1. TRANSMISIONI MEHANIZMI INFLACJE
Mehanizam transmisije predstavlja proces autonomnog
samoreproduktivnog sirenja inflacije. Istrazivanje mehanizma transmisije
inflacije ukazuje na njenu prirodu, na njen osnovni tok kretanja koji se pretvara
u kumulativni proces (samoodrzavajuci proces) sa dugotrajnim delovanjem.
Svaka inflacija moze imati razliciti inicijalni impluls
Devizni krus danas je jedino nominalno sidro koje drzi nasu ekonomiju.
EFEKTI INFLACIJE
Efekti inflacije mogu biti:
1)
Direktni pozitivni
efekti inflacije:
a) podstice stopu rasta prozivodnje
b) stimulise investicije
c) stimulise se potorsnja koja u povratnoj sprezi stimulise proizvodnju
2)
Diretkni negativni
efekti inflacije:
a) opada kupovna snaga novca u zemlji
b) pad deviznog kursa i intervalutarne vrednosti domace valute
c) smanjuje se izvoz a raste uvoz
d) neizvesnost u privredi i neizvesnost u investicijama
e) smanjuje se konkurentska sposobnost na svetskom trzistu
f) javljaju se veliki dispariteti cena
g) stalna je traznja za potrosackim kreditima
h) pokrecu se i psiholoski faktori inflacije, nastaju u sferi raspodele i
preraspodele novcanog dohodka (gde jedni bez krivice gube, a drugi bez svoje
zasluge dobijaju):
*** u inflaciji gube svi nosioci fiksnog dohodka (slu`benici, lekari, penzioneri,
nastavnici)
***u inflaciji najvise dobijaju monopoli, preduzetnici, drzava
***u inflaciji relativno dobijaju i duznici (realno manje vracaju u odnosu na
stvarni dug)
***najteze su socijalne posledice u inflaciji
***inflacija dovodi do bezanja privatnog kapitala u inostranstvo
***inflacija stvara uslove za funkcionisanje paralelnih valutnih sistema
6-6,5% inflacija je u normali ali 8% je crveni znak za uzbunu
INDEKSACIJA I MERENJE INFLACIJE
Indeksacija
znaci da se tekuce nominalne plate povecavaju u skladu sa
inflacijom u proteklom periodu to je dakle porast nominalnih plata u skladu sa
inflatornim ocekivanjem.
Motiv indeksacije je zastita dohodka opterecenih subjekata u drustvu u procesu
ogromnih preraspodela koje stvara hiperinflacija
.
Statisticko merenje inflacije izvodi se iz indeksa cena na malo i indeksa
trockova zivota.
obrasci
I= ∑
2.
KEJNSOVA TERORIJA INFLACIJE
Na ekonomsku pozornicu stupa Dzon Majnard Kejns koji ekonomsku
analizu pomera sa ponacanja pojedinih subjekata na makroagregate
(investicije, stednja, dohodak, potrosnja i td.) i na njihove medjusobne odnose.
Kejns kao pristalica tzv. Kembridzske skole u svom delu „Traktat o monetarnoj
reformi” objasnjava inflaciju kao posledicu porasta efektivne traznje u uslovima
pune zaposlenosti
Sustina Kejnsove teorije inflacije u naglasavanju rasta nivoa agregatne trasnje
iznad nivoa agregatne ponude i to u uslovima pune zaposlenosti (to je osnovni
uzrok rasta cena). Kejns u svojim analizama razvija dohodovni pristup
monetarnih faktora gde se dejstvo monetarnih faktora odvija preko dohodka i
njegove upotrebe. Puna zaposlenost izaziva rast cena.
Novac mora da prodje kroz realnu ekonomiju, kroz dohodak, dohodovni pristup.
Kejnsijanci = fiskalisti.
FRIDMANOVA TEROJA INFLACIJE
Pojavom manjeg dela studije o kvantitativnoj teoriji novca univerzitetskog
profesora iz Cikaga Miltona Frdmana doslo je do prave revolucije u ekonomskoj
nauci. Krajem 50-ih godina XX veka dolazi do zamene dominacije Kejnsove
teorije Fridmanovom monetaristickom teorijom jer se na bazi Kejnsove analize
posle II svestog rata ocekivala recesija, nezaposlenost, a umesto toga doslo je
do ubrzanog privrednog rasta i inflacije (sve do 60-ih godina XX veka inflacija
se vezivala za stanje pune zaposlenosti). Kroz Fridmanov monetarizam se
zapravo reafirmise kvantitatvna teorija Irvina Fisera „Inflacja je uvek i svuda
monetarni fenomen jer se ona stvara rastom kolicine novca koji je brzi od rasta
proizvodnje. Za Fridmanovce (monetariste) novac je alfa i omega ekonomskog
razvitka. Novac je sve, temelj teorijske analize i glavni instrument ekonomske
politike. Kljucna determinanta montetrizma je da novac nije pasivna kolicina
velicina vec da se on posmatra kao deo aktive ili kao deo imovine. Uzroci
inflacije po Fridmanu su u traznji za novcem od strane pojedinih ekonomskih
subjekata i u promenama novcane mase gde svaki porast novcane mase iznad
rasta nacionalnog dohodka vodi rastu cena, dok je korelacija izmedju koli~ine
novca i promene cena veoma visoka.
MMF radi po Fridmanovoj teoriji.
3. PRIMITIVNA-KVANTITATIVNA TEORJA INFLACIJE
Zaceci ove teorije nalaze se jos u radovima Bodena iz 1568.god. Sustina
ove teorije nalazi se u kavantitativnom odnosu izmedju novcane mase i cena
gde je novcana masa nezavisna promenljiva, a cene zavisna varijabila. Opsti
rast cena je upravo proprocionalan rastu novcane mase, a obrnuto
proprocionalan rastu proizvodnje. Ova teorija ne uzima u obzir brzinu otpticaja
novcane mase jer se ona uzima kao konstanta, vec se samo posmatra taj
odnos cena i novcane mase (vise novca vece cene, manje novca manje cene).
Iz primtivne kvantitativne teorije inflacje razvija se Fiserova (razvijena) teorija
inflacje.
TEORIJA INFLACJE TROSKOVA
Ova teorija pokusava da objasni zasto rastu cene kada je zaposlenost
privrede manja od pune zaposlenosti. Povecanje bilo koje grupe troskova koje
nije kompenzovano smanjenjem neke druge grupe troskova izaziva rast cena.
Inflacija je fenomen raspodele, rezultat klasne borbe-borbe izmedju nadnica i
profita. Pojedine drustvene grupe vrse pritisak na povesanje svog udela u
raspodeli drustvenog proizvoda i to bez adekvatnog povecnja produktivnosti
rada. S toga ovde imamo:
a) inflaciju plata
b) inflacju profita.
5. TEORIJA STRUKTURNE INFLACIJE I ŠULCOVA TEORIJA
INFLACIJE
Predstavnici strukturne teorije tvrde da teorija inflacije traznje i inflacije troskova
ne mogu u potpunosti da objasne inflacione trendove u nerazivjenim zemljama i
zemljama u razvoju. Ovaj tip inflacije je rezultat strukturne neravnomernosti u
privrednom razvoju jedne zemlje. Strukturna inflacija istice da treba sagledati
odnose ponude i traznje i za privredu kao celinu ali i za njene pojedine delove. I
kada postoji tzv. nulti visak agregatne traznje do inflacije ce doci, ako postoji
visak traznje u samo jednom sektoru privrede jer ce se porast cena u tom
sektoru brzo multiplicirati i na ostale sektore privrede. Za razvoj inflacionog
procesa dovoljan je sektorski visak traznje. Strukturnu inflaciju ne treba
posmatrati agratano vec kroz:
1) sektore u kojima postoji visak traznje u odnosu na ponudu
2) sektore u kojima postoji manjak traznje u odnosu na ponudu
3) sektore u kojima postoji uravnotezen odnos ponude i traznje na robnim
trzistma.
Tvorac sulcove teorije je americki ekonomista Carls Sulc koji je 1959. godine
objasnio inflatorne pritiske u SAD za period 1955-1957.god., a da se nisu mogli
objasniti ni inflacijom traznje niti troskovnom inflacijom.
„Do podizanja cena dolazi delovanjem multiplikovanog efeka kroz input-output
povezanost naconalne privrede”. Okosnicu sulcovom konceptu cini simetrija u
kretanju cena. Cene ce rasti na onim parcijalnim trzistima gde postiji visak
traznje ali se nece smanjivati na parcijalnim trzistima gde postji manjak traznje.
U najboljem slucaju ce se zadrzati na istom nivou sto ukazuje na to da su cene
rigidne u pravcu njihovog smanjvanja. Ako je uravnotezena privreda dovoljno je
da traznja bude veca od ponude. Sektorska medjuzavisnost je najvaznija efekat
sirenja inflacije. Kod nas je dominantna sturkurna ali pre svega troskovna
inflacija. Troskovi su izvorna kategorija, a cene izvedena
6. UVOZNA INFLACIJA I UVOZNI SOK
Svetsko trziste ima veliki znacaj za razvoj pojedinih nacionalnih
ekonomija. Na njemu se visoke cene razvijenih zemalja lako prevaljuju na
nerazvijene zemlje putem visokih cena novih tehnolologija, licenci, skupih
robnih i finansijskih kredita i skupih izvoznih cena njihovih proizvoda, a moguca
su i obrnuta kretanja npr. visoke cene nafte zemlja nerazvijenih zemalja (OPEK)
uticu na rast cena u razvijenim zemljama. Putem svestkog trzista jedne zemlje
uvoze inflaciju, a druge je izvoze.
Uvozna inflacija je realan fenomen u savremenim privredama, preko razlicitih
nivoa cena uvoza, deviznim kursevma, zastitnom politkom, uvoznom
zavisnoscu. Inflacija se siri izmedju drzava.
MONOPOLISTICKA (MONOPOLSKA) INFLACIJA
Monopolske kompanije se pri odredjivanju cena rukovode principom da
one moraju biti toliko visoke kako bi u potpunosti onemogucile pojavu gubitka,
cak i po vrlo visokim fiksnim troskovima po jedinici proizvoda. Monopli svako
povecanje svojih troskova ugradjuju u cene svojih proizvoda jer oni ce pre
smanjiti obim svoje proizvodnje i otpustiti radnike u skladu sa tim nego sto ce
smanjiti svoje cene. Prvi monopol kod nas bio je Karic.
7. PSIHOLOSKA TEORIJA INFLACIJE
Najpoznatiji predstavnik psiholoske teorije novca je francuski ekonomista
Albert Aftalion. Po Aftalionu varijacije dohodaka i cena, su rezultat delovanja
psiholoskih faktora. Nivo cena je rezultat subjektivne procene potrosaca.
Aftalion stoji na stanovistu da je i devizni kurs tako podlozan delovanju
psiholoskih faktora kao vrednost novca na domacem trzistu. Dizanje cena sledi
rast deviznog kursa i bez odgovarajuceg porasta dohotka, a zatim pod uticajem
predvidjanja da ce kursevi dalje rasti nastaje vece dizanje cena i jos vece
smanjenje vrednosti novca nego sto je bio porast deviznih kurseva. Time
Aftalion prenosi delovanje psiholoskih faktora i na medjunarodne platne i
trgovinske odnose. U uslovima sve razvijenijih medjunarodnih veza ovi uticaji
se sire i dobijaju na znacaju, jer se vrlo brzo prenose (preko deviznih kurseva)
sa zemlje na zemlju. Kada se ocekuje pad cena i sire glasovi u tom pravcu
potroci ce se suzdrzavati od kupovina, brzina novca se usporava, a cene
pokazuju tendenciju pada. U privredama sa manjim padom vrednosti i kupovne
snage novca, u doba tzv. optimistickog raspolozenja, psiholoski faktori idu u
prilog stabilnosti novca i cena. Presudan uticaj psiholoskih faktora ogleda se u
brzem ili sporijem obrtanju novca, pri cemu jedna te ista kolicina novca deluje
cas kao veca, cas kao manja, sto mora imati odraz i na vrednost, odnosno
kupovnu snagu novca, dakle cene. Ova teorija je ipak pogresno postavljena
zbog sledecih razloga:
1)ova teorija psiholoskim faktorima pridaje dominantnu i odlucujucu ulogu u
svim privrednim kretanjima, promenama vrednosti novca, ponasanju cena
2)psiholoska teorija je dala do tada najbolju kritiku kvantitativne teorije novca i
time polazi od krive postavke da su traznja, potrosnja, novcani opticaj, cene i
stabilnost pod dominantnim delovanjem psiholoskih faktora
3)ova teorija i dalje stoji na tezi da se robne cene ne formiraju u procesu
proizvodnje (troskova proizvodnje), vez na samom trzistu.
6. Monetarna politika mora biti visoko uskladjena, koordinirana i
sinhronizovana sa fiskalnom politikom (politikom vlade). U slucaju pojave
inflacije u privredi, kreditna i monetarna politika moraju biti deflatorne.
Tada Centralna banka prodaje vrednosne papire na otvorenom trzistu sto
dovodi do povlacenja novca od vlasnika tih papira.
9. OSNOVNE KONCEPCIJE SAVREMENE ANTIINFLACIONE
FISKALNE
POLITIKE
U koncepciji savremene antiinflacione fiskalne politike posebno mesto
imaju:
1. Stabilizaciona politika budzeta i funkcija budzeta
2. Budzetski deficit-
deficitarno finansiranje investicija i javnog duga (dug
drzave)
Stabilizaciona budzetska politika moze biti:
1. Ekspanzivna budzetska-fiskalna politika
koja se sprovodi kroz:
a. Porast budzetskih rashoda iznad rasta prihoda
b.
Smanjenje budzetskih, tj. poreskih prihoda
2. Restriktivna tj. antiinflaciona fiskalna (budzetska)
, tj.fisklana politika
sprovodi se kroz:
a) porast fiskalnih zahvata, tj. novi porezi ili povecanje starih
b) smanjenje i otplatu javnog duga
c) smanjenje javnih rashoda
***Pri tom mora postojati sinhronizovana i koordinisana interakcija ovih
antiinflacionih instrumenata fiskalne, tj.budzetske politike, ali i sinhronizacija i
koordinacija izmedju ekspanzivne i restriktivne, odnosno stabilizacione fiskalne
politike.
Budzet je najvazniji institut jedne drzave. To je sinonim drzave. Kada se
pravi budzet prvo se pravi rashodna strana.
Budzetski deficit ili deficitarno finansiranje investicija i javnog duga
finansira se najcesce kreditima centralne banke preko sistema poslovnih
banaka usled cega nastaje proces multiplikacije, tj.dolazi do porasta novcane
mase iznad rasta drustvenog proizvoda, sto izaziva nekontrolisanu drzavnu
potrosnju koja stvara porast traznje na agregatnom nivou.
Budzetski deficit stimulise inflatorne poremecaje kroz visinu i strukturu
rashoda porastom budzetskih rashoda, a nastaje zbog:
1. Drzavno monopolistickog regulisanja ekonomije
2. Militarizma - vojni rashodi
3.
Socijalne delatnosti drzave
Izvori za pokrice
budzetskog deficita mogu biti:
a) bankarski sistem (krediti)
b) drzavni zajmovi (privredni subjekti i pojedinci)
c) inostrani zajmovi
***Kao
osnovni ciljevi
budzetskog deficita smatraju se:
1) stabilnost privrede (stabilne cene i stabilni devizni kurs)
2) rast i razvoj privrede
3) zaposlenost svih faktora proizvodnje (pre svega ljudski faktor).
