Географски факултет
Универзитет у Београду
Могућности туристичке валоризације села
Мачкат
Семинарски рад
Професор:
Студент:
Љиљана Живковић
Сандра Павловић 23/2012
Београд,2013.
1
УВОД
Туризам је једна од водећих привредних грана данашњице која се сваким даном све
више развија и шири. Настају нови облици , прилагођени потребама и жељама појединаца
. Рурални туризам представља посебну грану туризма .
Наша земља има изузетно повољне услове за развој туризма на селу . Пре свега , ту
су посебно повољни услови очуване природе , уз благу климу , чист ваздух , незагађене
реке и језера , богату флору и фауну . Ове погодности су нарочито изразене у брдско -
планинским пределима - на обронцима Таре , Дивчибара , Озрена , Ртња , Букуље ,
Опленца , Суве Планине итд . Боравак у природи пружа туристима могућност за шетње ,
рекреацију , бављење спортом , организоване излете до оближњих пећина ,извора и
водопада , могућност лова и риболова , јахања , планинарења , брање шумских плодова и
лековитог биља и друге рекреативно - забавне активности у природи . Туристи који за то
покажу интересовање могу се укључити у обављање пољопривредних радова . Рурални
туризам представља активни одмор са великим бројем атрактивних активности .
Велики број села налази се у близини вредних културно - историјских споменика ,
које туристи могу организовано посетити . Изузетну културну вредност имају и грађевине
традиционалне архитектуре ,као и производи старих заната и ручне радиности ,кроз које
се упознаје богато наслеђе нашег народа . Такође је могуће организовано посетити разне
изложбе које се организују у окружењу , посебно сликара наиве ,као и туристичке
манифестације и традиционалне приредбе преко којих се упознају народни обичаји и
обележја сеоског живота . Поред добре саобраћајне повезаности , велики број села су
одговарајуће опремљена за смештај и боравак гостију .
У почетку су се овим видом туризма бавила само поједина домаћинства.Временом ,
подстакнут од стране туристичких друштава , туризам на селу је добио масовнији
карактер. У циљу развоја туризма на селу почела су , претежно у брдско - планинским
селима , да се оснивају туристичка друштва(Девићи,Бранковина ,Студеница ),туристички
савези Општина(Косјерић,Ивањица,Кнић),а у ову активност укључиле су се и
земљорадничке задруге и Угоститељско - туристичка привреда .
Ова разноврсност туристичких ресурса и богатство културног наслеђа посебно су
обогаћени и израженом гостољубљивошћу и срдачношћу локалног становништва ,које , у
складу са традицијом , сваког туристу прима као пријатеља и износи пред њега богату
трпезу здраве,природне хране.
3
(w(www.cajetina.org.
rs)
Природне туристичке вредности
4
На територији Мачката нема неких значајних природних вредности,осим
Стопићеве пећине. То је предео у коме су највише заступљене ливаде и пашњаци.
Стопићева пећина
Стопићева пећина се налази на североисточној страни планине Златибор , између
села Рожанства и Трнаве . Удаљена је 250km од Београда , 30km од Ужица , а од
туристичког центра Златибора удаљена свега 19km . Изнад пећине пролази магистрални
пут Златибор- Сирогојно , од кога је уређена прилазна стаза до саме пећине.То је речна
пећина кроз коју протиче Трнавски поток. Састоји се од три спелеолошка и хидролошка
хоризонта : периодично поплављени , речни хоризонт и најмлађи хоризонт пукотина.
Пећина је без свог најмлађег система дугачка 1691,5m и има површину од 7 991,5km
2
.
Пећина има улазни отвор са десне стране реке Приштавице. Улаз је широк 35m и 18m
висок. Пећина је добила име по засеоку Стопићи , који припада селу Рожанству.
Прва спелеолошка истраживања обавио је Јован Цвијић 1909. и 1913.године
. Пећину чини пет целина:Светла дворана,Тамна дворана ,Велика сала са кадама,Канал са
кадама и Речни канал . Пећина има неколико атрактивних елемената : сипарска купа
"Псеће гробље",водопад "Извор живота " и низ бигрених када.Бигрене каде представљају
Заштитни знак пећине , настале су таложењем кречњака . (
www.zlatibor.org.rs
)
Хидрографске одлике
Одговарајући састав земљишта, одлични климатски услови и богатство биљног
покривача условили су обиље вода на Златибору. Међутим северни делови Златибора су
сиромашни водом у односу на друге делове планине.Осим Сушице И Грабовицe, других
река нема.На териотoрији Мачката нема већих река,осим неких потока, али у његовој
близини налази се неколико језера.
Златиборско језеро
1947.године изграђено је мало језеро, пуни га чисти планински поток
Обудовице.Језеро је лети купалиште, Дуго је 150m, широко 50m.Окружено је стазама за
шетњу, клупицама за одмор гостију ... (
http://srbija.superodmor.rs
)
