SEMINARSKI RAD
Monetarno-kreditna multiplikacija
www.
Maturski.org
Monetarno-kreditna multiplikacija Seminarski rad
1 Monetarno kreditna multiplikacija
Iako centralna banka neposredno ne kontroliše sve tokove kreiranja primarnog novca
(monetarne baze), ipak ona u normalnim uslovima ima dominantan uticaj na ukupan proces
determinisanja monetarne baze preko neposrednog uticaja na visinu kreditiranja poslovnih
banaka. Na taj način, postavljeno pitanje u kojem stepenu centralna banka može da kontroliše
determinisanje novčane mase koncentriše se u stvari na pitanje stabilnosti monetarnog
multiplikatora.
Formiranje monetarnog multiplikatora može se prikazati na više načina. Jedan od
uobičajenih načina jeste da sistem funkcionalnih odnosa koji utiču na formiranje
generalizovanog monetarnog multiplikatora prikaže koristeći depozite po viđenju (D) kao
ključnu varijabilu monetarnog sistema. U tom slučaju, formiranje monetarnog multiplikatora
može se prikazati na sledeći način:
M = D + G,
B = R + G,
R = r x (D+ T),
G = g x D,
T = t x D,
U navedenim formulama, upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje:
M = Novčana masa
B = Primarni novac (monetarna baza)
D = Depoziti po viđenju
G = Gotov novac
R = Depoziti poslovnih banaka kod centralne banke
T = Oročeni i štedni depoziti
r = Stopa rezevi poslovnih banaka kod centralne banke
g = Stopa gotovog novca prema depozitima po viđenju
t = Stopa oročenih i štednih depozita prema depozitima po viđenju.
Gornji sistem jednačina moguće je računski transformisati, tako da transformacija
dobija izgled sledeće serije jednačina:
B = r x (D + T) + g x D
B = r x (D + t x D) + g x D
B = r x (1 + t) x D + g x D
1
D = ——————— x B
r x (1 + t) + g
g
G = ——————— x B
r x (1 + t) + g
4
Monetarno-kreditna multiplikacija Seminarski rad
1 + g
M = ——————— x B
r x (1 + t) + g
1 + g
m = ———————
r x (1 + t) + g
Za cifarsko izračunavanje monetarnog multiplikatora nužno je raspolagati sa
vrednostima koeficijenata g, r, t. Ako se pretpostavi da su to vrednosti za: g = 0,4; r = 0,1 i t =
2,0 onda ćemo imati sledeći računski izraz:
1 + 0,4
m = ———————
m=2
0,1 x (1 + 2) + 0,4
Ako je u ovim relacijama takođe poznata i količina primarnog novca, na primer B =
1000, onda možemo da izračunamo vrednosti za D, G, i M, odnosno vrednosti za monetarnu
masu i njenu osnovnu strukturu, a to je sledeće:
D = 1.428,5; G = 571; i M = 2000
.
Ako dođe do porasta koeficijenata r, g, t, to utiče na smanjenje vrednosti monetarnog
multiplikatora. Ako se smanji vrednost koeficijenata (r, g, t) to dovodi do porasta monetarnog
multiplikatora i u tom slučaju pri datoj masi primarnog novca dolazi do većeg prirasta
novčane mase.
1.1 Model multiplikatora
Model multiplikatora je makroekonomska teorija koja se upotrebljava da bi se
objasnilo određivanje proizvodnje u kratkom roku. Naziv multiplikator dolazi do nalaza da
svaki dolar promene određenih rashoda (npr.investicija) vodi ka promeni (ili multipliciranoj
promeni) GNP većoj od jednog dolara.
Model multiplikatora objašnjava kako šokovi investicija, spoljne trgovine, državnih
poreza i politika potrošnje mogu uticati na proizvodnju i zaposlenost u privredi s
neiskorišćenim resursima. Model multiplikatora objašnjava delovanje agregatne potražnje
tačno pokazujući kako potrošnja, investicije i druge varijable uzajamno deluju da bi odredila
agregatnu potražnju. Glavna je pretpostavka u modelu multiplikatora da su cene i nadnice u
kratkom roku zadane ili fiksne, tako da sve prilagodjavaju šokovima ili ekonomskim
politikama utiču na proizvodnju i zaposlenost.
Ova pretpostavka o fiksnim nadnicama i politikama je korisna na kraći rok, međutim
tokom dužeg razdoblja moramo uzeti u obzir reakcije cena i nadnica koje se javljaju zbog
izazvane agregatne potražnje i s promenama u potencijalnoj proizvodnji i troškovima
proizvodnje.
5
