Monetarne i javne finansije

H

H

H

5

5

5

М

М

О

О

Н

Н

Е

Е

Т

Т

А

А

Р

Р

Н

Н

Е

Е

И

И

Ј

Ј

А

А

В

В

Н

Н

Е

Е

Ф

Ф

И

И

Н

Н

А

А

Н

Н

С

С

И

И

Ј

Ј

Е

Е

Према

уџбенику

МОНЕТАРНЕ

И

ЈАВНЕ

ФИНАНСИЈЕ

Проф

. 

мр

Наташе

Симић

за

МЕГАТРЕНД

УНИВЕРЗИТЕТ

ПРИМЕЊЕНИХ

НАУКА

Београд

, 2002. 

H

H

H

5

5

5

1

МОНЕТАРНЕ

И

ЈАВНЕ

ФИНАНСИЈЕ

I 

ПОЈАМ

И

СУСТИНА

ФИНАНСИЈА

Финансије

представљају

научну

дисциплину

која

изучава

појаве

, 

односе

и

институције

у

вези

са

: 

креирањем

, 

прикупљањем

, 

расподелом

, 

трошењем

и

управљањем

новчаних

средстава

. 

Основни

циљ

финансија

је

: 

задовољење

личних

, 

општих

и

заједничких

потреба

друштва

. 

На

француском

 (

la finance

) – 

означава

новчане

послове

појединаца

, 

али

и

приходе

и

расходе

државе

. 

На

немачком

језику

 (

finanzen

) – 

државно

пословање

везано

за

приход

и

расход

. 

На

енглеском

језику

 (

finance

) 

– 

послови

у

националној

привреди

. 

На

српском

, 

има

два

значења

: 

-

Активност

у

прибављању

, 

располагању

, 

управљању

, 

промету

и

употреби

новца

и

заснивању

имовинског

односа

између

правних

и

физичких

лица

. 

-

Научна

дисциплина

која

проучава

одређене

економске

категорије

.  

Финансије

настају

са

настанком

робно

новчаних

односа

, 

подразумевају

: 

-

послове

текућих

наплаћивања

и

исплате

у

готовом

новцу

; 

-

све

активности

везане

за

кредите

; 

-

све

активности

везане

за

осигурање

; 

-

куповина

и

продаја

валута

и

девиза

; 

-

емисије

у

повлачењу

новца

; 

-

рад

банака

; 

-

све

послове

привредне

активности

. 

Finatio

је

латинска

реч

из

које

је

проистекао

појам

финансија

и

који

се

однос

као

такав

употребљва

у

готово

свим

јединицама

света

  (

означава

плаћање

). 

Financia

и

financia pecuniaria

су

изрази

који

су

се

развили

из

појма

Finatio

, 

и

означава

плаћање

, 

плаћања

износа

у

новцу

. 

ФИНАНСИЈЕ

КАО

НАУЧНА

ДИСЦИПЛИНА

Финансије

као

научна

дисциплина

темеље

своје

изучавање

на

општим

економским

принципима

. 

Основни

интерес

финансија

данас

је

јавни

и

друштвени

интерес

. 

Функционалност

финансија

се

заснива

на

принципима

: 

рационална

ефикасност

, 

економично

, 

привредне

и

социјалне

стабилности

, 

демократичности

, 

општост

итд

. 

Финансије

као

свака

научна

дисциплина

има

своју

:  

-

Теорију

 – 

чине

је

економска

, 

политичка

, 

социјална

, 

образовна

, 

културна

и

др

. 

дејства

. 

-

Политику

 – (

финансијска

политика

) – 

која

је

део

друштвене

и

економске

политике

и

чине

је

институт

, 

инструменти

мере

и

механизми

. 

Неопходно

је

дефинисати

стање

и

циљеве

финансијске

политике

. 

Финансије

се

деле

на

: 

-

микрофинансијсе

-

макрофинансије

ПРЕДМЕТ

ИЗУЧАВАЊЕ

ФИНАНСИЈА

Финансијска

економика

изучава

финансије

пословања

предузећа

да

би

се

извршило

финансирање

уз

најмање

трошкове

. 

Финансијска

политика

је

примењена

наука

о

финансијама

. 

Финансијско

право

је

скуп

правних

прописа

којима

се

регулише

питање

из

области

финансија

. 

Макрофинансије

обухватају

монетарне

финансије

, 

јавне

-

друштвене

финансије

, 

банкарство

,  

међународне

финансије

и

осигурање

. 

Монетарно

кредитна

политика

представља

: 

скуп

начела

, 

правила

, 

ставља

у

регулативу

кредитних

односа

, 

извора

кредита

, 

носилаца

услова

кредита

. 

Микрофинансије

обухватају

финансије

на

нивоу

предузећа

. 

Задатак

изучавања

финансија

је

да

благовремено

прибаве

новчана

средства

за

задовољење

одређених

потреба

у

делокругу

рада

државних

органа

 (

судства

, 

одбране

, 

полиције

...), 

друштвене

делатности

 (

наука

, 

образовање

, 

здравство

, 

култура

). 

МОНЕТАРНЕ

ФИНАНСИЈЕ

ПОЈАМ

И

СУШТИНА

НОВЦА

Његово

појављивање

и

употреба

почиње

са

појавом

робне

размене

, 

до

тада

се

размена

обављала

непосредном

трампом

. 

Функцијом

општег

еквивалента

су

обављали

: 

стока

, 

со

, 

крзно

, 

текстил

и

сл

. 

Појављује

се

метал

са

одређеном

тежином

, 

уз

утискивање

одређених

знакова

. 

Први

систем

се

назива

пензатарским

  (

метали

са

одређеном

тежином

). 

Други

систем

је

нумерички

 (

метал

са

утиснутим

знаком

). 

Појављује

се

злато

у

улози

општег

еквивалента

који

почиње

успешно

да

решава

функцијом

размене

због

особине

које

поседује

, 

а

то

су

: 

постојаност

, 

реткост

, 

дељивост

при

чему

се

не

мења

однос

збира

делова

и

целине

. 

Злато

има

вредност

и

употребну

вредност

. 

Ввредност

има

јер

је

за

његову

израду

утрошен

људски

рад

. 

Уотребну

вредност

има

јер

се

може

користити

у

различите

сврхе

. 

Злато

је

дуго

имало

доминациону

улогу

новца

, 

а

има

је

и

данас

, 

али

у

мањој

мери

. 

Данас

постоје

и

друге

врсте

новца

: 

папирни

, 

кредитни

, 

депозитни

.  

ВРСТЕ

И

ВРЕДНОСТИ

НОВЦА

МЕТАЛНИ

НОВАЦ

Зашто

метал

преузима

функцију

општег

еквивалента

? 

Због

својих

особина

: 

лака

преносивост

, 

трајност

, 

дељивост

, 

могућче

их

је

топити

. 

Осим

злата

и

сребра

као

новац

је

коришћено

гвожђе

и

бакар

. 

У

старом

веку

су

новцу

преписивана

посебна

својства

и

симболизовао

је

божанство

. 

Због

тога

су

на

монети

утискивани

ликови

разних

божанстава

, 

или

ликова

владара

. 

H

H

H

5

5

5

3

Ова

функција

се

испољава

у

томе

што

је

посредовањем

омогућена

размена

робе

. 

Ималац

било

које

робе

може

ту

робу

заменити

за

било

коју

другу

робу

посредним

путем

, 

тако

што

прво

замењује

своју

робу

или

услуге

за

новац

, 

којим

онда

може

купити

робу

коју

жели

. 

Ова

функција

проистиче

из

чињенице

да

се

не

мора

поклапати

време

куповине

са

временом

плаћања

. 

Поред

куповине

постоје

и

друге

услуге

, 

обавезе

и

сл

. 

чије

се

плаћање

може

одложити

. 

То

је

последица

развоја

производних

снага

са

све

већом

поделом

рада

и

појавом

кредитних

односа

. 

Новац

као

такав

у

себи

садржи

функцију

платежног

средства

. 

Ова

функција

је

настала

из

околности

да

се

новац

као

замена

за

било

која

добра

и

робе

које

имају

вредност

и

употребну

вредност

, 

могао

чувати

да

би

се

трошио

онда

када

његовом

имаоцу

одговара

. 

У

данашње

време

, 

када

су

развијени

штедно

-

кредитни

односи

, 

чување

новца

је

све

ређе

. 

Новац

се

улазе

у

штедњу

, 

која

власницима

доноси

камате

. 

Ова

функција

новца

је

настала

из

све

веће

потребе

да

се

на

основу

међународне

поделе

рада

врши

размена

између

појединих

земаља

. 

У

почетку

је

злато

обављао

функцију

светског

новца

  (

због

своје

вредности

и

употребне

вредности

) 

и

постало

универзална

роба

једнака

за

све

, 

без

ограничења

на

земљу

произвођача

. 

У

савременим

условима

међународна

размена

се

наравно

не

врши

путем

злата

, 

већ

преко

овлашћених

националних

банака

. 

Међународно

плаћање

се

врши

на

основу

курсева

валута

, 

који

представљају

однос

вредности

једне

валуте

према

другој

или

према

злату

, 

зависно

од

постигнутог

договора

између

земаља

учесница

у

размени

. 

функција

новца

као

израза

солвентности

и

ликвидности

и

функција

новца

као

гаранта

слободе

конзума

представљају

новије

функције

новца

  (

према

неким

ауторима

то

и

нису

нове

функције

него

су

само

изведене

из

неких

од

пет

 “

старих

” 

функција

новца

). 

-

Прва

функција

новца

проистиче

из

могућности

да

се

новац

који

се

поседује

не

мора

одмах

користити

, 

јер

постоји

могућност

његовог

чувања

и

ангазовања

према

нахођењу

његовог

имаоца

. 

Функција

новца

је

у

томе

сто

се

помоћу

њега

изражава

стање

солвентности

и

ликвидности

. 

-

Ликвидност

се

односи

на

краткорочну

временску

усклађеност

, 

тј

. 

способност

банке

да

одговори

доспелим

обавезама

у

одређеном

року

. 

-

Принцип

солвентности

даје

примат

дугорочној

временској

усклађености

тј

. 

сталној

способности

банке

да

своје

обавезе

исплати

у

целини

. 

-

Неликвидност

настаје

у

случају

кад

код

одређеног

субјекта

  (

предузећа

, 

банке

) 

наступи

стање

неусклађености

између

измирења

обавеза

и

наплате

потраживања

. 

Ако

настане

дуготрајнија

немогућност

измирења

обавеза

, 

насупа

стање

инсолвентности

, 

губи

се

солвентност

субјекта

, 

што

за

собом

повлачи

многе

последице

, 

па

и

сам

стечај

. 

-

Друга

функција

се

састоји

у

томе

што

се

за

новац

могу

купити

све

врсте

роба

и

услуга

које

су

изложене

продаји

без

ограничења

. 

Ограничење

постоји

само

у

изузетним

приликама

, 

када

се

организује

рационирано

снабдевање

или

када

се

куповина

обавља

ради

недозвољене

трговине

. 

КУПОВНА

МОЋ

НОВЦА

Куповна

моћ

новца

се

изражава

односом

јединица

новца

према

одређеној

количини

робе

или

мери

услуга

, 

односно

, 

колико

се

робе

или

услуга

може

добити

за

одређену

количину

новца

. 

Куповна

моћ

новца

се

може

мерити

и

изражавати

на

: 

унутрашњем

тржишту

и

међународном

тржишту

. 

На

унутрашњем

тржишту

куповна

моћ

се

мери

односом

укупних

робних

фондова

и

њихове

структуре

с

једне

и

новчаних

фондова

са

друге

стране

. 

Посматрање

кретања

куповне

моћи

: 

-

Статички

куповна

моћ

новца

се

одређује

по

томе

колико

се

у

једном

периоду

може

купити

робе

или

добити

услуга

за

одређену

количину

новца

. 

-

Динамички

се

куповна

моћ

новца

прати

тако

што

се

на

основу

статистичких

метода

прикупљања

, 

обраде

и

анализе

података

прате

цене

најважнијих

производа

и

услуга

и

врши

њихово

упоређивање

. 

Куповна

моћ

новца

се

најчешће

мери

индексом

цена

на

мало

и

индексом

трошкова

живота

. 

На

међународном

тржишту

куповна

моћ

новца

се

мери

према

могућности

колико

се

јединица

страног

новца

може

добити

за

јединицу

домаћег

новца

, 

или

колико

се

даје

јединице

домаћег

новца

за

једну

јединицу

страног

новца

. 

НОВЧАНИ

СИСТЕМИ

Представљају

скуп

законских

прописа

који

регулишу

сва

питања

која

се

односе

на

новац

једне

земље

. 

По

правилу

одређени

монетарни

систем

важи

на

територији

једне

земље

, 

али

може

обухватати

и

територију

више

земаља

 (

монетарна

унија

). 

Пример

ЕУ

и

Еуро

и

САД

и

 $. 

Ако

монетарни

систем

важи

на

територији

једне

земље

онда

се

говори

о

монетарном

суверенитету

. 

Монетарне

уније

представљају

виши

степен

привредне

и

друштвене

интеграције

између

земаља

. 

Законом

и

прописима

се

регулишу

најбитнија

питања

везана

за

монетарне

системе

једне

земље

. 

Најважнија

питања

која

се

регулису

монетарним

системом

су

: 

назив

националне

валуте

, 

облик

новца

, 

апоени

у

којима

ће

се

новац

ковати

и

штампати

, 

материјална

супстанца

за

коју

је

новац

везан

и

однос

новца

према

тој

супстанци

, 

паритет

итд

. 

Основна

подела

новчаних

система

врши

се

на

две

групе

и

то

на

: 

-

Металистички

или

везани

новчани

систем

-

Папирни

или

слободни

новчани

систем

H

H

H

5

5

5

4 

МЕТАЛИСТИЧКИ

ИЛИ

ВЕЗАНИ

НОВЧАНИ

СИСТЕМ

Представља

такав

систем

у

коме

је

законом

уређено

да

новчана

јединица

садржи

одређену

количину

неког

метала

или

да

је

везана

, 

односно

покривена

тим

металом

. 

У

зависности

од

тога

да

ли

је

новац

везан

за

један

, 

два

или

више

метала

разликујемо

: 

монометалистичко

, 

биметалистичко

и

мултиметалистичко

важење

. 

Монометалистичко

важење

је

оно

важење

када

је

новац

од

једног

метала

или

када

је

новчана

јединица

везана

само

за

један

метал

. 

Тако

постоји

монометализам

злата

и

монометализам

сребра

. 

Монометализам

се

назива

још

и

златним

стандардом

, 

а

за

његов

почетак

се

узима

 1774. 

година

али

је

прави

монометализам

у

Енглеској

уведан

тек

 1816. 

године

. 

Монометализам

се

јавља

у

 3 

вида

: 

у

виду

златних

валута

, 

златних

полуга

и

златних

девиза

. 

Монометализам

златних

валута

је

новчани

систем

у

којем

се

новчанице

кују

од

злата

са

одређеном

ковничком

стопом

, 

чиме

се

одређује

број

новчаница

који

се

искива

од

једног

килограма

злата

, 

финоћа

легуре

итд

. 

Монометализам

златних

полуга

је

новчано

важење

где

не

постоје

новчанице

од

злата

, 

већ

се

новчанице

у

одређеним

износима

и

под

одређеним

условима

могу

заменити

само

за

златне

полуге

. 

Систем

златних

девиза

је

страни

новац

који

има

златно

покриће

и

који

се

може

конвертовати

 (

претворити

) 

у

злато

. 

Биметалистичко

важење

је

такво

новчано

важење

у

коме

се

новац

кује

од

два

метала

, 

најчешће

од

злата

и

сребра

. 

Постоје

: 

пуно

, 

паралелно

и

хромо

важење

. 

Пуно

 - 

новчанице

 (

и

од

сребра

и

од

злата

) 

су

потпуно

равноправне

као

средство

плаћања

. 

Паралелно

 – 

је

систем

где

законом

није

загарантован

однос

вредности

између

два

метала

, 

него

се

њихов

однос

слободно

формира

на

тржишту

. 

Хромо

важење

 – 

постоје

две

врсте

металног

новца

које

нису

међусобно

равноправне

 (

нпр

. 

златним

новцем

се

може

купити

све

, 

а

сребрним

само

одређене

робе

). 

Мултиметалистички

систем

се

карактерише

по

томе

што

се

новчанице

искивају

од

више

врста

метала

. 

Овај

систем

је

нестабилан

јер

не

постоји

стабилан

однос

између

вредности

појединих

новчаница

. 

ПАПИРНО

ИЛИ

СЛОБОДНО

ВАЖЕЊЕ

У

систему

папирног

важења

, 

новац

није

везан

за

злато

или

неки

други

метал

што

значи

да

није

ни

конвертибилан

. 

Зове

се

слободно

важење

јер

не

постоји

обавеза

замењивања

новца

за

злато

. 

Како

се

динамика

цена

прати

преко

њихових

индекса

, 

слободно

, 

папирно

важење

се

назива

још

и

индексним

важењем

. 

ПОЈАМ

И

ВРСТЕ

ИНФЛАЦИЈЕ

Inflatio

 – 

надувавање

или

надимање

, (1864. 

године

) 

проблем

инфлације

настаје

када

се

количина

новца

мења

без

одговарајућих

промена

на

страни

понуде

робе

, 

тако

да

такве

промене

делују

на

раст

цена

. 

Када

се

повећање

масе

новца

заустави

, 

долази

до

заустављања

раста

цена

на

нивоу

формираног

новчаног

оптицаја

или

другим

речима

: 

количина

новца

≠

количина

робе

ВРСТЕ

ИНФЛАЦИЈЕ

Инфлација

се

може

разликовати

према

следећим

карактеристикама

: 

-

према

интензитету

: 

лаке

 (2–5%), 

средње

 (5-15%) 

и

хиперинфлације

. 

-

према

дужини

трајања

инфлационог

процеса

: 

секундарне

 – 

дуго

трају

, 

једнократне

 – 

виши

раст

цена

, 

хроничне

 – 

оштрије

и

дугорочније

. 

-

према

пореклу

свог

примарног

настанка

: 

увезена

и

домаћа

. 

-

према

могућности

одраза

на

цене

: 

активна

и

неактивна

. 

-

према

начину

настанка

: 

намерна

и

хотимична

. 

Осим

претходних

постоје

још

и

: 

пригушена

, 

отворена

, 

хиперинфлација

  (

галопирајућа

), 

монетарна

инфлација

, 

инфлација

трошкова

репродукције

. 

УЗРОЦИ

НАСТАНКА

ИНФЛАЦИЈЕ

Могу

бити

: 

пад

производње

и

смањење

робних

фондова

, 

раст

цена

, 

неравномерна

расподела

националног

дохотка

, 

платни

биланс

 (

пасивни

и

активни

). 

АНТИИНФЛАЦИОНЕ

МЕРЕ

Тржишно

-

политичке

мере

  (

ограничавање

тражње

свођењем

зарада

на

ниво

повећања

продуктивности

рада

). 

Монетарно

-

политичке

мере

 (

повећање

есконтне

стопе

, 

повећање

стопе

обавезних

резерви

банака

код

емисионе

банке

, 

продаја

хартија

од

вредности

и

мере

новчане

реформе

). 

Мере

фискалног

карактера

(

уравнотежење

буџета

, 

повећање

пореза

и

других

дажбина

, 

расписивање

државног

зајма

, 

мере

у

области

царина

). 

Које

ће

се

мере

предузимати

, 

каквог

интензитета

и

метода

комбиновања

зависи

од

друштвених

односа

, 

узрока

настанка

и

јачине

инфлације

, 

могућности

да

се

одређене

мере

спроведу

. 

ДЕФЛАЦИЈА

И

ДЕФЛАЦИОНА

ПОЛИТИКА

ПОЈАМ

И

ПРИРОДА

ДЕФЛАЦИЈЕ

Дефлација

је

појава

супротна

инфлацији

карактерише

се

опадањем

општег

нивоа

цена

. 

То

је

поремећај

монетарне

равнотеже

, 

тј

. 

стање

када

ефикасна

новчана

тражња

заостаје

за

понудом

роба

 (

понуда

је

већа

од

тражње

). 

Дефлација

је

ретка

појава

, 

далеко

ређа

од

инфлације

. 

Карактерише

је

процесс

контракције

(

повлачење

) 

новчаног

волумена

. 

H

H

H

5

5

5

6 

-

Трансакциони

 – 

када

се

новац

користи

за

обављање

трансакција

. 

-

Шпекулативни

 – 

када

се

новац

држи

у

циљу

шпекулације

на

финансијском

тржишту

. 

-

Мотив

предострожности

 – 

када

се

новац

држи

као

резерва

за

случајеве

ванредних

околности

. 

Најчешће

коришћени

агрегат

у

монетарној

анализи

и

економској

политици

је

М

1 (

новчана

маса

) 

и

монетарна

маса

или

примарни

новац

МО

. 

-

примарни

новац

МО

-

новчана

маса

М

1 

-

ликвидна

средства

М

2 

-

укупна

ликвидна

средства

М

3 

-

монетарни

волумен

 - 

укупни

депозити

М

4 

-

монетарни

потенцијал

М

5. 

КРЕИРАЊЕ

НОВЧАНЕ

МАСЕ

Повећање

новчане

масе

: 

из

банкарског

сектора

у

небанкарски

сектор

. 

Смањење

новчане

масе

: 

из

небанкарског

у

банкарски

сектор

. 

Постоји

кредитирање

унутар

банкарског

сектора

  (

када

се

банке

кредитирају

међусобно

) 

али

тада

не

долази

до

повећања

новчане

масе

. 

ТОКОВИ

ФОРМИРАЊА

НОВЧАНЕ

МАСЕ

Према

методологији

Народне

банке

на

ниво

новчане

масе

утичу

: 

-

Динарске

трансакције

: 

-

пласман

средстава

у

небанкарски

сектор

-

повлачење

средстава

из

небанкарског

сектора

-

Девизне

домаће

трансакције

:   

-

пласман

девизних

кредита

у

небанкарски

сектор

 – 

повећање

новчане

масе

-

примљени

депозити

од

небанкарских

сектора

 – 

смањење

новчане

масе

-

Девизне

трансакције

са

иностранством

 – 

обухватају

обавезе

према

иностранству

, 

потраживања

од

иностранства

и

разлику

која

проистиче

из

укупних

примања

од

иностранства

и

укупних

плаћања

иностранству

. 

БРЗИНА

ОПТИЦАЈА

НОВЦА

Је

динамичка

категорија

којом

се

изражава

степен

покретљивости

новчане

масе

у

одређеном

временском

периоду

. 

Маса

новца

у

привреди

је

врло

променљива

и

динамична

категорија

на

коју

утичу

: 

-

осцилације

привредне

активности

-

брзина

оптицаја

новца

у

привреди

-

друштвени

производ

Образац

за

израчунавање

оптималне

новчане

масе

гласи

: 

Н

 = 

СРЦ

 + 

Д

 - (

К

 + 

П

) / 

Бо

при

чему

симболи

значе

: 

Н

 – 

оптимална

новчана

маса

СРЦ

 – 

сума

робних

цена

Д

 – 

доспела

плаћања

К

 – 

продаја

на

кредит

П

 – 

међусобно

пребијање

Бо

 – 

брзина

обрта

ФАКТОРИ

КОЈИ

УТИЧУ

НА

БРЗИНУ

ОПТИЦАЈА

НОВЦА

Брзина

оптицаја

новца

се

може

дефинисати

као

просечно

време

задржавања

новчаних

средстава

код

небанкарских

трансактора

. 

Фактори

који

утичу

на

брзину

новчаног

оптицаја

су

: 

-

ниво

дохотка

трансактора

-

осцилације

у

дохотку

-

стабилност

цена

-

могућности

трансактора

за

добијање

кредита

-

фреквенција

плаћања

-

финансијска

дисциплина

-

техника

плаћања

. 

МЕРЕЊЕ

БРЗИНЕ

ОПТИЦАЈА

НОВЦА

Постоје

различити

индикатори

на

основу

којих

се

мери

брзина

оптицаја

новца

. 

Заједничко

им

је

да

се

упоређују

са

просечном

новчаном

масом

и

изражавају

одређену

привреду

и

финансијску

активност

 (

обим

новчаних

трансакција

, 

ДБП

). 

У

сврху

анализе

мерења

брзине

оптицаја

узимају

се

временски

периоди

који

могу

бити

различите

дужине

 (

година

, 

полугодиште

, 

квартали

, 

месеци

и

периоди

мањи

од

једног

месеца

). 

Ако

се

мери

брзина

новчаног

оптицаја

за

период

од

годину

дана

, 

обично

се

узима

просечна

годишња

новчана

маса

, 

чији

се

просек

рачуна

на

бази

месечних

стања

. 

Овај

износ

се

добија

тако

што

се

за

сваки

месец

у

години

изведе

новчана

маса

, 

која

се

сабере

и

подели

са

 12. 

добијени

количник

тако

даје

просечну

годишњу

новчану

масу

. 

Монетарно

планирање

и

монетарна

политика

који

се

заснивају

на

претпоставци

стабилне

брзине

новчаног

оптицаја

, 

доводе

до

грешака

у

одржавању

динамичке

оптималне

новчане

масе

. 

Доказано

је

да

је

стабилност

брзине

оптицаја

новца

на

дужи

рок

већа

, 

док

се

супротно

томе

монетарна

политика

спроводи

краткорочно

.