Monetarni sistem
mozemo da definisemo kao skup
zakonskih propisa vezanih za novac i novcani
opticaj jedne zemlje. Kao i svaki drugi sistem i
monetarni se sastoji iz vise elemenata: novcana
jedinica je zakonski utvrdjen novcani znak koji
sluzi za uporedjenje i izrazavanje cene svih roba.
Novcani znaci u savremenim uslovima su depozitni
i gotov novac. Gotov novac se pojavljuje u obliku
papirnih novcanica i kovanog novca. Monetarne
institucije predstavljaju deo novcanog trzista. Ove
institucije u svojoj pasivi drze novac i istovremeno
su u stanju da svojim operacijama vrse kreiranje i
povlacenje novca. U vecini savremenih drzava
osnovna monetarna institucija jeste centralna banka.
Pored centralne banke u monetarne institucije
ubrajaju se i poslovne banke.
Centralna banka
je glavna monetarna institucija
iosnovni stozer bankarskog sistema svake zemlje.
Prve centralne banke sveta osnovane su u drugoj
polovini 19v y Svedskoj i Engleskoj. Kao osnovne
karakteristike centralne u odnosu na poslovne
banke, mogu se navesti sledece: 1. emisija
novcanica i kovanog novca i kontrola formiranja
depozitnog novca.2.regulisanje potencijala
poslovnih banaka i usmeravanje njihove kreditne
politike.3.nadzor nad ukupnim poslovanjem banaka
i drugih fin.inst. 4. garant likvidnosti bankarskog
sistema.5.velika uloga drzavnih organa u
upravljanu.6.neprofitna institucija. 7. nepostojanje
direktnih kreditnih odnosa sa domacim
nebankarskim sektorom. 8. dualna institucija:
novcana i bankarska. 9. ne postoji konkurentski
odnos centralne i poslovnih banaka.
Status centralne banke
Centralna banka se obicno osniva u formi
akcionarskog drustva ciji kapital po pravilu pripada
drzavi. Cak i kada drzava raspolaze samo delom
kapitala ili se akcionarima cent.banke javljaju
poslovne banke ili druge fin.organizacije i u tim
slucajevima postoji veoma cvrsta veza drzave i
centralne banke. Nezavisnije su cent.banke u onim
zemljama koje su po zakonu potcinjene parlamentu,
nego one potcinjene ministarstvu finanasija.
Nezavisnost cent.banke od drzavnih organa koja se
manifestuje kroz njenu politicku i ekonomsku
nezavisnost. Nezavisnost clanova organa
upravljanja cent.bankom je veca ukoliko se oni
imenuju na duzi rok i tesko se mogu smeniti.
Nezavisnost centralne banke je veca ukoliko je teze
vrsiti izmene zakonskih propisa kojim sa regulisu
prava i obaveze cent.banke
Organizacija cent.banke
U pogledu organ.mozemo razlikovati tri osnovna
tipa cent.banke : jedinstvena cent.banka, slozeni
sistem cent.banaka i nadnacionalna cent.banka.
danas je u svetu najvise zastupljen koncept
jedinstvene centralne banke, po pravilu jedna
drzava jedna
cent.banka. ovakav tip
organ.cent.banke odgovara vise unitarnim
drzavama sa monolitnim nacionalnim strukturama.
Visenacionalne drzave cesce se odlucuju za slozeni
sistem cent.banaka gde u jednoj drzavi postoji vise
banaka koje obavljaju funkciju cent.banke.
nadnacionalna cent.banka pojavljuje se kod grupe
zemalja koje su usle u veoma visok nivo
ekonomske integracije i koje su izmedju sebe
stvorile monetarnu uniju. U tom slucaju zemlje se
odricu svoga monetarnog suvereniteta i svoje
nacionalne novc.jed.
Upravljanje cent.bankom
Inokosni organ koju upravlja centralnom bankom je
guverner koji obicno ima jednog ili vise
viceguvernera. Pored guvernera obicno postoje i
odbori direktora koji su u sustini stab koji pomaze
guverneru u upravljanju cent.bankom.
1,
emisiona funkcija-
drzave svojim zakonima daju
centralnim bankama, monopol na izdavanje
novcanica i kovanog novca. Centralna banka donosi
odluku o pustanju u opticaj i povlacenju iz opticaja
novcanica i kovanog novca, te utvrdjuje apoene i
njihova obelezja.
2.funkcija monetarnog regulisanja-
to je osnovna
funkcija centralne banke. Nacin sprovodjenja
monetarnog regulisanja zavisi od stepena
nezavisnosti centralne banke od drzave, koja moze
biti veca ili manja, ali nikada nije apsolutna.
Osnovni instrumenti monetarnog regulisanja su:
-krediti centr.banke poslovnim bank. – operacije na
otvorenom trzistu –regulisanje obaveznih rezervnih
banaka kao i – administrativne mere monetarnog
regulisanja.
3.
funkcija banke banaka.
Za nesmetano odvijanje
procesa reprodukcije i potreba stalno rastuce
privrede neophodno je da centralna banka obezbedi
optimalnu likvidnost celokupnog makrosistema. Za
razlliku od poslovnih banaka, centralna banka nema
direktne odnose sa sektorom privrede i
stanovnistva. Znog toga centralna banka preko
kreditiranja poslovnih banaka vrsi snabdevanje
makrosistema potrebnom kolicinom novcane mase i
na taj nacin obezbedjuje njegovu optimalnu
likvidnost. Postoje dve vrste kredita koje centralna
banka odobrava poslovnim bankama, a to su :
1.standardni krediti.To je jedan od kanala emisije
centralne banke koji je prisutan u ekonomski
nedovoljno razvijenim zemljama i preko ovog
kanala dobrim delom se obezbedjuje likvidnost
makrosistema2.krediti za likvidnost. Ovu vrstu
kredita centralna banka odobrava poslovnim
bankama samo u izuzetnim slucajevima kada dolazi
do neuskladjenosti u prilivu i odlivu sredstava a
iscrpljeni su svi drugi nacini uravnotezenja. Da bi
sacuvale svoju likvid.posl.banke imaju na
raspolaganju cetiri linije odbrane:1.liniju cine
obavezne rezerve koje su posl.banke po zakonu
duzne da drze kod cent.banke.2.su rezerve
likvid.koje poslovne banke po sopstvenoj odluci
drze na svom racunu,radi saniranja eventualnih
iznenadjenja u pogledu likvidnosti banke.
3.linija odbrane likvidnosti preko korisnjenja
pozajmica na trzistu novca.4.liniju odbrane
likvidnosti poslovne banke cine krediti za
likvid.koje dobija od centralne banke. Centr.banka
nije bezuslovni garant. Ukoliko centralna banka
odobrava kredite za likvid. Ona to radi posle
sprovedene detaljne kontrole poslovanja poslovne
banke. Sama procedura provere fin.boniteta banke,
nepovoljno deluje na reputaciju banke trazioca
kredita. Odobreni krediti se odobravaju pod ne bas
povoljnim uslovima.
4.
funkcija bankara drzave-
u ovoj funk.
Cent.banka se pojavljuje kao njihov blagajnik,
konsultant i kreditor. U centralnim bankama
mnogih drzava su otvoreni racuni vlade i njenih
ministarstava. Preko njih se vrsi priliv budzetskih
prihoda i izmirenje budzetskih rashoda. Cent.
Banka konsultuje vladu po citavom nizu pitanja,
kao na primer pri formulisanju ekonomske politike
po pitanjima emisije drzavnih zajmova i sl. Preko
kreditiranja drzave centralna banka vrsi finansiranje
drzavnog duga i deficita drzavnog budzeta.
5.
kontrolna funkcija-
ova funkcija realizuje se
preko pracenja kontrole i korigovanja poslovne
aktivnosti poslovnog bankarstva. Stalno pracenje
funkcionisanja poslovnog bankarstva u zemlji,
neophodna je da bi se obezvedila stabilnost tog
sistema. Osnovni pravci bankarskog nadzora
centralne banke nad posl.bankama su : iznavanje
dozvola za rad i obavljanje odredjenih vrsta
operacija, provera i analiza fin,izvestaja itd.
6.
funk.organizacije platnon prometa.
Prvobitno
se delatnost centralne banke u ovoj sferi svodila na
njenu emisionu funkciju. Vremenom sa pojavom i
brzim sirenjem bezgotovinskog placanja, centralna
banka dobija i funkciju organizatora platnog
prometa.
7.
spoljnoekonomska funkcija-
u okviru ove
funkcije centralna banka regulise placanja i
kreditiranje prema inostranstvu i upravlja spoljnim
dugovima i deviznim rezervama zemlje, te vodi
racuna o stavilnosti deviznog kursa. Cent. Banka
ucestvuje u pripremi odgovarajucih medjunarodnih
ugovora i uspostavlja veoma tesnu saradnju sa
centralnim bankama drugih zemalja, te sa MMF-om
i bankom za medjunarodna poravnanja.
Razvojna funkcija-
centralne banke pojedinih po
pravilu ekonomski slavije razvijenih zemalja,
pojedine grane kreditijaju pod znatno povoljnijim
uslovima kako bi se podstakao njihov brzi rast, a
sto bi trebalo da dovede do promene privredne
struktuje i dinamiziranja ukupne privredne
aktivnosti zemlje.
Informaciono- istrazivacka funkcija-
kod mnogih
centralnih banaka veoma je znacajna njihova
naucno istrazivacka delatnost i one cesto
predstavljaju znacajne informaciono statisticke
centre u kojima su koncentrisani dragoceni podaci
ne samo iz mon.sfere nego i pokazatelji o stanju u
realnom sektoru privrede. Cent. Banke pre svega
vrse istrazivanja u monetarnoj oblsti.
Operacije cent.banke
– centralna banka ostvaruje
svoje funkcije kroz bankaske operacije koje mogu
da budu pasivne i aktivne : u osnovne pasivne
operacije centralne banke spadaju emisija gotovog
novca, prijem depozita poslovnih banaka, te
depozita neposrednih komitenata centralne banke.
U osnovne aktivne operacije centralne banke
spadaju kreditni poslovi sa poslovnim bankama i
neposrednim komitentima centralne banke, te
operacije na otvorenom trzistu hartija od vrednosti i
devizne operacije centralne banke.
Bilans cent.banke-
aktiva- krditi cent.banke
posl.bankama, krediti cent.banke neposrednim
komitentima, devizni racuni centralne banke
Pasiva – depoziti poslovnih banaka kod centralne
banke, depoziti neposrednih komitenata kod
centralne banke, gotov novac u opticaju. U bilansu
cent.banke se nalaze i fondovi, nerasporedjeni
profit ili nepokriveni gubici, interne rezerve itd.
Monetarni odbor-
je monetarna institucija koja
vrsi automatsku emisiju i povlacenje domacih
novcanica i kovanog novca u obimu u kome postoji
ekvivalentan priliv ili odliv rezerne valute, te u isto
vreme garantuje konvertavilnost emitovanih
novcanica i kovanog novca u rezervnu valutu po
fiksnom kursu i po vidjenju. Monetarni odbor ne
odobrava kredite poslovnim bankama i uvodjenjem
monetarnog odbora drzava gubi monetarni
suverenitet. Automatizam i dsustvo monetarne
politike- osnovna razlika izmedju mon.odb. i
klasicne cent.banke ogleda su u tome sto centralna
banka ima diskreciono pravo pri vodjenju
mon,politike i odredivanju ponude novca, dok tim
pravima mon.odbor ne raspolaze i on funkcionise
po pravilima pasivne mon.politike
Konvertabilnost uz fiksni devizni kurs – 100 posto
pokrice domaceg novca rezervnom valutom
garantuje odrzavanje fiksnog deviznog kursa i
stalnu konvertabilnost izmedju domaceg novca i
rezrvne valute.
Uvodjenje monetarnog odbora :
1. preneti na druge organe sve funkcije cent. Banke
koje nisu u direktnoj vezi sa ponudom novca. 2.
ukinuti pravo cent.banke da kreira kredit 3.
obezbediti primerenu visinu postojecih rezervi. 4.
konverovati sve rezeve poslovnih banaka u
novcanice i kovani novac mon.odbora ili u devizna
sredstva. 5.utvrditi devizni kurs 6. obezbediti da
devizne rezerve iznose 100 posto od iznosa
novcanica i kovanog novca u opticaju 7. preneti
ostatak akrtive ipasive cent. Banke na novi
mon.odbor i otvoriti mon.odbor za poslovnje.
Sediste mon.odbora-
mon.odbor svoje pravno
sediste moze da ima u zemlji ili inostranstvu. On
moze da ima pored centrale I isturene filijale u
zemlji I inostranstvu. Uloga filijala mon.odbora u
zemlji svodila bi se na obezbedjenje bezopasnog
cuvanja zaliha gotovine I eventualnu zamenu
domaceg I rezervnog novca.
Ciljevi monetarne politike
Osnovni ciljevi monetarne politike mogu biti :
A) dugorocni ili strateski
B) kratkorocni ili takticki
dugorocni ciljevi mon.politike u sustini su usmereni
na ostvarivanje dve grupe ciljeva I to : a) razvojnih-
ostvarivanje optimalne stope privrednog rasta I
ostvarivanje optimalne stope zaposlenosti
b) stabilizacionih ciljeva cijem ostvarivanjem se
postize:- stabilnost unutrasnje vrednosti novca
( stabilnost domacih cena)
- stabilnost spoljne vrednosti novca, stabilnost
deviznog kursa, uravnotezenje platnog bilansa I
spoljnih finansija uopste.
Kratkorocni ciljevi mon,pol.- ovi ciljevi su u
funkciji ostvarivanja dugorocnih ciljeva mon.pol.
Oni treba da se realizuju u kracem vremenskom
periodu I imaju korektivni karakter, odnosno
njihovim ostvarivanjem treba da se izvrse odredjene
korekcije u okviru dug.ciljeva mon.pol.
Osnovni cilj mon.pol. ostvarivanje monetarne
stabilnosti u uslovima dug.dinamicnog privrednog
razvoja I stalnog poboljsanja standarda gradjana.
Transmisioni mehanizam
mon.politike se
ispoljava kroz razlicite kanale, utice na razlicite
agrgate I trzista promenljivom brzinom I
intenzitetom njegova identifikacija omogucava da
se utvrdi najefikasniji skup instrumenata mon.pol.i
izbor pocetka njegove primene.
Glavni kanali mon.transmisionog mehanizma su:
Kanal kam.stopa, kanal deviznog kursa, kanal cene
active I dva kreditna kanala (kanal bankarskog
kreditiranja, bilansni kanal)
Kanal kamatnih stopa, ispoljava se na sledeci nacin:
promene kamatnih stopa centralne banke dovode do
promena krakorocnih kamatnih stopa na novcanom
I fin.trzistu. trenutne I ocekivane realne kratkorocne
kamatne stope uticu na dugorocnije realne kamatne
stope…
Kanal deviznog kursa- monet.politika utice na neto
izvoz. Visa kamatna stopa znaci jacu valutu, a jaca
valuta utice na smanjenje neto izvozne traznje I
proizvodnje. Niza kamatna stopa slabi domacu
valutu, a depresijacija valute utice na porast izvoza
I bruto domaceg proizvoda. Promena deviznog
kursa uticu na cene uvezene robe I usluga sto
dovodi do direktnog Ili rasta cena.
Kanal cena active- monet.politika utice na
stanovnistvo I privredu preko uticaja politike
kamatnih stopa na vrednost akcija. Vise kamatne
stope smanjuju cenu akcija. Niza vrednost akcija
dovodi do pada finansijskog bogatstva, a manje
bogatstvo znaci I manju potrosnju.
Kanal bankarskog kreditiranja- u uslovima kad ne
postoji potpuna zamenljivost bankarskog depozita
ek.subjekata drugim izvorima sredstava, kanal
bankarskog kreditiranja mon.transmisije ce
funkcionisati na sledeci nacin: u slucaju
ekspanzivne mon.pol.dolazi do povecanja rezervi I
depozita banaka dok u slucaju restriktivne
mon.pol.dolazi do smanjenja bankarskih kredita I
zaduzenosti.
Bilansni kanal- kamatne stope uticu na bilanse
stanja, gotovinski tok I neto vrednost firmi I
potrosaca.
Monetarni indikatori –
njima se prati I ocenjuje
efikasnost mon.politike I oni ukazuju u kom pravcu
treba usmeriti mere mon.pol. monetrarni indikatori
se kontrolisu od strane centralne banke. Kao
osnovni kriterijumi za odabir odredjenih
ek.varijabli cije pracenje pomaze da se postignu
krajnji ciljevi mon.pol,uzimaju se: prvi kriterijum je
konzistentnost sa krajnjim ciljevima monetarne
politike. Drugi kriterijum jeste merljivost, kao treci
uzima se pravovremenost, a cetvrti kriterijum jeste
mogucnost da se merama mon.pol.moze uticati na
kretanje odabrane ek.varijabile odnosno
mon.indikatora.
Vremensko kasnjenje u delovanju mera
monetarne politike
Mozemo da izdvojimo sledece oblike toga
kasnjenja:
1.vremensko kasnjenje od momenta kada nastane
potreba da se preduzmu odredjene mere monetarne
politike pa do momenta kada se to prepozna I
konstatuje neophodnost monetarne intervencije-
kasnjenjem u dijagnozi.
2.vremensko kasnjenje od momenta kada se
konstatuje neophodnost monetarne intervencije pa
do momenta preduzimanja odredjenih mera
monetarne politike.-kasnjenjem akcije
3.vremensko kasnjenje od momenta kada se
preduzmu odredjene mere monetarne politike pa do
momenta njihovog dejstva na krajnje ciljeve te
politike- kasnjenje delovanja
Dva su osnovna razloga zasto je otezano voditi
efikasnu monetarnu politiku zbog navedenog
vremenskog kasnjenja: prvo, vremensko kasnjenje
nije empirijski lako utvrditi kada se utvrdi ono nije
fiksno nego se radi o duzini kasnjenja koja je
sklona da se menja. Drugo, relativno dug vremenski
period kasnjenja moze da dovede do toga da je
bitno promenjena priroda problema koji su uslovili
preduzimanje odredjenih mera u momentu kada
dolazi do delovanja mera mon.politike.
Efikasnost monetarne politike
Efikasnost monetarne politike se posmatra sa
stanovista ostvarivanja zadataka I ciljeva koji se
pred monetarnu politiku postavljaju. Vazne
karakteristike monetarne politike:
1.Za efikasno vodjenje monetarne politike od
posebne vaznosti je da postoji adekvatan system
instrumenata monetarnog regulisanja, da su
monetarne vlasti u velikom stepenu samostalne u
vodjenju monetarne politike I da potrebne mere
preduzimaju pravovremeno.
2.elasticnost monetarne politke koja se ogleda u
sposobnosti brzog menjanja odredjenih
instrumenata monetarnog regulisanja I njihovom
prolagodjavanju izmenjenim privrednim procesima.
3.dobra sinhronizacija sa drugim segmentima
monetarne politike
4.izolacija od politickih pritisaka.
MONETARNI AGREGATI
1.monetarna baza ili primarni novac(pojam,
struktura I znacaj primarnog novca)
Jedan od kljucnih indikatora monetarne politike
kojima centralna banka nastoji da stvori analiticku
osnovu za efikasno vodjenje monetarne politike I
adekvatne politike likvidnosti celokupnog
makrosistema jesu monetarni agregati u koje
ubrajamo primarni novac I novcanu masu. Potrebno
je praviti razliku izmedju emisije centralne banke I
emisije poslovnih banaka, posto prva kreira
takozvani primarni novac, a poslovne banke
takozvani sekundarni novac. Podatke o primarnom
novcu nalazimo u bilansu centralne banke.
Centralna banka u aktivi ima sledece
pozicije:kred.cent.banke poslovnim bankama,
kred.cent.banke njenim neposrednim komitentima I
devizni racuni koji se nalaze kod centralne banke.
U pasivi: depoziti posl.banaka kod cent.banke,
depoziti neposrednih komitenata kod cent.banke I
gotov novac u opticaju. Velicina primarnogu novca
moze da se iskaze I sledecom formulom B = R +G
B-primarni novac, R- depoziti poslovnih banaka I
neposrednih komitenata kod cent.banke I G-gotov
novac.
Osnovne tokove kreiranja primarnog novca
mozemo da ubrojimo:1.kred.koje cent.banka
odobrava posl.bankama
2.krediti koje cent.banka odobrava svojim
neposrednim komitentima
3.devizne transakcije cent.banke
Znacaj koncepta primarnog novca odredjen je
mogucnoscu centralne banked a preko regulisanja
primarnog novca posredno regulise novcanu masu.
Monetarni multiplikator
uspostavlja vezu izmedju
primarnogu novca I novcane mase I on se moze
izraziti : m=M/B ili M= m x B. m –monetarni
multiplikator M- novcana masa. Zavisno od
velicine monetarnog multiplikatora bice potrebno
manje ili vece kreiranje primarnog novca da bi se
postigao projektovani porast novcane mase.
Osnovni kanali emisije(kreiranja)primarnog
novca
To su:
1.
regulisani i
2.
autonomni tokovi
kreiranja primarnog novca.
Regulisani tokovi
kreiranja primarnog novca ostvaruju se pod punom
i neposrednom kontrolom centralne banke,dok kod
autonomnih tokova
centralna banka ne može da
direktno reguliše kvantum primarnog
novca.
1)Krediti cen.banke poslovnim bankama
novca.Centralna banka može poslovnim
bankama,koje su svojim komitentima odobrili
kredite iz selektivnog programa,da vrši
refinansiranja tih plasmana,delimično ili u
celini,pod veoma povoljnim uslovima.Zadatak
cen.banke da fleksibilno postavi sve elemente
selektivnog kreditiranja kako bi kreditima koje
odobrava poslovnim bankama mogla da ostvaruje
kvantitativne i kvalitativne ciljeve.
2)Krediti
centralne banke
neposrednim komitentima
imaju
karakter autonomnog toka kreiranja primarnog
novca koji nije pod direktnom kontrolom centralne
banke.Iznos primarnog novca kreiran po ovoj
osnovi zavisi od veličine budžetskog deficita i ne
nalazi se pod neposrednom kontrolom
cen.banke.Država emituje hov koje prodaje na
finansijskom tržištu i na taj način dolazi do
sredstava kojim pokriva deficit budžeta.Cen.banka
se može pojaviti kao kupac državnih obveznica i
kupovati ih na finansijskom tržištu od raznih
transaktora koji ih poseduju.
3)Devizne transakcije
centralne banke
predstavljaju autonomni tok
kreiranja primarnog novca.Na formiranje primarnog
novca po ovom osnovu bitne su samo one devizne
transakcije koje se obavljaju preko centralne
banke.U aktivi bilansa banke vode se devizni
računi,odnosno nalaze se sva devizna potraživanja,a
na strani pasive nalaze se sve devizne obaveze
cen.banke.Kada dolazi do kupovine deviznih
sredstava od strane cen.banke dolazi do povećanja
njegovih deviznih rezervi i do povećanja kvantuma
primarnog novca.Za kuplj
sredstava cen.banka
mora da isplati protivvrednost u domaćoj
valuti.Kod prodaje deviznih sredstava dolazi do
smanjenja deviznih sredstava cen.banke,ali i do
povlačenja primarnog novca
.
M
onetarni multiplikator-
Preko monetarnog
multiplikatora uspostavlja se veza između
primarnog novca i novčane mase.On pokazuje
odnos količine novca u opticaju i primarnog
novca,odnosno sposobnost bankarskog sistema da
na bazi dodatnog kvantuma primarnog novca
emituje veću ili manju masu novca u
opticaju.Monetar.multiplik. pokazuje stepen
zavisnosti poslovnih banaka od emisije centralne
banke kao i delovanje regulacionog mehanizma
centralne banke.
mon.multiplikator = količ.novca u opticaju /
primarni novac
.
Iz formule:
m=1+g / r(1+t)+r
, može da se vidi da
monetar.multiplik.zavisi od sled.koef.:
g
-stope gotovog novca koja predstavlja odnos
između mase gotovog novca i mase depozita po
viđenju,
r
-stope rezervi poslovnih banaka kod
centralne banke,
t
-stope oročenih i štednih depozita
koja predstavlja odnos između mase oročenih i
štednih depozita i mase depozita po
viđenju.Koeficijent
r
-stopa rezervi poslovnih
banaka kod cen.banke sastoji se od dva dela:
1.
stope
obaveznih rezervi i
2.
stope rezervi likvidnosti.Stopu
obaveznih rezervi propisuje cen.banka i ona se
nalazi pod njenom neposrednom kontrolom,dok
Traznja novca
Pod tražnjom novca podrazumeva se ona količina
novca koju transaktori žele da drže kako bi
obezbedili svoju likvidnost.Tražnja novca zavisi od
sled.faktora:
1.obima transakcija
(pri ostalim
nepromenjenim uslovima potrebne su veće novčane
rezerve ukoliko dolazi do povećanja obima
transakcija);
2.realne kamatne stope
(odnosno
nominalne kamatne stope i stope
inflacije);
3.institucionalnih faktora
(potrebne su
manje novčane rezerve ukoliko je veći stepen
integracije u privredi,ukoliko postoji veća
mogućnost korišćenja bankarskih kredita za
likvidnost,ukoliko
postoje
institucionalni
mehanizmi za kompenzaciju međusobnih
plaćanja,ukoliko je razvijenije finansijsko tržište
ikoliko su blaže sankcije za nelikvidnost).
MONETARNO REGULISANJE-1.Pojam i
značaj monetarnog regulisanja
Monetarno regulisanje
je jedan od važnih
elemenata ekonomske politike zemlje i predstavlja
čitav niz mera kojom cen.banka nastoji da utiče na
promene novčane mase, odnosno količine novca u
opticaju i likvidnost makrosistema u celini.Kod
regulisanja primarnog novca bitno je da cen.banka
može preko regulisanih tokova kompenzirati sve
neplanirane efekte koji nastaju po osnovu
automatizovanih tokova kreiranja primarnog
novca.Regulisani tok kreiranja primarnog novca
predstavljaju krediti centralne banke poslovnim
bankama i operacije na otvorenom tržištu koje su
karakteristične za privrede sa razvijenim
finansijskim tržištima.
2.Osnovni instrumenti monetarnog regulisanja
U osnovne instrumente monetarnog regulisanja
ubrajamo sledeće:
1.
Krediti cen.banke poslovnim
bankama;
2.
Operacije
na
otvorenom
tržištu;
3.
Regulisanje obav.rezervi banaka.
Specifičnosti privrede svake zemlje među kojima su
od naročitog značaja:stepen razvijenosti
finansijskog
tržišta,veličina
nacionalne
privrede,stepen otvorenosti nacionalne privrede
utiču na izbor optimalne kombinacije instrumenata
monetarnog regulisanja.
Instrumenti mogu biti razvrstani po različitim
kriterijumima:tradicionalni i netradicionalni,
administrativni i tržišni,kvantitativni i
kvalitativni,kratkoročni,srednjoročni i dugoročni.
Krediti centralne banke poslovnim bankama
Predstavljaju regulisani kanal emisije prim.novca
preko koga cen.banka treba da neutrališe
neplanirane efekte po osnovu autonomnih tokova
prim.emisije,kao i neplanirane promene u veličini
mon.multiplikatora i na taj način da obezbedi
optimalnu kol.novca u opticaju.
1)Selektivno kreditiranje poslovnih banaka od
strane centralne banke
-cen.banka za svaku godinu
donosi selektivni kreditni program u kome su
utvrđeni prioritetni pravci za koje će se odobravati
krediti poslovnim bankama.U uslovima nestašice
kredita postoji veća sigurnost dobijanja kredita od
poslovnih banaka iz selektivnog programa nego ako
se oni traže za druge namene.Na kredite iz
selektivnog programa krajnji korisnici plaćaju nižu
kamatu jer ove kredite centralna banka odobrava po
beneficiranim kamatnim stopama. Selektivnim
kreditiranjem poslovnih banaka centralna banka želi
da ostvari dva cilja: kvantitativni(reguliše rast
monetarnih agregata) i kvalitativni(usmerava
kredite poslovnih banaka u namene iz selektivnog
programa).
Kvantitativno
regulisanje se ostvaruje uz
pomoć promene stope refinansiranja.Cen.banka
može da vrši refinansiranje iz primarne emisije
sredstava poslovnim bankama po većoj ili manjoj
stopi.Snižavanje stope refinansiranja predstavlja
restriktivan a povećanje stope refinansiranje
ekspanzivan potez cen.banke.
Kvalitativna
dimenzija ovakvog načina kreditiranja ostvaruje se
selektivnim usmeravanjem sredstava u određene
namene čime se utiče na podsticanje razvoja
prioritetnih područja definisanih u tekućoj
ekonomskoj politici što treba da dovede do
adekvatnije privredne strukture i da dinamizira
ukupnu
privrednu
aktivnost.
2)Rediskontne operacije
-kroz mehanizam
rediskontnih operacija emisija primarnog novca vrši
se od strane cen.banke na bazi kupovine robnih
menica.Diskontovanje menica od strane poslovne
banke predstavlja kanal emisije bankarskih
kred.putem kupovine robnih menica,dok
rediskontovanje od strane cen.banke predstavlja
jedan od tokova kreiranja prim.novca.Monetarno
regulisanje u mehanizmu rediskontnih operacija
cen.banka vrši preko rediskontnih kvota i kamatnih
rediskontnih
stopa.
3)Krediti za likvidnost
-daju se bankama prvi put
automatski,a ukoliko se ovaj kredit traži češće
cen.banka vrši proveru finansijskog boniteta
tražioca kred.i zahtev za kred.može da bude
odbijen.Kamatna stopa po kojoj cen.banka
odobrava kredite za likvidnost,a koja uglavnom
prati kretanje kamatne stope na međubankarskom
tržištu znatno je viša od nje,odnosno formira se na
nivou kaznene kamatne
stope.Kred.za
likvidnost se
odobravaju za vrlo kratke periode i poslovna banka
mora cent.banci za pokriće kredita da stavi na
