф,
Увод у светоотачко богословље,
стр. 82
4
Превод Јеврејске Библије са хербрејског језика на грчки назван је превод Седамдесеторице, или
Септуагинта. Овим преводом су се користили хришћани и црквени Оци на грчком говорном подручју.
Јеврејска заједница је у почетку сматрала овај превод легитимним, али га је касније одбацила и анатемисала
због појединих разлика у преводу.
5
Климент Александријски. Тертулијан
, антологија Оци и учитељи Цркве III века, стр. 7
6
Етјен Жилсон,
Филозофија у средњем веку
, стр. 37
7
Етјен Жилсон,
Филозофија у средњем веку
, стр. 37
5
190.г. била основана хришћанска катихетска школа, тако да са сигурношћу можемо да
изнесемо тврдњу да је већ крајем II века постојала оформљена хришћанска заједница.
Гностици, који су за себе сматрали да поседују више знање - гносис
8
о Богу, сукобљавали
су се са учитељима александријске катихетске школе.
Александријска школа није имала само катихетски, већ је задобила и академски
карактер. Давала је врло широко енциклопедијско образовање, укључујући и познавање
грчке философије. Управо у овој школи је примењивана алегоријска метода тумачења
Писма, чинећи га пиступачнијим и прихватљивијим од стране грчког аудиторијума.
III ЖИВОТ И ДЕЛА КЛИМЕНТА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ
Тит Флавије Климент је ученик Пантена, оснивача александријске школе
9
. Из
извора јако је мало познато о његовом животу пре обраћења у хришћанство. Претпоставља
се да је рођен у Атини, у паганској породици, око 170.г. Након обраћења у хришћанство
путовао је у Јужну Италију, Сирију и Палестину где је слушао предавања познатих
хришћанских учитеља. Потреба за учитељем довела га је у Александрију где је приступио
катихетској школи. Убрзо након тога постао је најбижи сарадник Пантена. Након његове
смрти постаје старешина катихетске школе.
Почетком III века, када је почело гоњење хришћана наредбом Септимија Севера,
Климент је био принуђен да избегне из Египта. Заједно са својим учеником Александром
(који ће касније постати епископ Јерусалима) је избегао у Кападокију. Предање које тврди
да је био презвитер заснива се на делу Јевсевија Кесаријског „Црквенa историja“, где
цитира писмо Александра Јерусалимског, који Климента назива „блаженим
презвитером“
10
. Климент није умро касније од 215.г., што можемо видети у поменутом
8
од грчке речи γνώσις - знање, сазнање, спознаја, увид. Реч је изворно коришћена
у Платоновим философским списима.
9
Климент Александријски. Тертулијан
, антологија Оци и учитељи Цркве III века, стр. 8
10
Исто, стр. 9
