1. POJAM I POJAVA I ISTORIJSKI RAZVOJ INFLACIJE
Sama rec inflacija potice od reci inflation sto u prevodu znaci nadimanje ili zapaljenje pluca tako da je to
godinama bio medicinski izraz. Tek 1864 izlazi knjiga “Velika papirna obmana” u kojoj se prvi put u istoriji
ekonomske nauke upotrebljava izraz inflacija koji je prikazivao nadimanje novcanog opticaja I visok porast
cena.
Inflacioni procesi gledano istorijski javljaju se veoma rano: 1.Francuski arheolozi su otkrili preko 300
kamenih plocica na kojima su bili naznaceni proizvodi,koji se moraju prodavati po fiksnoj ceni. 2.Veliko
obezvredjivanje novca je zahvatilo Evropu kroz XVI, XVII,XVIII I XIX vek,ali tek XX vek nazivamo
vekom inflacije.
3.Velike ratne inflacije velikih razmera,narocito za vreme I posle I sv.rata u Nemeckoj,Austriji,Madjarskoj,
POljskoj I Rusiji. 4.50-ih I 60-ih godina XXveka broj studija posvecen problemu inflacije raste geometr.
Progresijom. 5.Do druge polovine 60-ih godina inflacija je bila shvacena kao obavezni pratilac visoke
konjukture I zaposlenosti kao cena kojom se placa puna zaposlenost. 6.Ekonomske teorije inflacije se cesto
mimoilaze jer jednu istu teoriju jedni objasnjavaju traznjom, drugi troskovima a treci strukturnim
neuskladjivanjem.
2. UZROCI I VRSTE INFLACIJE
Faktori koji se identifikuju kao osn.uzrocnici inflacije svrstavaju se u dve grupe:
1.monetarni(osnovni uzrok je ekspanzija novcane mase)
2.nemonetarni(realni) faktori(visoki troskovi poslovanja, rast licnih dohodaka…
Ali ipak,sl.uzrocnici su prisutni kod svih autora:
1.porast novcane mase
2.rast licnih dohodaka koji je neuskladjen sa rastom produktivnosti rada
3.rast opste I zajednicke potrosnje
4.rast investicije
Razlikuje se jos jedna podela:
1.inflacija traznje
2. inflacija troskova
3.strukturna inflacija
I namecu se jos dve konkretne I izrazito vazne: Stagflacija I inflacioni vrtlog
3. POSLEDICE TOKOVI I FAZE INFLACIJE
Sve posledice mozemo posmatrati kao ekonomske, socijalne I politicke. Najznacajnije posledice inflacije su:
1. porast opsteg nivoa cena
2. snizavanje kriterijuma privredjivanja
3. smanjenje efikasnosti privrede
4. pad stope akumulativnosti
5. smanjenje konkurentnosti privrede
6. pogorsanje uslova za sticanje dohotka
7. diferenciranje polozaja pojedinih kategorija stanovnistva
8. ekonomska nesigurnost radnika
9. stvaranje paralelnih valutnih sistema
10. obezvredjivanje stednje
Inflacija ima svoju putanju:
I faza-povecavaju se cene deficitarnih proizvoda
II faza- nastupa Kingov zakon- porast cena je znatno veci nego sto je smanjenje ponude roba u odnosu na
tranziciju
III faza-kupovna snaga novca znatno opada, cene se povecavaju I zalazi se u tokove Hiperinflacije
4.FAKTORI GENERISANJA INF. I TRANSMISIONI MEHANIZAM INF.
Po troskovnom konceptu inflacije osnovni faktori njenog generisanja smatraju se:
a)nadnice(inflacija nadnica)
b)profit(inf.profita)
c)materijalni troskovi(glavni generatori inflacije)
Svaka inflacija moze imati razliciti inicijalni impuls ili karakter ali kada se pokrene taj inflatorni proces ili
transmisioni mehanizam koji u pocetku ima oblik cene<>cene, koji se zatim transformise u cene<>licni dohodci
I cene <>devizni kurs. Kod transmisije inf.imamo da se inflacija traznje redovno transformise u inflaciju
troskova I strukturnu inflaciju.
5.EFEKTI INFLACIJE
Posto se danas radi o u glavnoj blagoj inflaciji njeni efekti su:
1.direktni(pozitivni)efekti inflacije
a)podsticaj stope rasta I proizvodnje
b)stimulisanje investicija
c)stimulise se I potraznja koja povratno stimulise proizvodnju
2.direktni(negativni) efekti inflacije
a)opada kupovna snaga novca u zemlji
b)pad deviznog kursa
c)smanjenje izvoza I porast uvoza
d)neizvesnost u privredi
e)stvara se poslovna nesigurnost
3.indirektni efekti inflacije nastaju u sferi raspodele novcanog dohodka
a)u infl.gube svi nosioci fiksnih dohodaka(sluzbenici,lekari..)
b)u infl. Najvise dobijaju drzava,monopoli I preduzetnici
c)u inf. Relativno dobijaju duznici
e)inf. Dovodi do bezanja privatnog kapitala u inostranstvo
6.INDEKSACIJA I MERENJE INFLACIJE
Indeksacija znaci da se tekuce nominalne plate povecaju u skladu sa inflacijom u proteklom periodu. To je
proces prilagodjavanja svih faktora proizvodnje stopi inflacije. Statisticko merenje inflacije izvodi se iz indeksa
cena na malo I indeksa troskova zivota
I=E(P1PoxWo)/EWo ili I=E(P1?PoxPoQo)/EPoQo pri cemu se kao ponder uzima vrednost
proizvodnje u baznom periodu Wo=Po x Qo
E-suma, P1-cene tekuceg perioda, Po-cene baznog perioda, Wo-vrednost proizvodnje baznog perioda(ponder),
Qo-kolicina proizvodnje baznog perioda
7.FRIDMANOVA TEORIJA INFLACIJE
Kroz Fridmanov monetarizam se zapravo reafirmise kvantitativna teorija novca. “Inflacija je uvek I svuda
monetarni fenomen jer se ona stvara rastom kolicine novca koji je brzi od rasta proizvodnje”.Za
monetariste,novac je alfa I omega ekonomskog razvitka, temelj teorijske analize I glavni instrument ekonomske
politike.Dakle, teorija traznje novca je sustina Fridmanove monetarne teorije a traznja novca zavisi od:
1)ukupnog iznosa I strukture imovine, 2) kretanja cena, 3) sklonosti drzanja pojedinih oblika imovine
8.KEJNSOVA TEORIJA INFLACIJE
Kejns objasnjava inflaciju kao posledicu porasta efektivne traznje u uslovima pune zaposlenosti gde svako
povecanje efektivne traznje se odrazava na porast cena.Sustina Kejnsove teorije je u naglasavanju rasta nivoa
agregatne traznje iznad nivoa agregatne ponude u uslovima pune zaposlenosti.
9.FISEROVA MONETARNA TEORIJA INFLACIJE
Fisher-fenomen inflacije nastupa usled preterane ekspanzije novca. Fiserov model kvantitativne teorije novca
zasniva se na jednacini: M x V = P x T ili P = M x V/T
M-kolicina novca u opticaju, V-brzina opticaja novca, T-obim robe, P-opsti nivo cena Iz formule vidimo da je
nivo cena upravno proporcionalan kolicini novca u opticaju a obrnuto proporcionalan proizvodnji
10.KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA
Teorija se razvija od XVI-XX veka kroz dve faze:
1.primitivna kvantitativna teorija novca
2.razvijena kvantitativna teorija novca
Sustina ove teorije je u tome sto istice strogo kvantitativan odnos izmedj novca I cena I to novac kao nezavisno
promenljiva I cena kao zavisno promenljiva. Dakle, velicine cena varira proporcionalno sa promenom kolicine
novca, dok mehanicka povezanost novca I cena se temelji na predpostavci konstantne brzine kruzenja novca.
Teorija se izrazava formulom: P=Q/M gde je Q-kolicina robe, M-kolicina novca u opticaju, P-cene
3)Jacanje konkurentnosti medju bankama kroz liberalizaciju kamatnih stopa I snizavanje obaveznih rezervi.
4)Ukidanje direktnih instrumenata monetarne regulacije to znaci da odredjena kontrola kamatnih stopa I marzi
nece I dalje biti zadrzana od strane Centralne banke.
5)Centralna banka nakon procene u odstupanju projektovanih I stvarnih ciljeva I tokova treba da se brzo odluci u
pogledu visine I dinamike doziranja monetarne korekture.
6)Monetarna politika mora biti visoko uskladjena sa fiskalnom politikom.
18.RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA KAO OPSTA STRATEGIJA PROTIV INFLACIJE
Restriktivna monetarna politika treba da smanjenjem mase novca I kredita u privredi smiri traznju I potrosnju,sto
treba da dovede do smirivanja cena. Sistem mera koje danas stoje na raspolaganju restriktivnoj monetarnoj
politici je sledeci:
1.povecanje eskotne stope Centralne banke
2.povecanje kamatnih stopa,na kredite u bankarskom sistemu
3.korektivna politika otvorenog trzista
4.restrikcija kredita privredi
5.restrikcija kredita stanovnistvu
6,povecanje stope obaveznih rezervi
7.stimulisanje svih oblika stednji
8.otezavanje zaduzivanja banaka u inostranstvu
19.KOORDINACIJA I SINHRONIZACIJA MONETARNE I FISKALNE POLITIKE U USLOVIMA
INFLACIONE NESTABILNOSTI
Osnove razilazenja izmedju monetarista I fiskalista
1.Monetaristi
a)protivnici drzavne investicije
b)pristalice slobodnog trzisnog mehanizma
c)opsti nivo cena je makroekonomski odredjena velicina
d)veruju u stabilnost traznje novca
e)privredni sektor je stabilan I promene u traznji su trenutne I male
2.Fiskalisti
a)pobornici drzavnog intervencionizma
b)protivnici stihijskog delovanja trzisnog mehanizma
c)traznja za novcem je nestabilna
Monetarna I fiskalna politika treba da osiguraju dovoljnu traznju koja nece izazvati inflatorne efekte,a kada
imamo nivo pune zaposlenosti:
1.Monetarna politika se zasniva na visokim kamatnim stopama I plus restriktivna ponuda novca
2.Fiskalna politika dodatnim oporezivanjem sprecava sirenje inflacije
Osnovni ciljevi monetarno ekonomske politike svake drzave su:
1.Stabilnost privrede I cena
2.Zaposlenost svih faktora proizvodnje
3.Optimalmost ekonomskog rasta
4.Uravnotezeni platni bilans
RECESIJA=EKSPANZIVNA FISKALNA POLITIKA+EKSPANZIVNA MONET.POLIT.
PROSPERITET=RESTRIKTIVNA FISK.POLIT.+RESTRIKTIVNA MONET.POLIT.
20.SPECIFICNOSTI ANTIINFLACIONIH PROGRAMA I ANTIINFLACIONE POLITIKE
Antiinflacioni je konkretizovani dokument za resavanje inflatornih problema u jednoj zemlji koji se posle
politickog usvajanja stavlja na raspolaganje vladi za njegovo sprovodjenje I dosledno realizovanje,kao I na uvid
najsiroj javnosti u zemlji I inostranstvu.Program mora da usvoji sl.kriterijume:
1.Da obezbedi konzistentan I odlucan antiinflacioni program
2.Da se spreci odredjenom kombinatorikom antiinflacionih mera preterano usporavanje ekonomskog rasta
3.Antiinflacioni program mora biti realan I ne sme se prekidati u toku sprovodjenja
Za ostvarivanje antiinflacionog programa predleze se neka osnovna kombinacija metoda I mera:
1.Jacanje efikasnosti prrivredjivanja zasnovane na rezervama u privrednim resursima
2.Smanjenje investicija I potrosnje u realnom iznosu
3.Smanjenje ukupnih troskova reprodukcije4.Stroga administrativna kontrola cena I plata
21.ANTIINFLACIONE MERE STABILIZACIONIH PROGRAMA
Kao glavne mere u sprovodjenju antiinflacionog programa smatraju se:
1.Mere monetarne politike
2.Mere fiskalne politike
3.Mere u investicionoj politici
4. Mere neposredne kontrole cena
5.Sprovodjenje mera realnih kamatnih stopa
6.Mere moraju biti ostrije preme preduzecima koja posluju sa gubicima,a nisu od vitalnog drustvenog
znacaja7.Oboriti stopu inflacije u sveri zaposljavanja I socijalne politike
Kao najvaznije administrativne mere smatraju se:
1. Monetarno politicke mere
a)devalvacija I revalorizacija
b)povecanje kamatnih stopa
c)kontraaktivna politika otvorenog trzista
d)restrikcija potrosackih kredita
e)povecanje procenata obaveznih rezervi
F0blokiranje investicionih sredstava
2.Fiskalno politicke mere
a)smanjenje javnih rashoda
b)sprecavanje daljeg zaduzivanja drzave kod Centralne banke
c)povecanje poreza I placanja u napred
3.Trzisno politicke mere
a)zamrzavanje cena
b)zavodjenje deviznog rezima
c)kontrola sporne trgovine
23.ORTODOKSNA ANTIINFLACIONA POLITIKA
Ona prvenstveno deluje na strani traznje I to kod lakih inflacija,a samo indirektno na strani ponude I tako veoma
slabo zadire u realnu stranu privredjivanja. Ortodoksni model se primenjuje kod razvijenih zemalja putem cvrste
fiskalne I cvrste monetarne politike. Program se oslanja:
1.Kresanju budzetskog deficita uz eliminisanja njegove monetarizacije
2.Fiksnom deviznom kursu
3.Odrzavanju fiksnog deviznog kursa uz priliv inostranih kredita
25.HETERODOKSNA ANTIINFLACIONA POLIT.
Heterodoksni program je usmeren na razbijanje inflatorne inercije putem politike dohotka,direktnih intervencija
u oblasti cena,plata I deviznog kursa uz ortodoksne fiskalne I monetarne mere.Glavne mere heterodoksne
antiinflacione politike smatraju se:
1.Kontrola nadnica I cena
2.Fiksni devizni kurs
3.Monetarna reforma
4.Parcijalna deindeksacija finansijskih instrumenata
Program je pogodan za razbijanje hiperinflacije.
26.NEORTODOKSNA ANTIINFLACIONA POLITIKA
Ona predstavlja pokusaj sinhronizacije zamrzavanja deviznog kursa,plata I cena ali na novom nizem nivou
inflacije.Model se zasniva na teoriji racionalnog ocekivanja I ima sl. Predpostavke:
1.Pojedinacni privredni subjekti koriste sve raspolozive informacije da bi zasnovali svoja ocekivanja pri cemu se
ne oslanjaju previse na proslost.
2.Informacije se dalje podvrgavaju obradi I analizi da bi se dobile realne I osmisljene vrednosti na bazi
ocekivanja. Razlikuju se tri vrste ocekivanja:
a)staticko ocekivanje(buducnost se preslikava na sadasnjost)
b)adaptivno ocekivanje(subjekti ce adaptiratisvoja ocekivanja na bazi stecenog znanja)
c)racionalno ocekivanje
