2
UVOD
Instrumenti putem kojih centralna banka reguliše količinu novca u opticaju i kamatne stope na
tržištu novca radi ostvarivanja ciljeva monetarne politike. Dele se na direktne i indirektne.
Direktni instrumenti su eskontna stopa, obavezna rezerva, odobravanje kratkoročnih kredita i
sl., a indirektni operacije na otvorenom tržištu.
Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga monetarna
politika utiče na makroekonomske agregate kao što su agregatna tražnja, proizvodnja i cene.
On se ispoljava kroz različite kanale, utiče na različite agregate i tržišta, promenljivom
brzinom i intenzitetom. Identifikacija transmisionih kanala omogućava da se utvrdi
najefikasniji skup instrumenata monetarne politike i izbor početka njegove primene.
Tekuća i očekivana monetarna politika utiču na tržište novca i finansijsko tržište. Promene na
tim tržištima utiču dalje na tržište robe i usluga i, na kraju, na agregatnu tražnju, proizvodnju i
cene. Konačno, privredna aktivnost i inflacija povratno utiču na monetarnu politiku.
4
koji poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na račun kod CB. Time je stopa obavezne
rezerve ograničavajući faktor kreditne i monetarne multiplikacije i regulisanja kreiranja
primarnog rasta.
Stopu rezerve likvidnosti samostalno određuju poslovne banke, radi regulisanja sopstvene
likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po viđenju i od
oscilacije u nivou ovih depozita, kao i od stope rezerve likvidnosti koja se primenjuje na dati
obim depozita po viđenju, kod odgovarajuće banke. Osnovicu za obračun obavezne rezerve i
rezerve likvidnosti određuje nivo depozita po viđenju kod banaka. Proširenjem ili sužavanjem
osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti, sužava se i proširuju kratkoročni
krediti potencijala banke, pa sledstveno tome i kreditni potencijal.
Selektivni reeskontni krediti su namjenski krediti za regulisanje novčanog opticaja i
likvidnosti, kao i ostvarenje određenih ciljeva ekonomske politike. Refinansiranje kreditnih
plasmana u određene namjenske pravce (poljoprivreda, prodaja opreme i brodova u
inostranstvu, trajna potrošnja dobara itd.) spada u domen instrumenrarija kvalitativnog
monetarno-kreditnog regulisanja. Suština reestontnog limita ogleda se u sledećem: ukoliko
reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke iznosi 100 miliona dolara, CB
treba da refinansira kreditni plasman u iznosu od 40% što znači da je u krajnjoj instanci
poslovna banka dala kredit u iznosu od 60 miliona dolara, a CB ostalih 40 miliona dolara.
Politiku otvorenog tržišta sprovodi CB u okviru svoje funkcije regulisanja novca u opticaju.
CB preko banaka kupuje samo prenosive kratkoročne vrijednosne papire, koja su izdala
preduzeća na osnovu robno-novčanih transakcija i koje su avalirale banke. Time se emisija
primarnog novca neposredno vezuje za robno-novčane odnose privrede.
1
U ovom sklopu blagajnički zapisi su kao dopunski instrument monetarnog regulisanja.
Blagajnički zapisi su oblik kratkoročnih hartija od vrednosti, koje mogu izdavati CB i
poslovne banke. Poslove osnivanja tržišta dnevnog novca i kratkoročnih hartija od vrednosti,
blagajnički zapisi treba da postanu efikasan instrument uticaja CB na likvidnost poslovnih
banaka i monetarnog regulisanja.
1
Finansiski menadžment- Žarko Ristić, Slobodan Komazec, Miroslav Dinčić, Marko Radičić, Viša poslovna škola
Čačak, 2006.god. Čačak, srt.84
5
KVANTITATIVNI I KVALITATIVNI INSTRUMENTI MONETARNO-
KREDITNE POLITIKE
Da bi monetarno-kreditna politika u svojoj osnovnoj funkciji regulisala potrebne količine
novca u privredi bila maksimalno efikasna, u granicama svog dometa, kako u pogledu
monetarne i ekonomske stabilnosti, tako i u pogledu stope rasta, potrebno je da raspolaže
određenim instrumentima svog đelovanja.
Raspolaganje određenim efikasnim instrumentima pretpostavka je osiguranja realizacije
određenih kvantifikovanih ciljeva koji se u određenom periodu postavljaju pred kreditno-
monetarnu politiku. Pod instrumentima monetarno-kreditne politike podrazumijevaju se
sredstva i metode koje centralna banka primenjuje da bi održala masu i strukturu novca i
kredita na optimalnom nivou. U postavljanju i delovanju instrumenata kreditno-monetarne
politike presudnu ulogu imaju institucionalni uslovi đelovanja bankarskog i finansijskog
sistema u određenoj zemlji, kao i postojanje jednobankarskog ili višebankarskog sistema.
U decentralizovanom bankarsko-kreditnom sistemu kreditno monetarna politika se sprovodi
preko određenih instrumenata kojima ona reguliše kreditni potencijal i politiku plasmana
poslovnih banaka. Smisao kreditno monetarne politike je upravo u tome da se preko
regulisanja primarne emisije deluje na ponašanje cjelokupnog bankarskog sistema.
Regulisanjem kreditnog potencijala poslovnih banaka zapravo se vrši indirektno regulisanje
monetarne politike svih poslovnih banaka. Instrumenti monetarne politike mogu se podijeliti
u dvije grupe:
1.
Kvantitativni instrumenti
2.
Kvalitativni (selektivni) instrumenti
Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da đeluju samo globalno u cijeloj privredi,
dok kvalitativni instrumenti treba da deluju selektivno u pogledi vrste kredita, korisnika,
namjena, načina korišćenja rokova, kamate i sl.
Osnovni oblici kvantitativnih instrumenata u monerarnoj teoriji i polttici su:
1.
Politika obaveznih rezervi
2.
Politika eskontne i uopšte kamatne stope
3.
Politika otvorenog tržišta
Osnovni oblici kvalitativnih instrumenata monetarne politike su:
7
obavezne rezerve je funkcija navedenih depozita. Ova sredstva se ne mogu koristiti za
kreditno poslovanje ovih banaka.
Obavezna rezerva može dvostruko delovati u pogledu korištenja izdvojenih sredstava
kod centralne banke:
1.
Kao instrument regulisanja kreditnog potencijala poslovnih banaka, kada se
sredstva potpuno isključuju iz potencijala banaka
2.
Kao instrument za održavanje dnevne likvidnosti poslovnih banaka, kada poslovne
banke mogu plasirati dio sredstava svog potencijala koji bi inače čuvale za
održavanje tekuće likvidnosti.
Zbog toga je obavezna rezerva u rukama centralne banke, kao instrument monetarnog
regulisanja, uz regulisanje količine novca u opticaju, postala i instrument kontrole likvidnosti
i kreditnog potencijala banka.
Ako se ocjenjuje da je u datom periodu potrebna restruktivna kreditno-monetarna politika i
ograničavanje kreditnog potencijala banaka, provodi se povećanje stope obavezne rezerve, što
dovodi do imobilizacije dela potencijala poslovnih banaka. Prema tome, ako u privredi
vladaju inflacione tendencije realno je očekivati ograničavanje novca i kredita u privredi uz
smanjenje kreditnog volumena banke, što se provodi povećanjem stope obavezne rezerve.
Potpuno je suprotna situacija kada u privredi vlada deficit, odnosno depresivne tendencije,
koje treba otklanjati ekspanzijom novca i kredita. Tada se pristupa smanjenju stope obavezne
rezerve.
Mnogi smatraju da je đelovanje obavezne rezerve znatno jače u ograničavanju
„nevidljivog“ procesa kreiranja depozitnog novca, u procesu kreditne multiplikacije, od
„vidljive“ strane, putem imobilizacije depozita banaka.
Stopa obavezne rezerve je zakonom maksimalno određena do 30%, s pravom centralne banke
da do te granice operativno mijenja stopu – u zavisnosti od ciljeva monetarno-kreditne
politike. Stopa obavezne rezerve može se odrediti diferencirano, prema vrsti depozita. Tako
da depozite po viđenju može biti viša, a na dugoročna sredstva niža.
Obavezna rezerva banaka, kao globalan kvantitativan instrument monetarnog
regulisanje, ima nekoliko, čisto „sporednih“ delovanja:
1.
odraz za strukturu izvora sredstava u kreditnom potencijalu banaka
2.
stavljanje u veću ili manju zavisnost poslove banke od centralne banke
