ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У РЕКРЕАЦИЈИ
(Завршни рад)
Кандидат
Јелена Матић 50/11 У
Јагодина, 2016.
ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У РЕКРЕАЦИЈИ
(Завршни рад)
Ментор Кандидат
Проф. др Александар Игњатовић Јелена Матић 50/11 У
Јагодина, 2016.
1. УВОД
“Сви лекови света не могу заменити дејство физичке вежбе, али физичка вежба
може заменити дејство многих лекова”, речи су познатог француског лекара
Tissо-а
који је
још у давна времена указивао на позитиван утицај физичког вежбања, али његова мисао
све више бледи и данашња популација заокупљена муњевитим развојем и трком за
профитом заборавља на благотворно дејство времена проведеног у кретању.
Научно - технолошком револуцијом која је почела пре два века, омогућен је
изразит пораст материјалне производње, побољшан је животни стандард, створени су
вишак слободног времена и повољни услови за културни развој, па слободно може бити
констатовано да су коренито промењени и олакшани услови живота и рада човека.
Међутим, општа аутоматизација и механизација довеле су до тога да је човек смањио
своје физичке активности на минимум и то не само на послу, већ и у слободном времену.
Савладавајући и прилагођавајући природу себи и својим потребама човек је несвесно
створио низ негативних фактора којима је почео угрожавати своје здравље па чак
доводити у питање и свој целокупни опстанак на планети. Потреба за кретањем и
физичким вежбањем представља једну од веома важних биолошких потреба, за коју
можемо рећи да се родила заједно са човековим настанком. Здравље и нормално
фукционисање свих човекових органа, органских система и организма у целини
незамисливо је без константне и систематске физичке активности.
Подручје спортске рекреације остварује значајне образовне, психолошке и друге
хуманистичке функције, тако да она представља одговор проблему који је поменут.
Систематском применом научно утемељених програма спортске рекреације ефикасно се
задовољавају релевантне човекове потребе и обезбеђује повећање опште човекове
активности, те одржавање и побољшавање општих моторичких, фукционалних и радних
способности, затим превенција, отклањање и ублажавање здравствених тегоба и сметњи,
замора и нервно-психичке напетости, као и садржајније провођење слободног времена,
остваривање међуљудских контакта, ефикаснији одмор, потпунији опоравак, релаксација,
забава, разонода и слично (Мијатовић, 1986).
Савремени човек живи убрзаним начином живота који захтева много обавеза.
Недовољна физичка активност велики је јавно здравствени проблем у развијеним
земљама. Слободно време се у већини случајева проводи пасивно, седећи пред
телевизором, компјутером или у кафићу. У данашње време, човек, а нарочито млађа
популација, све више запоставља бављење спортом, па и у рекреативне сврхе. Да би се
заштитио од нездравог начина живота као један, ако не и најважнији, од могућих
ублажавања стресних ситуација је рекреативна активност.
Савремени начин живота карактерише недовољну физичку активност, зато
је рекреативно вежбање, које је присутно свугде у свету, управо конципирано како би се
активирали мишићи и повратила мобилност зглобова. Зато сваким даном ниче све већи
број клубова који пружају неки вид рекреације све већем броју
заинтересованих.
Рекреација као специфичан вид физичке активности обавља се у слободном
времену и има за циљ да се вежбањем повећа снага целог тела, опорави, окрепи, забави
али и сачува и побољша здравље, јер развојем технологије човек своје слободно време ако
не користи за активности брзо доводи до погоршавања здравља.
Кроз људску историју човек је морао много да се креће да би преживео. Велики
број машине су замениле људски рад и дошло је до пораста времена проведеног ван посла.
За тако кратко време људски организам није могао брзо да се промени па су почеле да се
јављају болести везане за мањак активности.
Ефекти физичке активности на организам у циљу превенције многих болести су
честа тема различитих истраживања. У односу на лечење по скупим медицинским
центрима физичка активност је изузетно јефтина. А подизањем физичке активности утиче
се на здравље и адекватније се одговара на све захтеве које пред људима поставља посао и
свакодневне активности. Све већа експанзија вежбања окренутог ка здрављу је
доказ колико је људи схватило да сами могу да утичу на своје здравље.
Важност бављења спортом у рекреативне сврхе је вишеструка. Редовна физичка
активност помаже нам да изгледамо и осећамо се боље, да будемо задовољнији, пуни
самопоуздања и што је најважније редовна физичка активност доприноси очувању и
унапређењу здравља. А кад се човек осећа боље и испуњеније и свакодневне радне и
пословне обавезе му лакше падају.
Различити су спортови којима се човек може бавити у рекреативне сврхе: ходање,
пливање, трчање, скијање, бициклизам, игре са лоптом итд.
Физичка активност значајан је чинилац здравог начина живота који може утицати
на превенцију појаве различитих обољења и до 50%. СЗО је у неколико наврата упућивала
отворено писмо свим владама света у коме је указивала на велики значај редовне физичке
активности за укупно здравље популације. Том приликом дефинисане су и категорије
грађана које су посебно угрожене недовољном физичком активношћу и за које би требало
да се направи посебна стратегија вежбања ради здравља.
користе се исте методе истраживања и
поступци истраживања су исти као и код физичлког васпитања.
У савременим условима живота и рада, физичка култура (спорт) се углавном
испољава кроз три подручја:
физичко васпитање,
спортску рекреацију и
спорт (Митић, 2001).
Поред тога, средства физичке културе примењују се у савременој медицини за
лечење бројних тегоба локомоторног апарата, кардиоваскуларног, респираторног, нервног
и других система. То је подручје кинезитерапије које повезује физичку културу и
медицину.
Све више аутора различитих специјалности указује на диференцијацију физичке
културе на основу диференцијације њених социјалних функција. Тако, на пример, фински
социолог К. Хеинила наглашава да се ради о две концепције развоја физичке културе:
прва је дарвинистичка (такмичарска или технолошка) која се заснива на селекцији младих
и талентованих, у којој је све подвргнуто постизању спортско-техничких резултата и у
којој човек служи спорту; друга је хуманистичка, усмерена за задовољавање релевантних
људских потреба, и у којој спорт служи човеку.
И други стручњаци указују на друштвено-историјску условљеност диференцирања
физичке културе и њено посматрање и изучавање као целовитог социјалног система који у
себи садржи три различите и међусобно повезане појаве: физичко васпитање, спортску
рекреацију и спорт.
Свака од наведених појава извршава у друштву специфичне функције. У оквиру
диференцијације физичке културе све више присутна социолошка оријентација њених
подручја према главним социјалним сферама живота: (Остојић и сар., 2001) раду,
образовању и слободном времену, тако да је физичко васпитање превасходно
оријентисано на сферу образовања, спортска рекреација на сферу слободног времена, а
спорт на сферу рада.
Велики број разноврсних потреба и интереса деце, омладине и свих
професионалних и социјалних категорија одраслих у физичкој култури, могу се ефикасно
и рационално задовољавати само применом одговарајућих садржаја, облика и метода
