- MOGUĆNOST KORIŠĆENJA SNAGE VETRA ZA
PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE -
UVOD
Pocetak XXI veka obeležen je intenzivnim porastom potrošnje svih
vidova energije u svetu,a narocito fosilnih goriva, nagoveštavajuci da bi
ona uskoro mogla biti potpuno iscrpena. To je dovelo do nastavka rasta
cena nafte, gasa i drugih energenata, koji je zapoceo u zadnjoj deceniji
XX veka, ali i do globalne zabrinutosti za buduce izvore energije i razvoj
covecanstva.
Druga karakteristika ovog perioda je nastavak povecanja koncentracije
štetnih gasova u atmosferi (prvenstveno CO ), kao posledice intenzivnog
korišcenja fosilnih goriva, uprkos opšte prihvacenom sporazumu o
smanjenju emisije – Kjoto protokolu iz 1997. god. Ova dva trenda,
konstantan rast potrošnje i cena i intenziviranje posledica efekata staklene
bašte, uz ogranicenje ili zabranu korišcenja atomske energije, navele su
razvijene zemlje, a pre vega zemlje Evropske unije, da se na samom kraju
XX veka okrenu širem korišcenju obnovljivih izvora energije .
Obnovljive energije važne su i zbog poboljšanja sigurnosti energetskog
snabdevanja i smanjenja zavisnosti zajednice na uvozne energetske
izvore. A koliko je teška situacija, konačno, najbolje govori informacija
da će se svet uskoro morati suočiti sa nestašicom konvencionalnih
energenata, a istaživanja pokazuju da će Evropska unija uskoro uvoziti 70
odsto energetskih potreba , dok će spoljna zavisnost posebno visoka biti u
naftnom sektoru u kome će 95% energetskih potreba morati da se uvozi.
Vetroelektrane su u svetu postale aktuelne posle saznanja u mnogim
zemljama da uvoze mnogo goriva za proizvodnju električne energije i da
bi ta zavisnost, uz domaći čisti vetar, mogla da se smanji. Ta postavka
našla je i posebnu potvrdu u nedavnom prekidu isporuke gasa Evropi
prošle zime, zbog već poznatih problema u Ukrajini .
Celu tu stvar trebalo bi posmatrati i kroz primenu Kjoto protokola i
izdavanje dozvola za emisiju ugljen dioksida. Međutim, ostaje ključno
pitanje za samog vlasnika vetroelektrane ,koliko će novca dobiti za ovako
proizvedenu električnu energiju i koliko će takve investicije da budu
sigurne za ulagače, bar u periodu od naredne dve decenije.
2
PLANOVI ZA RAZVOJ KORIŠĆENJA SNAGE VETRA U
RS
Nacrtom Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike
Srbije predvideno je u tacki 13 izgradnja i korišcenje obnovljivih izvora
elektricne energije, izmedu kojih i energije vetra. Procenjeno je da
energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji
iznosi preko 3,83 miliona toe godišnje (toe - tona ekvivalentne nafte), od
cega se oko 5% (0,19 miliona toe god.) iznosi udeo energije vetra.
U programu su predvidena 3 cilja, koji definišu kreiranje podsticajnog
regulatornog okvira za vece korišcenje OIE (obnovljivih izvora energije),
donošenje i sprovodenje finansijskih i nefinansijskih mera i aktivnosti
radi podsticanja korišcenja OIE. U tom sklopu neke aktivnosti se
direktno odnose na energiju vetra, kao aktivnosti u sklopu treceg cilja:
„Utvrdivanje realnog potencijala energije vetra“, „Formiranje baze
podataka i katastra OIE“, „Stvaranje strucnjaka u
oblasti OIE“, ali i indirektno „Rad na harmonizaciji domacih propisa, koji
se odnose na oblast OIE sa propisima EU“, „Zakon o poljoprivrednom
zemljištu“, „Uredba o povlašcenim proizvodacima
elektricne i toplotne energije i biogoriva“ i dr.
Na kraju, programom je dat plan izgradnje kapaciteta i proizvodnje
energije i biogoriva u postrojenjima, koja koriste OIE u kom se predvida
izgradnja prvih vetroelektrana u 2009. godini
kapaciteta 2 MW i zatim dalja izgradnja po 8 MW/god. do 2012. god.,
odnosno ukupno 26 MW.
Ovim planom je zacrtana izgradnja ukupno 87 MW novih kapaciteta do
2012. god. Za proizvodnju elektricne energije iz OIE (26 MW
vetroelektrana i 61 MW malih hidroelektrana), što
bi doprinelo dobijanju oko 486 GWh/god. od 2012. god. (~110 GWh/god.
iz vetra i ~375 GWh/god. iz vode), odnosno cinilo oko 0,8% potrošnje
elektricne energije u 2012. god. (ako se pretpostavi godišnji rast potrošnje
od 7%/god., tj. sa postojecih oko 40.000 GWh u 2006. god. na oko
60.000 GWh u 2012. god.).
Medutim, u Srbiji postoji ozbiljan, ali neiskorišcen energetski potencijal u
energiji vetra. Vetar se po važecim kriterijumima za ekonomicnu
eksploataciju, može eksploatisati na površini od oko 500 km. Pri stepenu
razvoja tehnologije iz 2002. god., mogu se instalisati vetrogeneratori
ukupnog kapaciteta oko 1.300 MW, što je oko 15% ukupnog energetskog
kapaciteta Srbije. Ovi kapaciteti mogu da proizvode oko 2,3 TWh
elektricne energije godišnje.
.
4
U Srbiji, pa tako i u Vojvodini. u ovom trenutku, nema ni jedne ozbiljnije
vetroelektrane,koja bi proizvodila elektricnu energiju iz energije vetra.
Medutim, u toku su pripremni radovi za definisanje lokacija, razrade
pravnih okvira i
preciziranja finansijskih i nefinansijskih uslova realizacija izgradnje
vetroelektrana. U tome inicijativu imaju Ministarstvo rudarstva i
energetike, Agencija za energetsku efikasnost, kao izainteresovane
institucije – Republicki hidrometeorološki zavod, SANU, OSCE,
Elektroprivreda Srbije, te lokalne samouprave. Pojavljuje se i odreden
broj privatnih investirora, koji ove radoveobavljaju za specificne lokacije.
U dosadašnjim aktivnostima uradeno je sledece:
- Realizovane su 5 vecih studija i jedna ocena mogucnosti korišcenja
energije vetra u Srbiji u kojima je procenjen energetski potencijal, ali na
bazi rezultata merenja iz
hidrometeoroloških stanica u Srbiji.
- Dobijena je ili nabavljena oprema za merenja parametra vetra na
visinama 50m i vecim.
- uradeno je adekvatno merenje, ali na svega nekoliko lokacija.
- Pripremljena je osnovna pravna regulativa
- Osnovana je Agencija za energetsku efikasnost pri Ministarstvu
rudarstva i energetike, koja treba da vodi aktivnosti oko OIE u Srbiji.
- Donešen je Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike
Republike Srbije
- U toku je nekoliko naucnih projekata, koji treba da doprinesu
jednostavnijem korišcenju i prikljucenju vetroelektrana u EES Srbije.
Pored toga u AP Vojvodini se organizovano pristupilo procesu
instalisanja obnovljivih izvora energije osnivanjem Saveta za obnovljive
izvore i njegovim aktivnim radom u saradnji sa pokrajinskim
sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine i stalnom koordinacijom
sa aktivnostima Ministarstva za rudarstvo i energetiku RS. Na sednicama
saveta se razmenjuju najnoviji podaci o stanju razvoja primene energije
vetra, kao i iznose aktuelni problemi, te predlažu prakticna rešenja. Kao
rezultat ovih aktivnosti, ali i napora i zainteresovanosti potencijalnih
investitora, napravljeni su pomaci i izvršen niz pripremnih radova za
podizanje prvih turbina. Ocekuje se da se po objavljivanju paketa
podsticajnih mera za OIE, koji se ocekuju do jula 2009.god., krene s
intenzivnom izgradnjom vetroelektrana u parkovima do 100MW.
5
