Mogućnosti primene nedirektivnog savetovanja u vaspitnom radu
ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
ЈАГОДИНА
Мастер рад
Могућности примене недирективног саветовања у
васпитном раду
Ментор:
Студент:
Проф. др Радмила Миловановић Милена Миловановић
II-1/2013-ПВ
Јагодина, 2015.
Могућности примене недирективног саветовања у васпитном раду – Милена
Миловановић
Кључна документацијска информација
Редни број:
РБР
Идентификациони број:
ИБР
Тип документа:
ТД
Тип записа:
ТЗ Штампани материјал
Врста рада:
ВР Мастер рад
Аутор:
АУ Милена Миловановић
Ментор/коментор:
МН Проф др. Радмила Миловановић
Наслов рада:
НР
Могућности примене недирективног саветовања у васпитном раду
Језик публикације:
ЈП Српски језик
Језик извода:
ЈИ Српски језик
Земља публикације:
ЗП Србија
2

Могућности примене недирективног саветовања у васпитном раду – Милена
Миловановић
Извод:
Тема мастер рада је Могућности недирективног саветовања у васпитном раду.
Кроз ову тему описано је саветовање у васпитном раду, његова улога и значај за
развој личности, Карл Роџерс и његови ставови о саветовању, као и фазе и
процеси недирективног саветовања. Такође, у раду су представљени и начини
вођења недирективног саветовања као и ограничења код примене ове врсте
саветовања са предшколском децом.
ИА
Датум одбране:
ДО
Чланови комисије: (научни степен / име и презиме / звање)
КО:
Ментор: ___________________________________________________________
Члан: _____________________________________________________________
Члан: _____________________________________________________________
4
Могућности примене недирективног саветовања у васпитном раду – Милена
Миловановић
„Човек се понаша у складу са личном проценом
одређене ситуације, а основни мотив је
тежња за самосталношћу и социјаном
зрелошћу личности.“
(Карл Роџерс)
5

Могућности примене недирективног саветовања у васпитном раду – Милена
Миловановић
1.
УВОД
Хуманистичка оријентација у психологији потенцира становиште да свако
дете носи у себи потенцијале за здрав, стваралачки развој и да је за неуспех у
актуализацији тих потенцијала одговоран ограничавајући и искривљавајући
утицај погрешног васпитања. Како се утицај предшколских установа остварује на
раном узрасту и како је овај утицај веома значајан у развојном смислу, сазнања
и искуства до којих су дошли различити психотерапијски правци могу дати
велики допринос у едукацији васпитача како би њихови васпитни утицаји били
развојно конструктивни.
Многи аспекти живота детета у породици и предшколској установи
повезани су са психичком патњом детета. Психичка патња је развојно
деструктивна али се њој у васпитном раду не придаје довољно важности.
Детету је у процесу васпитања и образовања потребна брига, разумевање, утеха,
саосећање, поверење, емпатија, подршка, прихватање. Све ово захтева развијање
посебног односа између васпитача и детета : топао, пажљив, искрен, однос
поверења и прихватања. Елементарна развојна потреба је потреба за сигурношћу
коју једино однос безусловног прихватања може испунити. Ако је у односу
васпитач – дете остварен доживљај прихватања и поверења онда је такав такав
однос психолошки негујућ и носи у себи психотерапијске елеманте. Добра
комуникација између васпитача и детета, срдачност, посматрање и праћење
детета, значајни су али не и довољни. Психотерапијски приступ је много више од
тога. Он значи разумевање личности детета, његових аутентичних развојних
потреба као и вештину да се то разумевање и психолошло знање уграде у однос
према детету. Психотерапијски однос који омогућава слободно испољавање свих
аспеката личности детета, подразумева пре свега, свесност о чињеници да је
сваком детету у васпитном процесу потребна помоћ али и креирање атмосфере,
разумевања и поверења, уважавање личности детета, стварање поверења код
детета, свесни труд на изградњи складног односа, охрабривање слободног
испољавања осећања, прихватање и испољавање позитивних осећања,
прихватање и негативних осећања итд.
Деца су наше богатство, наша радост, али је чињеница да смо због
њихових уобичајених и нормалних несташлука, али и неких појава у понашању,
некада забринути и не знамо шта нам је чинити. Тешкоће заспивања, ноћни
страхови, зацењивања, ноћно мокрење и на узрасту од 5, 6 година, напади беса,
тикови, присилне радње, страх од одвајање од мајке, страх-паника од одласка у
обданиште, па и у школу, неуклапање у друштво вршњака, агресивни испади,
повлачење, школски неуспех и поред нормалних интелектуалних способности –
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti