Monetarna ekonomija

MONETARNA EKONOMIJA

(Skripta)

Beograd, 2009. godina

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................1

1. SAVREMENI NOVAC - TEORIJSKE OSNOVE...................................................3

1.1. Karakteristike i geneza savremenog novca............................................3

1.2. Razvojne faze novca.....................................................................................4

1.3. Specifičnosti papirnog novca.....................................................................9

2. MONETARNE TEORIJE.......................................................................................12

2.1. Razvoj monetarne misli.............................................................................12

2.2. Kvantitativna teorija novca......................................................................13

2.3. Kritike kvantitativne teorije novca........................................................18

2.4. Metalistička teorija novca.........................................................................20

2.5. Nominalistička teorija novca...................................................................21

2.6. Savremene monetame teorije..................................................................23

2.6.1. Monetaristička teorija.........................................................................23

2.6.2. Kejnzijanska monetarna teorija.......................................................27

2.6.3. Kompleksna monetarna teorija.......................................................33

3. NOVČANA MASA I DRUGI MONETARNI AGREGATI.................................36

3.1. Struktura novčanih sredstava.................................................................36

3.2. Koncepcije novčane mase.........................................................................38

3.2.1. Teorijski koncepti novčane mase....................................................39

3.2.2. Empirijski koncepti novca.................................................................41

3.2.3. Operativni koncepti novčane mase.................................................43

3.3. Tokovi kreiranja novčane mase..............................................................46

3.4. Endogeni ili egzogeni karakter novčane mase....................................50

3.5. Struktura i dinamika novčane mase......................................................53

3.6. Primarni novac............................................................................................56

3.7. Monetarni multiplikator...........................................................................58

4. ANALIZA TRAŽNJE NOVCA..............................................................................61

4.1. Pojam agregatne tražnje novca...............................................................61

4.2. Faktori agregatne tražnje novca.............................................................64

4.2.1. Faktori tražnje depozita po viđenju................................................64

4.2.2. Faktori tražnje gotovog novca..........................................................67

4.3. Motivi držanja novca..................................................................................68

4.4. Brzina opticaja novca.................................................................................70

5. NOVAC I PRIVREDNI RAZVOJ..........................................................................76

5.1. Uloga novca u privrednom razvoju.......................................................76

5.2. Ekonomska i monetarna ravnoteža.......................................................80

5.3. Inflacija..........................................................................................................83

5.3.1. Pojava i pojam inflacije......................................................................83

5.3.2. Vrste inflacije.........................................................................................87

5.3.3. Moderne hiperinflacije.......................................................................90

i

UVOD

Pojam monetarna ekonomija upotrebljava se da označi ulogu 

novca   u   determinisanju   tokova   privredne   aktivnosti. 

Monetarnu ekonomiju karakteriše uticaj novca na privredna 

kretanja. Opšte prihvaćen stav je da novac može da utiče na 

ostala   privredna   kretanja.   Ekonomisti   koji   se   bave 

istraživanjem monetarne ekonomije upravo i treba da daju 

odgovor na pitanje kako i u kojoj meri se ispoljava uticaj 

novca na privredna kretanja.
Monetarna   teorija   proučava   proces   kreiranja   monetarnih 

agregata i faktora koji determinišu taj proces, pa ova pitanja i 

predstavljaju   jedan   od   najznačajnijih   predmeta   monetarne 

ekonomije.   Kreiranje   monetarnih   faktora,   a   pre   svega 

kreiranje novčane mase definisane kao zbir gotovog novca u 

opticaju   i   depozitnog   novca,   usko   je   povezano   sa 

formulisanjem i sprovođenjem mera monetarne politike.
Ovaj rad (skripta) razmatra mehanizam formiranja novčane 

mase u bankarskom sektoru, koji obuhvata dva nivoa, što 

znači  da  pored  centralne  banke  postoji  i  sistem  poslovnih 

banaka.   Takav   bankarski   sistem   za   osnovu   ima   pristup 

likvidnosti   makrosistema   po   principu   neposrednog 

regulisanja   emisije   primarnog   novca   sa   multiplikatorskim 

1

efektom   na   formiranje   novčane   mase.   Ovakav   pristup 

regulisanju emisionog mehanizma na nivou centralne banke, 

veoma   je   pogodan   za   monetarno   regulisanje   tržišnih 

privreda, uz značajno razgraničenje funkcija i odgovornosti 

centralne   banke   i   poslovnih   banaka.   To   znači   da   proces 

promene   količine   novca   u   opticaju   obuhvata   ne   samo 

ponašanje   monetarnih   vlasti   (centralne   banke),   već   i 

ponašanje poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija, 

kao i nefinansijskih privrednih subjekata.
Pod uticajem novca na privredna kretanja podrazumeva se ne 

samo uticaj na cene, već i na takva realna privredna kretanja 

kao što su invsticije, potrošnja, proizvodnja, zaposlenost i dr.
Monetarni faktori ostvaruju odgovarajuće efekte ukoliko se 

kreira potrebna količina novca, te tako oni utiču na realne 

tokove reprodukcije, uz uslov da je postojeća količina novca 

jednaka tražnji novca.
Sadržaj ove skripte obuhvata promene novčane mase, kao i 

osnovne   izvore   promene   primarnog   novca   i   monetarnog 

multiplikatora,   kao   osnovnih   varijabli   kojima   se   izražava 

količina novca u opticaju i u kojoj su meri monetarne vlasti u 

mogućnosti   da,   primenom   odgovarajućih   mera   monetarne 

politike,   ostvare   planiranu   stopu   monetarnog   rasta   u 

određenom vremenskom intervalu.
Značajno je ukazati na nekoliko momenata koji karakterišu 

sledeće   kategorije:   odstupanje   postojeće   količine   novca   od 

tražnje novca, što za posledicu ima težnju izjednačavanja ova 

dva   fenomena.   Za   ostvarenje   ovih   principa   bitno   je 

razlikovati sledeće: procese približavanja postojeće količine 

novca   tražnji   novca   i   procese   približavanja   tražnje   novca 

postojećoj   količini   novca.   Prvi   procesi   obuhvataju   okvir 

kreiranja   novca.   Pretpostavka   je   da   su   ovi   procesi 

institucionalno   pod   kontrolom   monetarnih   vlasti,   i   da   je 

njihovo   adekvatno   regulisanje   problem   efikasnosti 

monetarne politike.

2

robe A = Y robe B, Z robe C, V robe D. dakle, veliki broj roba 

igra ulogu ekvivalenta, tako da možemo reci da ovaj oblik 

vrednosti ne predstavlja veliki napredak u smislu širenja i 

razvijanja procesa razmene proizvoda, ali stvara uslove za 

prelazak na sledeći kvalitativan skok.
Tokom   vremena   svakodnevna   praksa   počinje   da   izbacuje 

samo   jednu   robu   za   koju   vlasnici   ostalih   roba   žele   da 

razmenjuju   svoje   proizvode.   Na   taj   način   vrednost   svih 

ostalih roba počinje da se izražava vrednošću jedne jedine 

robe, tako da razmenu možemo prikazati na sledeci način: X 

robe A, Y robe B, Z robe C = V robe D. U ovim uslovima 

razmene funkcioniše 

opšti oblik vrednosti. 

Naime, roba D vrsi 

ulogu opšteg ekvivalenta kojim se mere vrednosti svih ostalih 

roba. U ulozi opšteg ekvivalenta može da se javi bilo koja roba 

(krzno, stoka, platno, koža, med, so).
Onog   momenta   kada   uloga   opšteg   ekvivalenta   pripadne 

jednoj   jedinoj   specifičnoj   robi,   onda   ta   roba   počinje   da 

funkcioniše   kao   novac.   Ona   dobija   specifičnu   društvenu 

funkciju, a stoga i društveni monopol, da u okviru robnog 

sveta   igra   ulogu   opšteg   ekvivalenta.

*

  Osvajanjem   ovog 

monopola opšteg ekvivalenta od strane jedne određene robe-

zlata, dobili smo novi oblik vrednosti - 

novčani oblik vrednosti. 

Upotrebna vrednost zlata rezultat je određenog konkretnog 

rada   utrošenog   za   njegovu   proizvodnju.   U   ovim   uslovima 

konkretan rad postaje oblik kojim se meri njegova suprotnost, 

tj. apstraktni ljudski rad.
Marksova evolucija oblika prometne vrednosti, od prostog, 

preko   potpunog   i   opšteg   do   novčanog   oblika   vrednosti   u 

osnovi predstavlja genezu novca. Time je trebala da otpadne 

"zagonetka novca", medjutim, ona je i danas prisutna i ništa 

nije manje aktuelna.

1.2. Razvojne faze novca

*

 Karl Marks, Kapital, op. cit. 

4