Универзитет у Београду

Географски факултет, студијска група Туризмологија

Могућности и ограничења за развој туризма у 

општини Зрењанин

завршни рад

Ментор: доцент Сања Павловић                                         Студент: Дијана Шаренац 

108/07

Београд, 2012.

2

background image

1. Увод

Општина Зрењанин се налази у средишњем делу Баната и по површини од 

1.326 km 

2  

и територијалном пространству представља највећу општину Аутономне 

Покрајине   Војводина   а   другу   у   Републици   Србији.   Зрењанин   се   налази   на 
раскрсници копнених и водених путева у непосредној близини Београда, Новог Сада 
и   државне   границе   са   Румунијом.   Када   је   реч   о   мрежи   водених   путева,   треба 
напоменути   да   је   подручје   општине   Зрењанин   најгушће   чвориште   у   овом   делу 
Европе. У пречнику од око 30 km протиче више речних токова : Тамиш, Тиса, Караш, 
Дунав и каналска мрежа Дунав – Тиса – Дунав, док сам град лежи на реци Бегеј. 
Подручје општине је изразито равничарског карактера, налази се на западној ивици 
банатског лесног платоа са просечном надморском висином од 80 m .

Општина Зрењанин се састоји од 22 насеља, односно града Зрењанина и 21-ог 

насељеног   места.   Град   Зрењанин   је   административни,   политички,   економски, 
образовни,   културни   и   здравствени   центар   средњег   Баната   али   и   седиште 
Средњебанатског округа. Основу привредног развоја чине пољопривреда а развијене 
су и прехрамбена, текстилна, металска и хемијска индустрија. 

Циљ овог завршног рада је да се кроз представљање и анализирање основних 

туристичких потенцијала дође до закључка у чему се огледају основне могућности за 
развој туризма али и која су ограничења која спречавају даљи развој туристичке 
привреде и да ли их је могуће санирати. Полази се од претпоставке да је туризам у 
општини Зрењанин, у односу на потенцијале, још увек слабо развијен. 

4

2. Туристичко – географски положај

Зрењанин   је   највећи   и   главни   административни   центар   Средњебанатског 

округа у српском делу Баната. Налази се на западној ивици банатског лесног платоа, 
на месту где се каналисана река Бегеј улива у некадашње корито реке Тисе. Град 
лези   на   23

0

23'   источне   географсје   дужине   и   45

0

23'   северне   географске   ширине. 

Туристичко   –   географски   положај   општине  Зрењанин   је   веома  повољан.     Наиме, 
Зрењанин је од главног града Србије, Београда, удаљен 75 km , док је од главног 
града Аутономне покрајине Војводина, Новог Сада и државне границе за Румунијом 
удаљен око 50 km. 

Слика 1. – Туристичко – географска карта српског дела Баната

(Извор: 

www.epuszr.org.rs

Територија општине Зрењанин се граничи са општинама Кикинда на северу, 

Житиште и Сечањ на истоку, Опово и Ковачица на југоистоку, београдском градском 
општином Палилула на југу, Тител и Жабаљ на западу и Нови Бечеј на северозападу. 
Овакав   положај   чини   Зрењанин   изузетно   важним   транзитним   центром   и 
потенцијалним ресурсом на правцу север – југ и исток – запад.

5

background image

Зрењанин и његова околина имају просечно 2101,4 сунчаних сати годишње. 

Најмање сунчаних сати је у децембру, свега 42,5 а највише у јулу када бој сунчаних 
сати достиже 314. Средња годишња облачност је 50% од максимално могиће а магла, 
као   приземни   облак,   спречава   дању   осунчавање   земљишта   а   ноћу   земљино 
израчивање,   што   је   донекле   извор   атмосферске   влажности.   Просечна   годишња 
честина дана са маглом износи 26 а месец са највећом месечном честином магле је 
јануар са 6 дана. Треба уочити да се магла јавља током зимских месеци када је и 
ложни период, у време највећег загађења ваздуха. Релативна влажност ваздуха дата 
је илустровано у Табели 2. 

Табела 2. – Релативна влажност ваздуха за Зрењанин и околину

Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.

Релативн

а 

влажност 

%

85

78

70

66

65

67

66

66

71

74

81

86

73

Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије

Из приказане табеле види се да је најмања релативна влажност ваздуха у мају 

и износи 65% док је највећа релативна влажност у децембру 86%. Просечна годишња 
релативна   влажност   износи   73%.   Најизразитији   ветар   овог   подручја   је   кошава. 
Кошава дува веома променљивом брзином од 5 – 11 m/s али понекада налети кошаве 
достижу брзину и до 27,5 m/s што чини скоро 100 km/h. Кошава дува из југоисточног 
или   јужног   правца   и   доноси   релативно   топле   али   и   суве   ваздушне   масе.   Други 
значајан ветар долази из северозападног правца и доноси снег и кишу док је трећи 
северац који доноси изузетно хладно време. Општа карактеристика свих климатских 
елемената овог подручја одражава се великим амплитудама у годишњим ходовима и 
у великим варијацијама вредности током године. 

7

Želiš da pročitaš svih 35 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti