[Type text]
1
VISOKA ŠKOLA „ CEPS – CENTAR ZA POSLOVNE STUDIJE“ KISELJAK
Poslovna ekonomija
Smjer : Finansije i računovodstvo
SEMINARSKI RAD
KREDITNI SISTEM I KREDITNI POSLOVI
Mentor :
Student:
[Type text]
2
SADRŽAJ :
1.0.
TEORIJSKE
OSNOVE
BANKARSKOG
KREDITIRANJA
PRIVREDE ...................... 3
1.1 GRANICE BANKARSKOG KREDITA .................................................................... 5
1.2 KREDITNI POSLOVI .................................................................................................. 6
1.3 KRATKOROČNI BANKARSKI KREDITI ............................................................... 9
1.4 INVESTICIONI KREDITI BANAKA ...................................................................... 10
1.5 POTROŠAČKI KREDITI – KREDITI STANOVNIŠTVU ...................................... 11
LITERATURA ........................................................................................................................ 13
[Type text]
4
Sektor banaka vrši kreiranje novca, tako da u prometne kanale ubacuje novac za :
Kreditiranje reprodukcione sfere ili prometnog procesa u privredi, ili
Kreditiranje finalne potrošnje.
Kriterijum za stvaranje novca je stvaranje roba u društvenoj reprodukciji, dakle kretanje
robe.
Bankarsko kreditiranje reprodukcije, vezano je za kretanje robe od proizvodnje do
potrošnje. Počnemo li od navedene šeme proširene reprodukcije, banke će ubacivati kredit na
onim mjestima na kojima iz procesa proizvodnje roba ulazi u promet. Na osnovu društvenog
priznanja da je roba stvarno našla kupca ( mjenica , faktura .. ) privredna organizacija se
pojavljuje kod banke za kratkoročni kredit. Svaki kratkoročni kredit dat potrošačima i
investitorima znači deficitarno finansiranje, odnosno bankarsku emisiju novčanih sredstava
(stvaranje nove kupovne snage) bez ikakvih pokrića. To znači da finalni potrošači i ne mogu
dobiti bankarske kredite, a da to nema za posljedicu inflacione implikacije u robno –
novčanim proporcijama. Proizvedena i u promet stavljena roba sadrži utrošeni „novčani
kapital“ privredne organizacije u proizvodnji navedene robe i dio viška rada – vrijednosti.
Kreditni odnos treba da traje koliko i prometni proces. Momentom ulaska robe u sferu
potrošnje kreditni odnost treba da se gasi. Proces emitovanja novca za robu koja ulazi u
promet je kontinuiran, kao što je proces povlačenja novca iz prometne sfere stalan, kada roba
izlazi iz prometnog procesa i ulazi u proces potrošnje.
