Monetarni sistemi i agregati

Ekonomski fakultet u Sarajevu 

Univerzitet u Sarajevu 

Sarajevo 

MAGISTARSKI RAD 

PERSPEKTIVE MODELA MONETARNE POLITIKE U 

BOSNI I HERCEGOVINI NA PUTU KA EVROPSKOJ 

UNIJI 

Mentor: 

Prof. dr. Sead Kreso

Kandidat: 

Kozari

ć

 Kemal, dipl.ek

Sarajevo 2006.

1

Sadržaj: 

Uvod 

Prvi dio 

1.1.

Monetarna politika 

1.2.

Centralna banka – banka banaka  

1.2.2. Nezavisnost centralne banke 

1.2.3. Kredibilitet centralne banke  

1.2.4. Odgovornost centralne banke 

1.2.5. Povjerenje u centralnu banku  

1.3.

Osnovni modeli upravljanja monetarnom politikom 

1.3.1 Valutni odbor (Currency Board) 

1.3.2. Konvencionalno fiksni kurs (Crawling peg) 

1.3.3. Fleksibilni plivaju

ć

i kurs (Floating peg) 

1.3.4. Ciljana inflacija (Target inflation) 

Drugi dio  

2.1. Istorijat valutnog odbora u svijetu  

2.2. Pozitivne i negativne strane valutnog odbora 

2.3. Valutni odbor u praksi u drugim zemljama 

2.3.1. Valutni odbor Bugarske 

2.3.2. Valutni odbor Estonije 

2.3.3. Valutni odbor Litvanije 

2.3.4. Valutni odbor Argentine  

2.3.5. Valutni odbor Hong Konga 

3

U v o d 

Tema rada “Perspektive modela monetarne politike u Bosni i Hercegovini na putu ka 

Evropskoj uniji “dobra je osnova da se kroz sveobuhvatno istraživanje, kroz 

komparaciju sa drugim poznatim modelima i kroz iskustva zemalja koje imaju sli

č

an 

model monetarne politike, daju mogu

ć

a rješenja i prihvatljiva solucija modela koji 

ć

e 

biti korišten u budu

ć

nosti u Bosni i Hercegovini. 

Osnovna teza u radu je da se u uslovima valutnog odbora, kao strogo postavljenog 

modela upravljanja monetarnom politikom u Bosni i Hercegovini, može izvršiti 

integracija u evropsku ekonomsku i monetarnu uniju. 

Č

injenica je da postoje 

efikasniji modeli monetarne politike i oni se u ovom radu navode i analiziraju se 

prednosti i nedostaci svakog od ovih modela. Detaljnom analizom dolazimo do 

pomo

ć

ne hipoteze da je potrebno zadržati postoje

ć

i model uz odgovaraju

ć

e 

modifikacije, imaju

ć

i na umu razloge za uspostavljanje ovakvog aranžmana i 

pozitivne efekte koje model monetarne politike ima u BiH, odnosno u sadašnjem 

politi

č

kom, ekonomskom i socijalnom okruženju u BiH. Djelovanje Centralne banke 

osigurava stabilizaciju finansijskog sektora, ja

č

a ste

č

eno povjerenje u doma

ć

u valutu i 

bankarski sektor i u samu Centralnu banku.  

U radu se koriste metode ekonomskih nauka, statisti

č

ke, uporedno-istorijske i 

komparativne metode - slu

č

aja (case study) odabranih zemalja sa iskustvima u 

upravljanju monetarnom politikom na principu valutnog odbora. Komparativna 

analiza obuhvata dva nivoa: praksu u BiH u odnosu na EU i praksu u BiH u odnosu 

na iskustva zemalja u tranziciji koje su imale sli

č

ne modele monetarne politike. 

Istraživanje se zasniva na detaljnoj studiji stru

č

ne literature, makroekonomskih i 

drugih statisti

č

kih pokazatelja doma

ć

ih i me

đ

unarodnih finansijskih institucija, 

me

đ

unarodnih dokumenata, ekspertskih seminara, analize odgovaraju

ć

ih tekstova iz 

stru

č

nih 

č

asopisa i aktuelnih informacija iz oblasti koje su relevantne za vo

đ

enje 

monetarne politike unutar EU i u odabranim državama koje u savremeno doba imaju 

modele valutnog odbora. 

4

Prvi dio

1.1.

Monetarna politika 

Svaka zemlja, u težnji da ostvari što brži ekonomski rast, punu zaposlenost, bolji 

standard svojih gra

đ

ana, što bolju makroekonomsku stabilnost mora da provodi 

adekvatnu ekonomsku politiku. Sigurno, važan dio svake ekonomske politike jeste 

monetarna politika koja putem monetarnih instrumenata ima za cilj da postigne 

stabilnost cijena, stabilnost kursa doma

ć

e valute, opštu privrednu stabilnost i 

regulaciju koli

č

ine novca u opticaju koja je u funkciji pomenutih ciljeva. 

Ekonomska politika, tako

đ

er, svojom fiskalnom politikom, politikom 

ekonomskih odnosa sa inozemstvom i monetarnom politikom treba da se razvija u 

korist svih aktera ekonomskog života. Prilikom izbora instrumenata ekonomske 

politike treba voditi ra

č

una o otvorenosti privrednog sistema svake zemlje, tj. stepena 

zastupljenosti me

đ

unarodne razmjene roba i usluga, me

đ

unarodne mobilnosti 

kapitala, te me

đ

unarodne razmjene nacionalnih valuta, a posebna pažnja se pridaje 

izboru modela monetarne politike. 

Monetarna politika nije postavljena kao univerzalni model niti se putem nje mogu 

posti

ć

i monetarni efekti smanjenja, odnosno pove

ć

anja koli

č

ine novca u opticaju, bez 

kombinacije sa drugim monetarnim instrumentima i mjerama; stoga, model 

upravljanja monetarnom politikom mora biti pažljivo odabran. 

Poznato je da se finansijski sistem svake zemlje stalno razvija, te je nephodno da 

nosioci monetarne politike stalno prilago

đ

avaju svoje monetarne aktivnosti tom 

sistemu. Konzistentnost, pravovremenost monetarnih aktvnosti i monetarnih vlasti od 

izuzetnog su zna

č

aja za cjelokupan finansijski sistem. Ukoliko je dio tog finansijskog 

sistema dvoslojni bankarski sistem sa centralnom bankom kao stubom sistema i 

komercijalnim bankama, onda je za likvidnost, sigurnost i efikasnost sistema od 

posebnog zna

č

aja upravo izbor samog modela upravljanja monetarnom politikom. 

Ukoliko želimo da osnovne ciljeve ekonomske politike postignemo dominantno 

monetarnim mjerama, npr. porast proizvodnje ili zaustavljanje rasta cijena, za 

6

č

injenicu da zauzima centralno mjesto u monetarnom i bankarskom sistemu svake 

zemlje, centralna banka 

č

esto se naziva i «

banka banaka

».

1

Mnoge centralne banke imaju ulogu posljednjeg uto

č

išta (

engl. lender of last resort

), 

gdje komercijalne banke rješavaju pitanja likvidnosti kada iscrpe sve prethodne 

mogu

ć

nosti, a što može da uti

č

e na likvidnost i sigurnost cijelog bankarskog sistema. 

Kontrolu likvidnosti bankarskog sistema, centralne banke mogu ostvariti: 

1.

kreditiranjem komercijalnih banaka, 

2.

regulisanjem stope obavezne rezerve, 

3.

politikom djelovanja na otvorenom tržištu (prodajom ili kupovinom hartija 

od vrijednosti), 

4.

supervizijom bankarskog sektora,  

5.

podrškom za obavljanje platnog prometa i njegovom likvidnoš

ć

u, 

6.

funkcijom povezanom sa ulogom centralne banke kao fiskalnog agenta 

države u me

đ

unarodnom platnom prometu, (servisiranje me

đ

unarodnih 

obaveza zemlje, odnosno u ulozi regulatora me

đ

unarodne likvidnosti 

zemlje). 

Mogu

ć

i problemi u bankarskom sistemu i u sistemu platnog prometa izazvali bi 

nesagledive posljedice, kako na privredne subjekte tako i na cjelokupno stanovništvo. 

Odgovornost centralne banke je i da pokuša sprije

č

iti finansijske krize u zemlji. Ipak, 

treba naglasiti da finansijska sigurnost nije samo odgovornost i briga centralne banke 

nego su za to odgovorni i ministarstvo finansija i trezora, institucije za reviziju i 

superviziju finansijskih institucija i druge finansijske institucije koje su izvan 

centralne banke.  

Centralna banka sa svojom ulogom kreatora primarnog novca može pove

ć

ati ili 

smanjiti sposobnost bankarskog sistema da nastavi proces multiplikacije, te je 

odgovorna za brzo i sigurno snabdijevanje novcem u hitnim i važnim situacijama 

kada nedovoljna likvidnost prijeti cjelokupnoj ekonomskoj stabilnosti. U traženju 

najboljeg modela upravljanja monetarnom politikom, ve

ć

ina zemalja zakonski 

1

 Perišin, I, et all, 2001,str.267;