Sаdržај:
UVОD
2
1. PОЈАM MОNЕTАRNIH АGRЕGАTА
3
2. KREIRANJE NOVČANE MASE
5
2.1. Tokovi formiranja novčane mase
6
2.2. Struktura i sektorski raspored novčane mase
7
3. MОNЕTАRNI АGRЕGАTI SRBIЈЕ
8
3.1. Mоnеtаrni аgrеgаti Sistеmа fеdеrаlnih rеzеrvi (FED)
11
ZАKLJUČАK
14
LITЕRАTURА
15
1
UVОD
Tеmа kоја ćе biti оbrаđеnа u оvоm rаdu је: Mоnеtаrni аgrеgаti i novčana masa. Cilj rаdа је dа sе
prikаžе štа su mоnеtаrni аgrеgаti, vrstе i njihоvu ulоgu u bаnkаrskоm sistеmu. Rаd ćе sе
sаstојаti iz šеst dеlоvа. U prvоm dеlu rаdа bićе rеči о pојmu mоnеtаrnih аgrеgаtа, u drugоm dеlu
о kreiranju novčane mase, u trеćеm о brzini opticaja novca, u čеstvrtоm о merenju brzine
opticaja novca, u pеtоm о primarnоm novcu kао mоnеtаrnоm аgrеgаtu i u šеstоm о mоnеtаrnim
аgrеgаtimа Srbiје.
Ako govorimo o monetanim agregatima onda se pre svega misli na pokazatelje koji bliže
odreñuju stanje u privredi i stanje i karakteristike novca u opticaju. U ovom radu ću pre svega
govoriti o istorjatu razvoja monnetanih agregata i istorijatu novc uopšte, kako u svetu, tako i kod
nas, jer ako želimo govoriti o nekoj pojavi onda moramo pokazati kako je do nje došlo. Sledeće
što ću obraditi su funkcije novca. Nakon funkcija novca, u posebnom poglavlju ću govoriti o
novčanim agregatima i monetarnoj politici, ako i relaciji izmeñu njih.
Većina autora koji obrañuju ovu oblast smatrau dase pod monetarnim agregatima smatraju:
Novčana masa (M1), Likvidna sredstva (M2) i Ukupna likvidna sredstva (M3). Osim ovih neki
autori u monetarne agregate ubrajaju i: Monetarni volumen (M4) i Monetarni potencijal (M5). U
ovom radu osim ovih pet agregata ja ću pokušati sažeto predstaviti i način, mogućnosti i
ograničenja delovanja monetarne politike.
Kvantitativni ciljevi kreditne politike tiču se "napajanja" privrede potrebnom količinom novca za
njeno normalno funkcionisanje, odnosno novčane mase neophodne za realizaciju tekućeg
društvenog proizvoda. Oni se mogu definisati fiksno u apsolutnim iznosima ili u odnosu a na
neke druge agregate, kao sto su društveni proizvod, obim proizvodnje, obim novčane mase u
ranijem periodu i slično. Utvrñivanje količine novca u opticaju je najsloženija monetarno-
ekonomska operacija, u čemu se najčešće i ogleda sposobnost ili nesposobnost odgovarajuće
emisione banke neke zemlje.
2
Pored novčane mase, često se koristi i agregat M2 – LIKVIDNA SREDSTVA. Struktura
agregata M2 je sledeća:
LIKVIDNA SREDSTVA (M2):
1. novčana masa (M1)
2. kvazi novac (štedni i drugi slični depoziti)
– ulozi na štednju po viđenju
– oročeni depoziti do jedne godine
– oročeni depoziti za stambenu izgradnju
3. kratkoročne hartije od vrednosti
4. kratkoročni depoziti domaćih komitenata u devizama
– depoziti po viđenju u devizama
– oročeni depoziti u devizama (kratkoročni).
Širi agregat u odnosu na M2 je agregat UKUPNA LIKVIDNA SREDSTVA (M3). Pored M2,
ovde ulaze sledeća sredstva:
1. M2
2. sredstva rezervi
3. sredstva za doznake u inostranstvu
4. sredstva za pokriće akreditiva
5. ostali ograničeni depoziti
6. sredstva za kupovinu deviza
7. udružena sredstva
MONETARNI VOLUMEN – UKUPNI DEPOZITI (M4)
, kao znatno širi monetarni agregat,
prema metodologiji Narodne banke Jugoslavije, pored agregata M3 obuhvata još i dugoročne
dinarske i devizne depozite i druga sredstva oročena preko godinu dana, dugoročne obaveze
banaka prema domaćim komitentima u devizama, dugoročna udružena sredstva, oročene
depozite, dugoročne obaveze po hartijama od vrednosti i dugoročne obaveze banaka po
oročenim sredstvima za stambeno-komunalnu izgradnju.
U nekim razvijenim privredama tržišnog tipa koristi se i agregat
MONETARNI POTENCIJAL
(M5)
, koji pored M4 obuhvata i instrumente tržišta novca u posedu privatnog sektora (bankarske
menice, blagajnički zapisi, depoziti lokalnih organa vlasti), certifikate o poreskim depozitima i
nacionalne instrumente štednje.
Novčana masa i dinarski plasmani banaka su osnovni agregati, preko kojih se najbolje ocenjuje
osnovna orijentacija monetarne politike i njena prilagođenost realnim kretanjima u privredi.
Prema novoj metodologiji, u novčanu masu ulaze sledeće kategorije novčanih sredstava:
2
gotov novac u opticaju (G)
depoziti po viđenju (depozitni novac) (D).
2
Prоkоpiјеvić, M, Finаnsiјskа tržištа u Srbiјi, Cеntаr zа slоbоdnо tržištе, Bеоgrаd, 2008, str 59
4
M1 = G + D
Gotov novac služi kao sredstvo plaćanja u sistemu gotovinskog plaćanja. To plaćanje se odvija
između društvenog sektora i sektora stanovništva ili između samih nebankarskih lica
(transaktora) itd.
U depozite po viđenju (depozitni novac) spadaju: novčana sredstva na žiro i tekućim računima,
izdvojena sredstva za investicije, sredstva za zajedničku potrošnju, sredstva za stambenu
izgradnju i ostala likvidna sredstva. Između gotovog novca i depozita po viđenju dolazi do
prelivanja (tzv. konverzije). Naime, gotov novac se preliva u depozite po viđenju, na primer,
prilikom kupovine robe široke potrošnje u maloprodajnoj trgovinskoj mreži. Obratno, depoziti
po viđenju prelivaju se u gotov novac, na primer, prilikom isplate zarada. U oba slučaja, ukupna
novčana masa se ne menja, bez obzira što se jedan oblik novca menja u drugi.
Prema tome, sva likvidna sredstva ulaze u sastav novčane mase. Time je prihvaćen kriterijum
likvidnosti pojedinih oblika novčanih sredstava. Kako uz likvidna sredstva (novčanu masu)
postoje i nelikvidna, prema navedenoj metodologiji, kada se novčanoj masi dodaju nelikvidna
sredstva, dobija se novi agregat, koji se naziva monetarni volumen. To znači da je monetarni
volumen širi pojam od novčane mase za visinu nelikvidnih ili ograničenih depozita.
Ukupna likvidna novčana sredstva u privredi, ili monetarni volumen, sadrže u sebi sledeće
kategorije:
Novčanu masu (M1) ili likvidna sredstva.
Kvazi novac (Q), koji predstavlja uloge na štednju, privremene depozite, devizne račune
privrede i građana po viđenju, oročene depozite do jedne godine, kao i sva ona sredstva
koja se lako bez posebnih teškoća i na zahtev vlasnika mogu pretvoriti u likvidne
depozite ili gotov novac. To su sredstva nižeg stepena likviditeta.
Nelikvidna sredstva (ograničeni depoziti), a to su rezerve, garantni položi, deponovana
sredstva iz odnosa sa inostranstvom, udružena sredstva i sl.
Iz ovoga vidimo da monetarni volumen obuhvata sva tri prethodna agregata, dok monetarni
potencijal u sebe uključuje monetarni volumen (Mv) i nelikvidna sredstva (M3).
2. KREIRANJE NOVČANE MASE
Povećanje ili smanjenje novčane mase nastaje samo u slučaju transfera između banaka i
nebankarskih sektora. Transferom sredstava plaćanja između nebankarskih sektora, novčana
masa se ne menja, jer su u tom slučaju banke neutralne. Dolazi do promene sredstava
nebankarskih transaktora, odnosno povećavaju se sredstva kod jednih, a smanjuju se kod drugih,
ali novčana masa kao agregat ostaje nepromenjena. Obrnuto, prelivanjem sredstava iz sektora
banaka u nebankarski sektor ili iz nebankarskih sektora u sektor banaka, novčana masa se
povećava (kreira), odnosno smanjuje (povlači), zavisno od toga kako je određen smer tokova u
posmatranom periodu. Dakle, povećanje novčane mase predstavlja povećanje sredstava u
gotovom novcu ili na računima vanbankarskih sektora. Povećanje novčane mase nastaje
5
