2
УВОД
Право је сложена појава и људи долазе на разне начине у додир с њим, односно
баве се њим. Да би се обавило, свако бављење правом захтева одређена средства, начине,
путеве - методе. Ако се жели да се правом бави што успешније, онда те методе треба
проучавати, тј. учинити их предметом науке. Тако се долази до методологије као науке о
методима. Ако се жели да се у таквој науци о методима обухвате сви методи који се
употребљавају приликом сваког могућег бављења правом, онда је логично да се таква
лисциплина управо тако и назове - методологија права.
Ако би се назвала методологијом правних наука, онда би се она ограничила само на
онај начин бављења правом који се назива науком. Али поред научног бављења правом,
људи се правом баве и на друге начине. Тако се поред науке о праву, којој је циљ сазнање
права, развила и филозофија права, с истим циљем (али, наравно, друкчијим методима). Ако
се жели да се проуче истовремено обе главне врсте сазнања права- и наука и филозофија,
односно њихови методи, онда је јасно да је назив методологија правних наука сувише узак
за ту сврху, јер филозофија није наука.
Али људи се не баве правом само ради његова сазнања тј. теоријски,
контемплативно. Они се, и врло активно, баве правом и практички. Тај практички начин
бављења правом има два вида. Један је стварање права које још не постоји други је
остварење, примена права које је створено.
Према томе, потребно је изучити и методе тог практичног бављења правом, тј.
методе стварања и остварења права. А дисциплина која те методе проучава, треба доследно,
да се назове методологија права.
4
Ипак, из разлога који су изнети, изгледа логачно да се покуша створити једна
јединствена дисциплина која ће изучавати све методе, сазнајне и техничке, односних грана,
па да се, тако, створи једна јединствена методологија права. То је и потребно, а тиме и
корисно, јер се на тај начин доприноси и продубљеније познавању односних метода.
2. МЕТОДОЛОГИЈА КАО МЕТА-САЗНАЈНА
ДИСЦИПЛИНА
Проучавајући стварност, људи су створили науку о њој. Наука је нешто додато на
постојећу стварност - она, дакле, није првобитна стварност. Ова је састављена из предмета
које наука проучава. Наука је, дакле, у том смислу, над стварношћу. То исто се може рећи и
за филозофију, која такоће, на свој начин, сазнаје, односно проучава стварност. Насупрот
томе, практичко бављење предметом науке или филозофије је сама стварност у том смислу
што није наука, односно филозофија о стварности.
Према томе, могуће је разликовати стварност као предмет науке,односно
филозофије, од сазнања те стварности, односно од исказа којима се исказују сазнања, било
научна било филозофска до којих се дошло о стварности, сазнања која су у неку руку
надограђена над овом.
О самом сазнању стварности могу се такоће давати искази. При том се може
говорити о појединим сазнајним дисциплинама као таквим, што значи да се могу давати
искази о њима, тј. могу се сама та сазнања, односно сазнајне дисциплине, проучавати, о
њима стицати сазнања и ова исказивати. Свака сазнајна дисциплина одрећена је својим
предметом и методом сазнања. Свака од њих има свој настанак и свој развој, своје законе
развоја, своје творце, свака има свој значај за људе, свака зависи од друштва и психе људи
итд. 0 свему томе се могу исказивати сазнања и о свакој посебној сазнајној дисциплини
може се створити нова посебна сазнајна дисциплина:
5
њена историја,
њена социологија,
психологија
Ова посебна сазнајна дисциплина, која садржи сазнање о некој сазнајној
дисциплини, која, опет, садржи сазнање непосредно о стварности, разликује се од сазнајне
дисциплине о којој говори по томе, прво, што не говори непосредно о стварности него о
сазнајној дисциплини о стварности и, друго, што је за један ступањ „даља" од стварности,
пошто се измећу стварности и ње налази управо она сазнајна дисциплина о којој она говори.
Према томе, ту постоји стварност, па онда сазнајна дисциплина о стварности првог
реда и потом - сазнајна дисциплина о сазнајној дисциплини првог реда другог реда.
Наравно, могуће је, и корисно и неопходно, постојање и сазнајне дисциплине о
сазнајној дисциплини другог реда, трећег реда, четвртог реда итд. Свака од следећих
сазнајних дисциплина је тако све даља и даља од стварности, а број тих дисциплина (о
сазнајним дисциплинама) потенцијално је бесконачан.
Како постоје две главне сазнајне дисциплине, наука и филозофија, а како је, опет,
главна сазнајна дисциплина о сазнајној дисциплини у првом реду наука о овој, то између
сазнајних дисциплина другог реда постоји разлика у погледу њиховог предмета. Једне
сазнајне дисциплине другог реда имају за предмет науку, а друге - филозофију. Оне
дисциплине које имају за предмет науку су према томе науке о науци ,наднауке, мета -
науке), односно науке другог реда, а видели смо да су могуће и наука о науци о науци, тј.
мета-мета-наука, односно наука трећег, па затим наука четвртог итд.. Напротив, наука о
фидозофији је наука првог реда, у смислу да је њен предмет нешто што није наука, иако је и
она сазнајна дисциплина другог реда, у смислу да је њен предмет не непосредно стварност
него једна врста сазнајне дисциплине о њој - филозофија. Наравно, с друге стране, у начелу,
могућа је и филозофија о свакој сазнајној дисциплини, тј. филозофија науке и филозофија
филозофије, па је отуд могућа и филозофија о филозофији науке, односно о филозофији
филозофије, и опет у бесконачност, као и разне комбинације између науке и филозофије
разних редова.
