SKRIPTA MONETARNE EKON. I BANKARSTVA

1. POJAM BANKE?

Banka (bank) je deo ili uži pojam od bankarskog sistema i bankarstva uopšte i predstavlja njihov najvažniji podsistem
na kome počivaju. Osnovne aktivnosti u bankarstvu odvijaju se upravo u bankama, a njihova najznačajnija uloga je
prikupljanje sredstava i njihovog plasmana.

2. RAZVOJ BANKARSTVA?

Prva faza u razvoju bankarstva bi mogla da se nazove fazom ranog privatnog i javno privatnog bankarstva, a odnosi
se na period od kraja 19. i prve polovine 20.veka, odnosno u doba Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca.
Druga je faza državnog bankarstva i predstavlja period od formiranja „druge“ Jugoslavije (1945. godine) do
uspostavljanja „treće“ Jugoslavije tj. Do 1992. godine.
Treća faza predstavlja tavorenje bankarskog sistema, a odnosi se na period od 1992. do 2000. godine; četvrta faza je
prihvatanje međunarodnih standarda u bankarstvu (sporazumi iz Bazela) i predstavlja period od 2000. do danas.

3. NAVESTI VRSTE BANAKA?

Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadržine poslova, kojima se banka pretežno bavi. U kontekstu toga može se
izvršiti sledeća klasifikacija banaka:
1.

centralna ili emisiona banka,

investicione banke,

depozitne banke,

univerzalne banke,

specijalizovane i granske banke

6.          poslovne banke
7.          stedno-kreditne unije
8.          ostale bankarske I finansijske institucije

4. NAVESTI NEBANKARSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE?

1. Institucije osiguranjai reosiguranja
2. Fondovi socijalnog I penzionog osiguranjai drugi fondovi
3. Poslovne koorporacije za plasiranje novca I kredita
4. trgovinske I druge organizacije za finansiranje potrosackih kredita
5. Novcane I robne berze
6. Stambene I druge zadruge
7. Institucije koje se bave fortfejting I factoring poslovima
8. Institucije koje se bave poslovima kliringa
9. Institucije koje se bave poslovima lizinga
10. Finansijski posrednici – brokerske I dilerske kompanije I dr.
11. Hedzing kompanije
12. Fondovi trzista novca
13. Finansijske holding kompanije I konglometri
14. Ostale institucije – agencije, komisionari, menjaci, posrednici, biroi

5. KOJI SU ELEMENTI BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA POSLOVNE BANKE?

Poslovna aktiva I poslovna pasiva. Aktiva bilansa stanja sastoji se od:

nekvalitetne aktive I realne aktive

Pasiva bilansa stanja sastoji se od:

kapitala I obaveza

6. OBJASNITI STRUKTURU NEKVALITETNE I REALNE AKTIVE BANKE?

Nekvalitetna aktiva sastoji se

od: fiktivne aktive I neplaćenih potraživanja

od komitenata banke.

Realna aktiva sastoji se od finasijske i nefinasijke aktive. Finansijska aktiva predstavlja plasmane banke u hartije
od vrednosti , dok nefinasijska aktiva obuhvata: nekretnine banke, opremu, racunarske sisteme itd

7. OBJASNITI STRUKTURU KAPITALA POSLOVNE BANKE?

Kapital banke sastoji se od sledecih oblika sredstava:

1. Osnivacki capital
2. Rezerve banke
3. Revalorizacione reserve
4. Nerasporedjena dobit iz ranijeg perioda
5. Dobit iz tekuceg poslovanja

8. KOLIKO PROCENATA IZNOSI KAPITALA POSLOVNE BANKE PREMA UKUPNOJ RIZICNOJ AKTIVI

a) po odredbama zakona o bankama

Po odredbama Zakona o bankama kapital banke prema ukupnoj ponderisanoj rizičnoj aktivi banke iznosi 12%.

b) po sporazumu iz Bazela

Po sporazumu BAZEL I kapital banke prema ukupnoj ponderisanoj rizičnoj aktivi iznosi 8%.

9. KOJE SU OSNOVNE FUNKCIJE KAPITALA?

- Zastita depoizitara
- Pokrivanje neocekivanih gubitaka
- Regulativna funkcija

10. STA JE STOPA KAPITALA?

Predstavlja stopu koja se dobija iz odnosa obima kapitala I obima ukupne aktive banke

11. Da li postoji razlika između sredstava i ukupne aktive banke, ako postoji – objasniti u čemu je razlika? Nigde
nema

Između ukupne aktive banke i sredstava banke postoji razlika samo u slučaju ako je banka imala negativan finansijski
rezultat, odnosno nepokriveni gubitak. Ovaj nepokriveni gubitak se evidentira u aktivi banke. Prema tome, sredstva
predstavljaju ukupnu aktivu korigovanu za iskazani nepokriveni gubitak. Dakle, razlika između ukupne aktive i
sredstava banke je u iznosu nepokrivenog gubitka, ako je banka imala negativan finansijski rezultat u poslovanju.

12. Objasniti pojam inflacije?

Inflacija je opšti skok cena

13. Objasniti inflaciju tražnje (monetarna inflacija), inflaciju troškova i strukturnu inflaciju?

Inflacija tražnje

se javlja u uslovima kada novčana tražnja nemože biti pokrivena robom

i uslugama, bilo na nivou ukupne ponude, bilo na nivou pojedinih privrednih grana. Dakle,
ovde je prisutna situacija u kojoj brže raste efektivna novčana tražnja u odnosu na robne fondove.

Inflacija troškova

se javlja u uslovima kada cijene rastu zbog porasta troškova

proizvodnje, i to veći porast od porasta produktivnosti rada, a da pri tome ne postoji višak
novčane tražnje. Pokušaj eliminisanja ove kategorije inflacije putem restriktivne monetarne
politike, dovodi do stagnacije i depresiju u privredi.

Strukturna inflacija

se javlja kao slučaj raskoraka u odnosu ponude i agregatne novčane tražnje. Dakle, ovde se

radi o činjenici da sektori ekonomskog sistema mogu se podijeliti na: sektore koji imaju višak agregatne novčane
tražnje u odnosu na ponudu, odnosno vrijednost proivedenih roba i usluga. Zatim ,sektori koji imaju koji imaju
ravnotežno stanje i sektori koji imaju manjak agregatne tražnje u odnosu na vrijednost ponud roba i usluga.

14. Objasniti hiperinflaciju, odnosno stagflaciju?
Stagflacija

je stanje u kojem je je prisutna visoka stopa inflacije i pad privredne aktivnostii.

Hiper

inflacij

je stanje kod koga je enormno visoka stopa inflacije praćena sa enormnim volumenom novčane mase.

15. OD KOJIH FAKTORA ZAVISI DELOVANJE INFLACIJE NA DEVIZNI KURS?

Fp = Kp + Ur ili Fp = Kp + (Or + Rl), (1)
odnosno:
Kp = Fp - (Or + Rl) ili Kp = Fp – Ur (2)
Struktura pasive, odnosno struktura izvora sredstava banke, diktira nivo finansijskog potencijala banke, jer ukoliko se
povećava učešće kapitala i izvora kreditnih sredstava u odnosu na depozite, finansijski potencijal će ostati isti, ali će
se kreditni potencijal banke povećati jer će biti niža osnovica za obračun obavezenih rezervi a time i nivo izdvajanja
za obavezene rezerve, odnosno, biće manja odbitna stavka od ukupnog finansijskog potencijala. Logično je da se
finansijski pa i kreditni potencijal banke povećava i u slučaju kada se depoziti banke povećavaju ili kada se svi izvori
sredstava banke povećavaju, međutim postoje slučajevi kada povećanje depozita, bez obzira koliko da iznosi, ne
može da utiče na povećanje kreditnog potencijala banke. To je slučaj, kada je banka na granici propisane stope
adekvatnosti kapitala. To znači, da koliko god da se povećaju depoziti, a pri tome kapital ostane na istom nivou,
banka nema pravo da vrši dalje plasmane u kredite jer će ugroziti propisanu stopu adekvatnosti kapitala (po Bazelu
8%, domicilna 12%) a time i svoje ukupno poslovanje. Pošto stopa adekvatnosti kapitala predstavlja racio kapitala i
rizikom ponderisane aktive banke, svakim povećanjem plasmana ugrožava se, odnosno snižava se procenat učešće
kapitala u rizičnoj aktivi, što ugrožava dalje poslovanje banke a takav način poslovanja neće tolerisati ni regulatorni
organi države, niti revizorske institucije. Prema tome, formula za kreditni potencijal u slučaju kada depoziti rastu,
trebalo bi
da glasi: Kp = Fp - (Or + Rl) samo ako je CAR ≥ od 8 ili 12%, (3)

21. Napisati formula za kreditni potencijal banke?

KP= FP-R

odnosno KP  (FP  R )  h

h=koeficijent vraćanja sredstava u depozetitni system banke
_
R = programirane reserve banaka.
FP =R+K, R=rezerve banke, K=kreditni plasmani

22. Šta su programirane rezerve poslovnih banaka?
-

Programirane rezerve poslovnih banaka čine sredstva obavezne rezerve i sredstva rezervi likvidnosti banaka.

23.

Navesti i objasniti faktore formiranja kreditnog potencijala poslovnih banaka

1) povecanje nivoa kredita centralne banke u tekucem periodu,
2) prelivanje depozita u transakcijama sa investitorom,
3) promena visine stope obavezne rezerve u tekucem periodu,
4) prelivanje sredstava izmedju centralne banke.
Naime centralna banka ima svoj depozitni sistem u koji moze:a)obavezne rezerve banaka
b)rezerve likvidnosti poslovnih banaka c)depozit republike d)blokirani depozit privrede.
5) promene izmedju stanja depozita i gotovog novca u opticaju.

24. Objasniti ročnu strukturu kreditnog potencijala poslovnih banaka?
-

Kreditni potencijal po ročnom kriterijumu, može se podeliti na: kratkorocni i dugorocni (investicioni) potencijal.

Plasmani banke mogu se podeliti na kratkoročne i dugoročne plasmane. Kratkoročni kreditni potencijal čine

bankarski depoziti, koji su likvidni, odnosno koji imaju rok vraćanja do jednu godinu dana. U ovaj agregat ulaze i
kratkoročni krediti centralne banke. Sva ostala sredstva banke, koja imaju rok vraćanja preko jedne godine, tretiraju
se kao dugoročna (investiciona) sredstva. Prelivanje sredstava iz kratkoročnog kreditnog potencijala   u dugoročni
kreditni potencijal   je moguće preko tzv. revolving   kredita, koji se odobravaju za finansiranje trajnih obrtnih
sredstava u privredi, koji se tromesečno revidiraju i prolongiraju.   Ovi krediti mogu imati duži rok dospeća nego
investicioni krediti od 10 godina, odobreni za finansiranje fiksnih investicija, odnosno period finalne otplate može da
traje i do 10 godina. Ovi krediti potiču  od kredita centralne banke, jer se finansiraju trajna obrtna sredstva privrede.
Uz to valja napomenuti da svaka banka utvrdjuje svoju stopu transformacije kreditnog potencijala.

25. Šta je kreditna multiplikacija?

- Kreditna multiplikacija je lančani proces kreiranja depozita i kredita od strane poslovnih banaka.

26. Navesti vrste kreditne multiplikacije?

- Kreditna multiplikacija se može podeliti na: mikro i makro kreditnu multiplikaciju.

27. Napisati obrazac za izračunavanje koeficijenta rekreacije kreditnog potencijala banke?
- Z=(1-r)*h
r

– programiranje stopa rezervi

– koeficijent vraćanja sredstava u depozitni sistem banke

–koeficijent rekreacije kreditnog potencijala banke

(1-r)

– koeficijent rezervi banke.

28. Napisati obrazac za izračunavanje maksimalnog kreditnog multiplikatora i njegovu definiciju?

-Maksimalni kreditni multiplikator jednak je recipročnoj vrednosti koeficijenta ispadanja sredstava iz depozitnog
sistema poslovne banke (1-z).

max

= --------

1-z

23. Napisati obrazac za izračunavanje maksimalnog kreditnog multiplikatora (uz objašnjenje elementa obrasca)?

max

= --------

1-z

max

– maksimalni kreditni multiplikator

1-z – koeficijent ispadanja sredstava iz depozitnog sistema poslovne banke

24. Napisati obrazac za izračunavanje koeficijenta ispadanja sredstava iz depozitnog sistema banke (uz
objasnjenje elementa obrasca)?

I= 1-Z

I – koeficijent ispadanja sredstava

25.Kakva je razlika izmedju makro I mikro kreditne multiplikacije?

Mikro kreditna multiplikacija se desava na nivou jedne poslovne banke ,a makro kreditna multiplikacija se desava na
nivou poslovnih banaka.Faktori su isti osim prelivanja sredstava izmedju poslovnih banaka.

26.Sta je likvidnost poslovne banke?

Likvidnost poslovne banke je brzina I lakoca kojom se neka imovina moze konvertovati u sredstvo razmene.

36.Koje su komponente nominalnog društvenog proizvoda

1. Fizičkog obima proizvodnje
2. Indeksa cena

37.Objasniti koncept novčane mase, koji su bili primenjeni u Srbiji od 1946.godine do danas

-Koncepti novčane mase su:
u periodu do 1953.godine samo gotov novac
u periodu od 1953. do 1965.godine:

1. Gotov novac u opticaju, tj. kovani i papirni novac izvan banaka i pošte
2. Depoziti kod banaka, koji služe kao sredstvo plaćanja
3. Depoziti kod banaka bez roka, koji ne služe kao sredstvo plaćanja, ali se veoma brzo i lako mogu pretvoriti u

gotov novac ili depozite po viđenju

38.Šta je agregatna tražnja

-Agregatna tražnja predstavlja ukupnu vrednost realizovanih roba i usluga na tržištu.

39.Šta je brzina novčanog opticaja

-Brzina opticaja novca (BON) je parametar koji pokazuje kvantitativne odnose između nominalnog društvenog
proizvoda (kao indikatora obima proizvodnje) i prosečnog stanja novčane mase u istom periodu.

40.Šta je koeficijent likvidnosti reprodukcionog procesa

-Koeficijent likvidnosti reprodukcionog procesa ili stopa monetarizacije privrede koristi se kao indikator
snabdevenosti privrede novcem.

41.Navesti faktore, koji utiču na brzinu novčanog opticaja

1. Tražnja novca
2. Sklonost i ponašanje investicija
3. Sklonost potrošnji i ponašanje potrošnje
4. Uvozno-izvozni kompleks, stabilnost privrede
5. Organizacione karakteristike privrede
6. Broj subjekata plaćanja, psihološki faktori

42.Koji su mehanizmi preko kojih dolazi do povećanja (kreiranja), odnosno smanjenja (povlačenja) novčane mase

-Do procesa povećanja, odnosno kreiranja novčane mase se dolazi putem:

1. Kreditnih aktivnosti banaka
2. Otkupa menica i HoV (tj. putem eskontovanja)
3. Kupovine deviza od strane banaka

-Do procesa povlačenja novčane mase dolazi se putem:

1. Otplate kredita
2. otkupa menica i HoV
3. Kupovine deviza od banaka

43.Od kojih se podbilansa sastoji tekući platni bilans sa inostranstvom

-Tekući platni bilans zemlje predstavlja zbir podbilansa robne razmene i podbilansa nerobne razmene. Platni bilans
tekućih transakcija izražava razliku između domaće proizvodnje i ukupne lične, opšte i investicione potrošnje. Sastoji
se od dva podbilansa:

1. Podbilansa izvoza i uvoza robe – trgovinski bilans
2. Podbilansa izvoza i uvoza usluga ili bilans usluga – nevidljive stavke platnog bilansa