i
Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet
Svetlana B. Popović
Monetarna politika Evropske centralne banke
i njene posledice na proces konvergencije
Doktorska disertacija
Beograd, 2013
ii
Mentor: dr Aleksandar Živković, Redovni profesor, Univerzitet u
Beogradu, Ekonomski fakultet
Članovi komisije:
1. Dr Nikola Fabris, Redovni profesor, Univerzitet u Beogradu,
Ekonomski fakultet
2. Dr Branko Vasiljević, Redovni profesor, Univerzitet u Beogradu,
Fakultet političkih nauka
Datum odbrane:
i
Jedan od ciljeva rada jeste i ispitivanje performansi monetarne politike Evropske centralne
banke, u kojoj meri je ona efikasna u realizaciji svog osnovnog cilja, kritička analiza samog
cilja, da li je on dobro formulisan, kao i kritička analiza strategije koju ECB koristi.
Pored toga, rad analizira poziciju pojedinih zemalja regiona Centralne i Jugoistočne Evrope
u odnosu na prosek EMU. Polazna osnova tih zemalja je bila ista ili slična. Sve su to zemlje
u tranziciji i bivše zemlje u tranziciji koje su u prethodnoj deceniji prošle kroz proces
suštinske transformacije i vrlo ozbiljnih reformi. Slovenija i Slovačka su danas deo
Evropske monetarne unije, ostvarile su najveći napredak u reformama. Stoga je korisno
znati u kojoj meri su one zaista integrisane u EMU i koliko su njihove preformanse, bliske
onima u Monetarnoj uniji. Češka, Poljska i Mađarska su deo EU od 2004. i njima tek
predstoji ispunjavanje Mastrihtskih zahteva. Rumunija i Bugarska su u EU od 2007. i imaju
najviše makroekonomskih problema, najdalje su od ispunjenja kriterijuma konvergencije.
Hrvatska je u fazi pristupa Evropskoj uniji, očekuje se da će postati član jula 2013. godine.
Kandidati- Srbija, Makedonija i Crna Gora (pored njih i Turska i Island) nastoje da uđu u
Evropsku uniju. Srbija je na samom početku puta ka EMU i makroekonomskih reformi i
može da izvuče zaključke o merama i reformama koje mora sprovesti, na osnovu iskustva
svih prethodnih zemalja- koliko su napredovale u procesu konvergencije, sa kojim
problemima su se susretale, u kojoj meri je njihova ekonomija spremna za jedinstvenu
monetarnu politiku.
Cilj rada je i da se, na osnovu analize strategije monetarne politike i režima deviznog kursa
u zemljama u okruženju, koje su ostvarile veći napredak u približavanju EMU, izvedu
preporuke za monetarnu politiku NBS u pravcu konvergencije ka EMU- da li je određena
strategija monetarne politike ili određeni režim deviznog kursa pokazao bolje efekte na
makroekonomske rezultate. Srbija je zemlja opterećena brojnim makroekonomskim
disbalansima. Mnogobrojni su problemi prisutni i u monetarnoj sferi- visok stepen
evroizacije, visoka i vrlo varijabilna inflacija, visoka inflatorna očekivanja, velika
depresijacija i vrlo varijabilan kurs dinara. Zbog svega toga diskutabilno je da li je aktuelna
strategija targetiranja inflacije adekvatna za Srbiju ili je bolje rešenje formalno fokusiranje
NBS na devizni kurs.
v
S obzirom na kompleksnost teme, u radu su korišćeni različiti statistički i ekonometrijski
metodi. Kao polazna osnova, u analizi konvergencije koriste se pokazatelji disperzije-
standardne devijacije i koeficijenti varijacije. Ova analiza potvrđena je testovima sigma-
konvergencije na bazi regresije standardnih devijacija. Postignuti rezultati na planu
cenovne stabilnosti, utvrđeni su primenom deskriptivne statistike inflacije, analizom
autoregresionog modela inflacije, kao i autoregresionih koeficijenata stope inflacije.
Grejndžerov test uzročnosti za različite vrednosti docnje, primenjen je za analizu
zajedničke dinamike kretanja stope inflacije, promena monetarnog agregata M3 i referentne
stope ECB. Korišćeni su koeficijenti korelacije, kao i unakrsni koeficijenti korelacije, da bi
se utvrdila povezanost različitih relevantnih varijabli.
Na osnovu regresione analize inflacije u Srbiji, ispitano je da li postoji uticaj dinamike
monetarnih agregata i deviznog kursa na stopu inflacije, takođe je urađena i regresiona
analiza uticaja promena referentne kamatne stope na kretanje inflacije. Pored toga rad
posmatra i posledice vrlo visoke evroizacije u Srbiji na efikasnost monetarne politike. Za te
svrhe korišćena je regresiona analiza, gde su nezavisne promenjive šestomesečni
EURIBOR i dvonedeljna repo stopa NBS, a zavisne promenjive krediti banaka privredi i
stanovništvu, kao i depoziti po viđenju i oročeni depoziti.
Evropsku monetarnu uniju karakteriše nekoliko sistemskih slabosti. Jedna od njih jeste
insistiranje na neoliberalnim principima, po svaku cenu i kada je u pitanju Evropska
centralna banka. Njen osnovni cilj je cenovna stabilnost, dok su ciljevi rasta i zaposlenosti
tome podređeni. Iako je prosečna inflacija u zoni evra niska, inflatorni diferencijali su i
dalje prisutni. To je jedan od osnovnih razloga sve veće divergencije performansi članica i
evidentnog procesa polarizacije u Monetarnoj uniji. Kao protivteža jedinstvenoj monetarnoj
politici ne postoji jedinstvena fiskalna politika. Ona je ostala na nacionalnom nivou i daje
mogućnost vladama da na različite šokove reaguju fiskalnom politikom. Naročito u
zemljama Juga je vođena ekspanzivna fiskalna politika, model rasta se bazirao na velikoj
tražnji finansiranoj jeftinim kapitalom uspešnijih „Severnih“ članica. Posledice toga su
veliki deficit platnog bilansa, veliki deficit budžeta i sve teže servisiranje obaveza po tom
osnovu. Kriza je pokazala ozbiljne slabosti u finkcionisanju EMU. Ona od početka nije
v
Naučna oblast: Ekonomska politika i razvoj
Uža naučna oblast: Monetarna ekonomija
UDK: 339.738:061.1EU(043.3)
338.23:336.74(043.3)
338.23:336.74:336.71(043.3)
