Monetarno-kreditna multiplikacija
Monetarno kreditna multiplikacija
Iako centralna banka neposredno ne kontroliše sve tokove kreiranja primarnog novca
(monetarne baze), ipak ona u normalnim uslovima ima dominantan uticaj na ukupan
proces determinisanja monetarne baze preko neposrednog uticaja na visinu
kreditiranja poslovnih banaka. Na taj način, postavljeno pitanje u kojem stepenu
centralna banka može da kontroliše determinisanje novčane mase koncentriše se u
stvari na pitanje stabilnosti monetarnog multiplikatora.
Formiranje monetarnog multiplikatora može se prikazati na više načina. Jedan
od uobičajenih načina jeste da sistem funkcionalnih odnosa koji utiču na formiranje
generalizovanog monetarnog multiplikatora prikaže koristeći depozite po viđenju (D)
kao ključnu varijabilu monetarnog sistema. U tom slučaju, formiranje monetarnog
multiplikatora može se prikazati na sledeći način:
M = D + G,
B = R + G,
R = r x
(D+ T),
G = g x D,
T = t x D,
U navedenim formulama, upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje:
M = Novčana masa
B = Primarni novac (monetarna baza)
D = Depoziti po viđenju
G = Gotov novac
R = Depoziti poslovnih banaka kod centralne banke
T = Oročeni i štedni depoziti
r = Stopa rezevi poslovnih banaka kod centralne banke
g = Stopa gotovog novca prema depozitima po viđenju
t = Stopa oročenih i štednih depozita prema depozitima po viđenju.
4
Gornji sistem jednačina moguće je računski transformisati, tako da
transformacija dobija izgled sledeće serije jednačina:
B = r x (D + T) + g x D
B = r x (D + t x D) + g x D
B = r x (1 + t) x D + g x D
1
D = ——————— x B
r x (1 + t) + g
g
G = ——————— x B
r x (1 + t) + g
1 + g
M = ——————— x B
r x (1 + t) + g
1 + g
m = ———————
r x (1 + t) + g
5
Model multiplikatora objašnjava kako šokovi investicija, spoljne trgovine, državnih
poreza i politika potrošnje mogu uticati na proizvodnju i zaposlenost u privredi s
neiskorišćenim resursima. Model multiplikatora objašnjava delovanje agregatne
potražnje tačno pokazujući kako potrošnja, investicije i druge varijable uzajamno
deluju da bi odredila agregatnu potražnju. Glavna je pretpostavka u modelu
multiplikatora da su cene i nadnice u kratkom roku zadane ili fiksne, tako da sve
prilagodjavaju šokovima ili ekonomskim politikama utiču na proizvodnju i
zaposlenost.
Ova pretpostavka o fiksnim nadnicama i politikama je korisna na kraći rok, međutim
tokom dužeg razdoblja moramo uzeti u obzir reakcije cena i nadnica koje se javljaju
zbog izazvane agregatne potražnje i s promenama u potencijalnoj proizvodnji i
troškovima proizvodnje.
7
