8. VRSTE INFLACIJE
a) Prema intenzitetu
(lake, srednje i hiperinflacije). Lake-sa godišnjim
rastom cena 2-5%. Srednje-5-15%.Hiperinflacije-15-40% i pokazuju
potpuni finansijski krah jedne privrede.
b)Prema dužini trajanja inflatornog
procesa
(sekularnu, jednokratnu i
hroničnu).Sekularna dugo traje, ima blaži oblik, ima umeren rast cena, i
retko prelazi u hiperinflaciju.Hronična je oštrija, s višom stopom cene i sa
razvojem iz godine u godinu.
c)
Prema poreklu:
- uvezenu; nastaje usled suficita ili deficita pratnog bilansa, porasta cena
na svetskom tržištu, kroz uvoz robe i kapitala.
- domaća; nastaje usled delovanja brojnih internih faktora u dinamici
razvoja jedne privrede.
d)
Prema mogućnosti
odraza na cene
(aktivnu i
neaktivnu(prigušenu)).Aktivna-neposredno se odražava na porast cena.
Neaktivna-u početku ne deluje na porast cena već se javlja kada se
iskoriste svi proizvodni faktori i ostvari se puna zaposlenost.
e)
Prema načinu
nastanka
(namernu i nenamernu).Namerna-nastaje kada se
izvršava preraspodela dohotka deficitnim budžetckim sistemom
finansiranja razvoja. Nenamerna-nastaje spontano kao posledica
ekonomskih teškoća.
10.MONETARNA INFLACIJA
Drugačije se naziva i inflaija efektivne novčane tražnje, ili inflacija
kupovne snage. Koncept ove inflacija polazi od toga da uz dati nivo cena i
nadnica postoji višak agregatne novčane tražnje u odnosu na robne
fondove iza čega sledi rast cena koji treba da ih uravnoteži.
Novčana tražnja se pri tom diferencira u dva oblika: na efektivnu tražnju i
prlatežno sposobnu tražnju.
Inflacija tražnje uglavnom je posledica neadekvatnog delovanja
monetarnog sistema koji kreira suvišnu količinu prometnih znakova,
nekonvertibolnog novca.
Uvek se kao primarni uzrok inflacije javlja povećana ponuda novca na
tržištu iznad potreba proizvodnje. U ove oblike inflacije danas se ubrajaju
sledeći faktori:
-ekspanzija bankarskih kredita preko zaduživanja države kod CB za
pokriće budžetskog deficita,
-ekspanzija novca CB preko zaduženja investitora,
-ekspanzija bankarskih kredita preko enormnog rasta potrošačkih kredita,
-ekspanzija kratkoročnih kredita preduzećima.
Do zaduživanja države kod CB može doći kroz planirani budžetski deficit
ili uravnotežen budžet, ali da se planiranim prihodima ne mogu pokriti
rashodi.
Ekspanzija bankarskih kredita i kredita stanovništu(potrošački krediti)
preko stvarno formirane štednje deluje identično kao i zaduživanje države
kod CB.
Starija shvatanja inflacije danas polazi od klasičnog ekonomskog učenja
konkurentnog tržišta i odvojenosti realnih i nominalnih agregata. Realna
proizvodnja, troškovi i dohodak određeni s konkrentnim tržištem, dok su
cene i nominalne veličine zavisne od količine novca.
Inflacija je monetarni fenomen, jer nastaje kao poseldica preterane
količine novca u prometu.
Klasična teorija inflacije novčane tražnje polazi od relacije: višak novčane
tražnje>porast cena>porast ličnog dohotka>višak novčane tražnje.
11. NERAVNOMERNA RASPODELA NACIONALNOG
DOHOTKA KAO UZROK INFLACIJE
Raspodela ND se vrši preko tržišta posredstvom novca. Uobičajena
raspodela ND vrši se na: ličnu potrošnju, neto investicije i zajedničku
potrošnju i deo koji odlazi na izvoz. Ukoliko jedan oblik potrošnje ND
poveća svoje učešće u ukupnoj raspodeli ND on to može da učini samo na
teret druga dva oblika potrošnje.Zbog porasta cena do kojih dolazi, realno
će manje da učestvuje u ukupnoj raspodeli.
Njihovo učešće u raspodeli nominalnog dohotka ostaje isto, ali realno
učešće u raspodeli(zbog rasta cena) znatno opada. Preraspodela ND
javalja se kao primarni impuls inflacije, nakon čega dolazi i do porasta
monetarne mase u privredi, koja se sada pojavljuje kao sekundarni faktor
inflacije.
A)Povećano učešće lične potrošnje u raspodeli ND nastaju u slučaju kada
dođe do povećanja ličnih odohodaka iznad porasta produktivnost rada
aktivnih primalaca ličnog dohotka. To dovodi do porasta cena.
B)Povećano učešće neto investicija u realnoj raspodeli ND dovodi do
infalcionih promena. Investicije deluju inflatorno, jer trošenjem
akumulacije stvara se novčana kupovna snaga, dok će robni fondovi biti
na tržištu tek po završetku investicije i njenog stavljanja u pogon odnosno
izbacivanjem na tržište novog proizvoda.
C)Porast učešća opšte potrošnje u raspodeli realnog nacionalnog dohotak
po svojoj prirodi predstavlja stalan izvor inflacije, posebno kada se
povećava potrošnja upotrebljiva za neprivredne investicije
13. STRUKTURNA INFLACIJA
Ne može se odvojiti kao poseban tip inflacije. Radi se o mešovitom obliku
tipa inflacije tražnje i inflacije troškova.
Prema teoriji strukturne inflacije sve sektore možemo podeliti na tri
osnovna sektora, a to su:1)sektori sa viškom agregatne
novčanane(T>P),2)sektori sa manjkom agregatne novčane tražnje
(T<P);3)sektori sa uravnoteženim odnosima ponude i tražnje(T=P).
Do inflacije može do dođe i kada ne postoji raskorak tražnje i ponude u
privredi ali postoji na parcijalnim tržištima. U globalnoj ravnoteži postoji
niz strukturnih debalansa P i T , nastalnih na bazi stalnog
procesapomeranja P i T s jednih na druga tržišta. Višak tražnje i rast cena
na pojedinim parcijalnim tržištima neutralizuje sniženje cena na drugim
tržištima na kojima postoji adekvatna novčana tražnja ispod robnih
fondova.
Da bi se održala stabilnost sistema kao celine i uspostavila nova ravnoteža,
nužno je da postoji veći manjak novčane tražnje na tim parcijalnim
tržištima u odnosu na višak tražnje na drugim parcijalnim tržištima. Kada
postoje velike promene na parcijalnim tržištima nije moguće uspostaviti
stbilan opšti nivo cena.
4. PLATNI BILANS KAO UZROK INFLACIJE
Savremena finansijska teorija i politika stoje na stanovištu da i pasivan i
aktivan platni bilans mogu biti faktor inflacije.
1) Pasivni PB
Deluje u dve faze: zbog većeg uvo6za u odnosu na izvoz dolazi do
stabilizacionog efekta u privredi. Nijena zemlja ne može neograničeneo
povećati defiti i kumulisat dugove prema inostranstvu. Nastaje druga faza
kada će trebati povećati izvoz iznad uvoza, da bi se ostvarenim devizama
plaćao prethodno ostvareni veći uvoz. U ovoj fazi pasivni platni bilans
deluje negativno:a)smanjenjem raobnih fondova u zemlji zbog povećanog
izvoza i b)povećanjem novčanim opticajem zbog formiranja deviznih
rezervi i njihovog otkupa od strane CB.
Ukoliko se deficit platnog bilansa pokriva zaduženjem u inostranstvu, ovo
će zaduženje u narednim godinama nametnuti obaveze plaćanja kamata i
otplata duga inostranstvu. Da bi se mogao izvršiti ovaj transfer, trebaće
povećati izvoz domaće robe, ali da se pri tome ne uvozi odgovarajuća
protivvrednost u robnim fondovima. Bez obzira iz kog osnova nastao
deficit PB on deluje inflatorno.
2) Aktivni PB
Zbog priliva deviza dolazi do stvaranja velikih monetarnih rezervi. Nih
mora da otkupljuje CB na kojoj osnovi izdaje novu kupovnu snagu i time
povećava monetarnu masu u domaćoj privredi. Povećanje monetarne mase
stvara mogućnost za inflatorni impuls. To znači da zemlja uvoz inflaciju iz
inostranstva. Aktivni bilans plaćanja dvostruko je negativan.
Višak izvoza u odnosu na uvoz deluje na smanjenje raspoloživih robnih
fondova na tržištu što dovodi do inflatornog pritiska.
Postoji i mogućnost pojave inflacionog pritiska i preko povećanja cena u
inostranstvu koji se uvoze-dovodeći do rasta cena u zemlji. Moguće je
pokretanje domaćih cena preko porasta novčanog opticaja uzrokovanog
autonomnim kretanjem kapitala, efektom devalvacije na domaći novčani
opticaj-pri čemu dolazi do platno-bilansnih i čisto monetarnih faktora
inflacije.
Samo uravnoteženi bilans plaćanja deluje stabilizaciono na domaću
privredu, ali i na unutrašnju monetarnu situaciju zemlje, i to samo pod
određenim pretpostavkama odgovrajućeg strukturnog delovanja i
uskalđenosti strukture uvoza i izvoza.
Ni uravnotežen platni bilans nije neutralan u odnosu na stabilnost
privrede.
15. EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE
Inflacija je bolest privrednog organizma čiji su negativni efekti značtno
veći od pozitinvih delovanja, te da je stoga treba negatino oceniti.
Sve posledice delovanja inflacije mogu se podeliti u dve osnovne grupe:
-direktne posledice delovaja inflacije,
-indirektne posledice.
I direktne i indirektne mogu se dalje podeliti na pozitivne i negatine
posledice delovanja.
1.)
Direktne pozitivne posledice inflacije
a)Podsticaj stopi rasta i proizvodnje, danas se prihvata kao osnovni oblik
pozitivnog primarnog dlovanja inflacije. Porast privredne aktivnosti sa
svoje strane redovno traži novu količinu novca, odnosno porast novčane
mase. Porast novčane mase iznad optimalne može povoljno delovati na
aktiviranje nezaposlenih kapaciteta i radne snage. Noviji razvoj privrede je
pokazao da se pozitivne efekti inflacije kroz rast novčane mase precenjuju,
jer više je verovatno da će dodatna emisija novca i blaga inflacija, pre
prouzrokovati rast cene nego što će dovesti doaktiviranja nezaposlenih
kapaciteta i rada.
b)Stimulisanje investicija je druga pozitivna posledica kada su investicije
niske i kada predti opasnost od pojave recesije i krize. U uslovima
inflacije, svaka investicija izgleda rentabilna, posebno se to odnosi na
investicije koje se pokrivaju kreditima banke, jer kamata retko kada
pokriva stopu inflacije i najčešće je negativna.
c)Stimulisanje potrošnje je jedan do vrlo uočljivih delovanja inflacije, jer
se u uslovima viših stopa inflacije ne isplati štedeti. Potrošnja postaje
atrativna što dovodi do bega novca u realna dobra. Preterana potrošnja
koju generiše inflacija dovodi do gubljenja kvaliteta proizvoda, a to ima za
posledicu nestašicu određenih bitnih proizvoda na tržištu.
2.)
Direktne negativne posledice delovanja inflacije
a)Inflacija dovodi do opadanja kupovne snage novca u zemlji
b)Pad kupovne snage domaćeg novca dovodi do obaranja deviznog kursa
c)Smanjenje izvoza i porast uvoza su rezultat naglog bujanja domaće
novčane tražnje u zemlji i rasta cena u odnosu na svetsko tržište
d)Inflacijom naduvena novčana tražnja dovodi do rasta cena, ali vrlo
različito na razne vrste proizvoda. Ukoliko se uvede kontrola cena doći će
do pojave prigušene inflacije. Time se otklanjaju samo posledice inflacije,
ali ne i uzroci poremećaja. Stvarna inflacija sa svojim negativnim
delovanjem i dalje ostaje, jer čim prestane primena kontrole cena nastali
raskorak P i T dolazi do punog izražaja, inflacija izbija svom snagom na
površinu, i to neverovatnom brzinom.
e)Stvara se poslovna nesigurnost u kojoj su dogoročni ciljevi razvoja
potisnuti u drugi plan
f)Porast cena pogoduje neekonomičnom poslovanju. Uz pomoć kredita
rešavaju se svi problemi koji bi morali stvarno rešavati boljom
proizvodnjom, većom produktivnošću.
g)Inflacija nepovoljno deluje na primenu principa raspodele prema radu i
rezultatima rada
h)Porast brzine opticaja jednim delom je posledica sve većeg nepoverenja
u domaći novac
i)Tražnja za potrošačkim kreditima raste većom brzinom nego što bi to
bilo da nema inflacije.
3.)
Indirektne pozitivne i negatine posledice inflacije
Indirektene posledice delovanja inflacije javljaju se kroz brojne efekte u
raspodeli i preraspodeli nac dohotka, u kojoj jedni gube, a drugi dobijaju.
U inflaciji gube svi nosioci stalnih dohodaka: službenici, penzioneri,
ulagači na štednju, čija nominalna primanja zaostaju iza porasta cena.
Pojavom nominalnih dohodaka dolazi do smanjenja realne kuovne snage.
U preraspodeli dohotka obično dobijaju industijalci i trgovački kapitalisti,
jer su u mogućnosti da brzo povećaju svoje cene, s obzirom da je tražnja
visoka i da je moguće po visokim cenama izvršiti realizaciju svih roba i
usluga. Cene roba rastu brže od porasta troškova proizvdnje, tako da se
ostvaruju izvestan obligopole u savremenom kapitalizmu.
Država ima najveću korist od inflacije. Država po dva osnova povećava
svoje učešće u raspodeli nac dohodka i to:
- formiranjem javnih prihoda na bazi nac dohotka, čime država povećava
reačno učešće u raspodeli ostvarenog nac dohotka.
- deficitnim finansiranjem (emisijom novca) radi pokrića budžetskog
deficita. Država pokušava do poveća svoje učešće u raspodeli nac dohotka
na štetu drugih učesnoka u raspodeli. Država kroz inflaciju omogućava
sebi smanjenje tereta javnih dugova, koje vraća upisnicima zajma, ali
obezverednim novcem.
Socijalne posledice inflacije su najteže jer pogađaju one koje treba štititi, a
štite one kojimazaštita nije potrebna.
16. INFLACIJA I PRIVREDNI RAST
Različita shvatanja o delovanju inflacije na privredni rast se mogu podeliti
u nekoliko osnovnih stavova:
1)Inflacija blokira ekonomski razvoj, dovodeći do disproporcija
ineranoteža u procesu rasta. Ona predstavlja posledicu loše vođene
ekonomske politike. Bolje se opredeliti za stagnantnu privredu bez
inflacije, nego razvoj uz jače izraženju inflaciju. Inflacija redovno vodi
privrednoj retardaciji.
2)Inflacija je obavezni pratilac privrednog razvoja, nužno zlo, pošto se ne
može izbeći u procesu rasta.
3)Inflatorni proces je apsolutno štetan jer dovodi do usporavanja
privrednog rasta.
4)Inflacija dovodi do povećanja stope i mase akumulacije, a to vodi rastu
investicione potrošnje, koja dovodi do ubrzanja ekonomskog rasta.
5)Inflacijom naduvena tražnja dovodi do porasta ukupne potrošnje, čime
se sprečava eventualno nastajanje deflatornih faktora u privredi.
Razlozi prihvatanja blage inflacije ko nepohodne cene visoke stope rasta
jesu sledeći:
1)Inflacija dovodi do pada produktivnosti rada
2)Stabilnost cena daje podstreka štednji ali po svojoj prirodi delovanja
inflacija smanjuje štednju, koja je inače neophodna za formiranje kapitala
i ekvipiranje brojne radne snage.
3)Pošto inflacija povećava štednju uštedena sredstva pretvarju se u izvore
za ekspanziju u pravcu stimulisanja privrednog rasta.
4)Dobit u infalciji omogućava preduzećima stvaranje unutrašnjih fondova
za ekspanziju, ali to vodi neracionalnoj uptrbi tih fondova, i navode
preduzeća na proširivanje kapacitete radi očekivanje novih profita.
Inflacija otežava realno planiranje privrednog razvoja. Planiranje osnovnih
proporcija razvoja ko i svi ostali indikatori društvno-ekonomskog
raznvoja, pretpostavlja relativnu stabilnost cena. Ukoliko u planskom
periodu dođe do jačeg rasta cena u odnosu na cene po kojima je planirana
vrednosna raspodela nac dohotka i društvenog proizvoda, ostvarena
kretanja će značajno odstupati u odnosu na planirana.
U korist inflacije postoje ozbiljni razlozi za inflatorno finansiranje
ekonomskog razvoja, jer je očito da inflacija često ima stimulatino
delovanje u ekonomski razvoj.
Uobičajen je i stav da inflacija stimulativno deluje na ekonomski rast u
uslovima kada u privredi postoje neiskorišćeni kapaciteti i rezerve radne
snage.
Uslovi blage inflacije i relativne stabilnosti osiguravaju najpovoljnije
pretpostavke za stabilan i dugoročan kvalitetan ekonomski razvoj.
17. DELOVANJE EKONOMSKOG RAZVOJA NA INFLACIJU
Dokazano je da inflacija koja isuviše dugo traje obično postaje
eksplazivna, dovodeći pre ili posle do otežavanja rasta. Posleratni period
većine zemalja ne ukazuje na postojanje neke čvrste veze između stope
inflacije i stope privrednog rasta.
Smatra se da privredni rast sam po sebi ne mora da dovede do porasta
cena. U situaciji neiskorišćenih kapaciteta, privredni rast ne mora
neophodno dovesti do porasta cena. U tim uslovima, upravo bi privredni
rast trebalo da potpomaže stabilnost i pad cena.
Visoka stopa privrednog rasta, ne dovodi do inflacije i dizanja cena. Tu
deluju određeni uslovi u kojima se odvija dati privredni rast, a koji je često
praćen pojavom strukturne inflacije iz sledećih razloga: disproporcija u
razvoju, pojava uskih grla proizvodnje, uvozna ograničenost, preraspodela
dohotka itd.
18. INFLATORNO FINANSIRANJE RAZVOJA
Politikom monetarne ekspanzije mogu se pokrenuti na prizvodno
korišćenje neangažovani faktori proizvodnje. A ukoliko deficitno
finansiranje dovede do povećanja proizvodnje robe povećanje monetarne
mase, propraćeno porastom cena, dobija svoju protivtežu u porastu
proizvodnje. Krajnji efekat inflacije izraziće se u punijem korišćenju
raspoloživih proizvodnih faktora i proširenju apsorpcione moći tržišta.
Nerazvijene zemlje moraju obratiti pažnju na izbor investicija koje se
finansiraju iz emisije. Nužno je voditi računa da preraspodela ne garantuje
sama po sebi racionalnu upotrebu tako stvorene akumulacije. Adekvatnim
fiskalnim merama treba sprečiti odlivanje kapitala u spekulativne kanale i
nebitnu potrošnju vlasnika preduzeća kojima je porast cena povećao profit.
Opšte je mišljenje da kad pređe određene razmere inflacija postaje
opasnija bolest u nerazvijenim zemljama i zbog čpinjenice što je
ekonomski i sdministrativni mehanizam ovih zemalja manje efikasan.
Inflacija se onda obrće u faktor koji ometa formiranje i racionalnu upotebu
akumulacije. Ona podstiče nebitne transakcije i uništava duh štednje.
Povećava se tražnja uvoznih proizvoda, podstiče bežanje kapitala iz
zemlje i smanjuje interes inostranstva za investiranje.
19. INFLACIJA I PLATNI BILANS
Inflacija u svim privredama ima negatinvo delovanje na platni bilans.
Domaće cene i troškovi povezani sa svetskim tržištima, tako da se
delovanje inflacije automatski prenosi preko cena na trgovinski balans, a
negativnim promenama u trgovinskoj dolazi do negativnih efekata i u
platnom bilansu. Ukoliko je u platnom bilansu postojala ravnoteža-
inflacija će dovesti do pojave deficita, u slučaju da već postoji defici-
inflacija ima tedenciju da taj deficit proširi.
Delovanje inflacije na PB uglavnom se oseća preko delovanja inflcionarne
novčane tražnje na izvoz i uvoz. Ukoliko u zemlji postoji veća novčana
tražnja praćenja većim rastom cena u odnosu na cene u privredama,
parterima inflacijom pogođene ekonomije, dolazi do smanjenja izvoznih
troškova, poskupljenja izvoznih roba za inostranog kupca, itd. Izvoz u
inflacijom pogođenoj privredi opada. Opadanje izvoza je veće do
promene nac dohotka, tako da dolazi do pojave delovanja negatinvog
spoljnotrgovinskog multiplikatora.
Inflacija dovodi do podsticanja uvoza. Pritisak na uvoz se generiše iz
nekoliko negativnih efekata:
-domaća novčana tražnja koja je u inflaciji nabujala i koja se kreće iznad
rasta robnih fondova i vrši pritisak na domaćem tržištu dovodeći na njemu
do porasta cena
-deo nezadovoljne novčane tražnje vrši pritisak na stranim tržištima
dovodeći do pritiska na uvoz
-relativno više domaće cene i troškovi dovode do stimulacije uvoza sada
jeftinije inostarane robe, dok se izvoz ne isplati.
Inflacija uglavnom deluje u sva tri pravca.
20. INFLACIJA, DEVIZNI KURS I KAMATA
Negativna delovanja inflacije na izvoz i stimulatina delovanja na uvoz
različito se osećaju u privredi koja ima fiksni devizni kurs i u privredi koja
ima fluktuirajući devini kurs.
U privredi koja ima fiksni devizni kurs-ukoliko zemlja i uz postojaje više
stope inflacije želi da održava svoj kurs stabilnim moraće da ga štiti
intervencijama iz monetarnih rezervi.
U slučaju postojanja fluktuirajućeg deviznog kursa-promena deviznog
kursa veća od porasta cena, konkurentski položaj domaće privrede se
popravlja, i suprotno tome, kod manje promene kursa domaćeg novca u
odnos na porast cena.
Inflacija nepovoljno deluje na platno-bilansne odnose. Tako u privredama
u kojima postoji hroničn i veliki deficit PB ona je primorana provesti
devizna ograničenja i deviznu kontrolu, dok u drugim uslovima zemlja se
može odlučiti za devalvaciju.
21. DEFLCIJA I DEFLACIONA POLITIKA
Deflacija je suprotna inflaciji. Ona je takvo stanje u privredi u kojem
efikasna novčana tražnja zaostaje za ponudom roba(T<P). Ona je retka
pojava.
Deflaciju karakteriše proces kontrakcije novčanog volumena, a posmatra
se kao proces opadanja efektvne tražnje, uz njeno sve veće vezivanje za
ciklična kretanja kapitalističke privrede.
Deflacija kao sredstvo u borbi protiv inflacije danas ne daje gotovo
nikakve rezultate u razvijenim privredama.
Deflacija je u teoriji karakteristična po nekoliko elemenata: padu cena,
porast kamatene stope, pad investicija i realizacije, pojava gubitka. U
deflaciji određenu korist izvlače verovnici, jer se dugovi vraćaju
nominalno u istom, ali realno u daleko višem iznosu. Dužnici takođe iz
istih razloga gube, pa se nastoje što pre osloboditi obaveza.
Posebne teškoće deflacija donosi državi, jer joj prihodi opadaju, a dugovi i
obaveze realno se povećavaju.
Korist od deflacije imaju rentijeri koji su uglavnom samo poverioci, ali ne
i dužnici. Korist imaju i ulagači na štednju ako ne dođe do bankrota banke.
Deflacija se javlja kao monetarni fenomen, a može biti izazvata različitim
brojnim faktorima: monetarnim, finansijskim, političkim fakorima.
1)Deflacija izazvana monetarnim faktorima vezana je za smanjenje mase
novca u opticaju ili za veliko usporavanje brzine optica novca. Deflacija
nastala oštom restriktivnom monetarnom politikom sprovodi se na
nekoliko načina: restriktivnom kreditnom politikom, povlačenjem kredita
od strane CB, blokiranje delova novčane mase, odliv kapitala u druge
zemlje itd.
2)Finansijski uzroci deflacije mogu se javljati kao sledeći oblici:
raspisivanje unutrašnjim državnih zajmova za stavnovništvo, vraćanje
ranijih dugova CB, naglo povećanje poreza.
3)Realni faktori def se mogu javljati kao sledeći oblici: porast robnih
fondova, uz smanjenje kupovne snage;nagli rast uvoza roba u odnosu na
izvoz;intervencija iz materijalnih državnih rezervi u ponudi roba itd.
4)Politički uzroci mogu se vezati za namerno provođenje deflacije u svrhu
provođenja revalvacije valute, radi smanjenja deficita platnog bilansa, a
zatim korišćenje deflacije kao metoda borbe protiv inflacije.
22. HIPERINFLACIJA I VALUTNA REFORMA
Hiperinflaciji prethodi otvorena inflacija. U slučaju hiperinflacije iflacioni
proces poprima veliku brzinu, pri čemu kupovna snaga novca opada, jer
dolazi do svakodnevnog porasta cena. To je nekontrolisana inflacija.
Javlja se najčešće u ratnim stanjima, i vezuje se za veliku budžetsku
potrošnju i finansiranje javnih potreba preko kreditne ekspanzije. Može
rasti i u mirno vreme vođenjem ekspanzivne politike javnih rashoda i
stvaranje visokog budžetskog deficita koji se pokriva čistom emisijom
novca.
Ova inflacija dovodi do potpunog gubitka poverenja u domaći novac.
Novac dnevno gubi na vrednosti. Novčani dohodci se sve brže troše,
potrošnja buja, roba sa tržišta nestaje. Dolazi do bega od novca i plaćanja
se obavljaju u stranim stabilnim valutama ili u realnim dobrima. Ona se
razvija u dužem periodu, ne nastaje odjednom.
Hiperinflacija dovodi do dvojnog novčanog sistema u kojem strani
vredniji novac potiskuje iz prometa domaći bezvredni novac i sloma
celokupnog monetarnog sistema.
Hiperinflacija završava se valutnom reformom, kada se umesto potpuno
obezvređene valute uvodi nova novčana jedinica.
Valutna reforma se obično sprovodi u godinama posle ratova i velikih
inflacija koje duže traju. Može biti ekonomska i tehnička.
Ekonomska valutna reforma se vrši kada se umesto obezvređene, domaće
stare valute uvodi nova. Ovaj proces je povezan sa konfiskacijom jednog
dela novčane mase, odnosno dohotka vlasnika novca. Nova novčana
jedinica je u srazmeri prema staroj u zavisnosti od brzine jačine
hiperinflacije.
Tehnička valutna reforma predstavlja samo tehničku zamenu starog za
novi novac, bez konfiskacije jednog dela novčane mase, odnosno dohotka
vlasnika novca.
25. MONETARIZAM I STABILIZACIJA
Monetaristički model stabilizacije oslanja se na oštru restriktivnu
monetarnu politiku, dizanje realne kamatne stope, što treba da dovede do
smirivanja inflacije u zemlji i uravnotežavanja platnog bilansa.
Dugogodišnja kriza svetske privrede ukazuje da ekonomska politika u
zemljama u razvoju ostaje neadekvatna. Međunarodni finansijski kapital,
multilateralno postavljen kao blok interesa razvijenih privreda prema
zemljama u razvoju preko svojih finansijskih institucija već dugo
pokušava da nametne svoju filozofiju razvoja i mere ekonomske politike.
Međunarodni monetarni fond (MMF) odnosi se na politiku deviznog
kursa, politiku platno-bilansnog uravnotežavanja, monetarnu politiku,
kamatnu stopu. Interesi države time dobijaju jedinstvenu platformu u
politici sredstava, kretanja kapitala, i zaštiti interesa finansijskog kapitala.
Izvoz robe ustupa mesto finansijskom kapitalu i tehnološkoj renti.
U zemljama u razvoju postoje faktori razvoja, i to u odnosima i na tržištu
robe, rada i kapitla potrebnog za razvoj. Tržište robe je oskudno i
ograničeno; na tržištu rada ima veliki broj nedovoljno obučene radne
snage; a na tržištu kapitala manjak štednje potreban za razvoj. Tu je još i
slaba organizacija, slabo korišćenje resursa i neefikasnost države.
Privredna depresija je rezultat deflatorne politike razvijenih zemalja u
uslovima slabog funkcionisanja monetarnog sistema praćenih inflacijom.
Politika MMF orijentisana je na restriktivnu monetarnu politiku u
nerazvijenim privredama-dužnicima, pod uticajem monetarističke
koncepcije regulisanja privrede, u prvi plan je istakla otplatu i servisiranje
dugova i održavanje potrebne likvidnosti u međunarodnim plaćanjima.
Takva politika MMF praćena je ograničavanjem rasta novčane mase u
privredi, porastom kamatne stope, restrikcijom javne porošnje i investicija,
stimulaciom štednje. Ovakva politika se pokazala kao kontraindikovana
dovodeći do: pada stope rasta, slabljenja deviznih kurseva, povećanja
nezaposlenosi itd.
26. MONETARNI AGREGATI-VRSTE I KARAKTERISTIKE
Monetarni agregati su monetarni indikatori koji služe za određivanje
kvaliteta i funkcija novca u privredi, ali i za vođenje monetarne politike i
politike likvidnosti privrede.
Monetarna analiza i ekonomska politika najčešće koriste agregat novčana
masa. Pored NM koristi se i primarni novac(novac CB).U ovaj monetarni
agregat ulaze:
-Primarni novac(dinarski primarni novac, devizne obaveze prema
bankama, blagajnički zapisi NB).
NM se koristi i kao indikator ponude novca. U NM ulaze:
A)Novčana masa M1:
1)gotov novac u opticaju
2)depozitni novac(novac na tekućem i žiro računu, sred za zajed potrošnju,
osigurana sred za investicije).
B)Likvidna sredstva M2:
1)novčana masa
2)kvazi novac(štedni depoziti)
3)kratkoročne hartije od vrednosti
4)kratkoročni depoziti
C)Ukupna likvidna sred M3:
1)M2
2)sred rezervi
3)sred za kupovinu deviza
4)sred za doznake
5)ostali oročeni depoziti
D)Monetarni volumen-ukupni depoziti M4:
pored M3 obuhvata i dugoročne dinarske i devizne depozite i oročena sred
preko godinu dana.
U razvijenim privredama koristi se i agregat
Monetarni potencijal M5
koji
pored M4 obuhvata i instrumente tržišta novca.
NM i dinarski plasmani banaka su osnovni agregat preko kojih se najbolje
ocenjuje monetarna politika. U NM ulaze: gotov novac u opticaju(papirni i
kovani novac van banaka) i depoziti po viđenju(novčana sredstva na žiro i
tekućim računima, izdvojena sred za investicije, sred zajedničke
potrošnje).
Sva likvidna sred ulaze u sastav NM. Kada se NM uz likvidna dodaju i
nelikvidna sred dobija se novi agregat monetarni volumen.
Monetarni volumen sadrži:
-NM ili likvid sred
-kvazi novac
-nelikvidna sred(oročeni depoziti), a to su rezerve.
NM se tretira kao primarna likvidnost, kvazi novac kao sekundarna, a
oročeni depoziti kao tercijarna likvidnost privrede.
